0
Usled izloženosti industrijskom zagađenju građani Bora imaju „značajno veći“ rizik od oboljevanja i umiranja od gotovo svih vrsta kacera, kao i ostalih bolesti, pokazala je „Batutova“ studija. Rudarskom industrijom u Boru od kraja 2018. godine upravlja kompanija „Ziđin”, koja je za to vreme više puta kažnjavana zbog privrednih prestupa, ali iznosima koji su za nju jako niski, pa su šanse da svoje poslovanje uskladi sa zakonima male, smatraju sagovornici lista „Nova“.
Sudija Osnovnog suda u Boru izbacila je prošlog meseca predstavnike RERI-ja sa suđenja u krivičnom postupku zbog zagađenja vazduha u Boru protiv kompanije Ziđin, nakon čega je suđenje odloženo. Regulatorni institut za obnovljivu energiju i životnu sredinu (RERI) je u ovom slučaju podneo krivičnu prijavu na osnovu nalaza Inspekcije za zaštitu životne sredine da je „Ziđin” Kuper tokom 2020. godine više puta emitovao prevelike koncentracije sumpor-dioksida.
Otkad je „Ziđin“ krajem 2018. godine posto većinski vlasnik Rudarsko-topioničarskog basena Bor, ova kompanija je izvodila rudarske radove bez odobrenja za rudarenje, gradila bez građevinske dozvole, radila bez saglasnosti na Studiju uticaja na životnu sredinu, a utvrđeno je i da je odgovorna za zagađenje reke Mali Pek i ispuštanje 11 puta većih koncentracija sumpor-dioksida u vazduh od dozvoljenih, priča za list „Nova“ advokat RERI-ja Jovan Rajić.
„Međutim, kad god sud kazni „Ziđin“, odredi kaznu koja je za to minimalna ili manja od minimalne. Uz to, po krivičnim prijavama umesto krivičnog, odlučuje da vodi postupak za privredni prestup, gde su kazne i posledice po odgovorne blaže“, smatra advokat.
Beznačajna visina kazni
Tako je polovinom novembra prošle godine, po prijavi RERI-ja, „Ziđin“ osuđen za izvođenje rudarskih radova bez odgovarajuće tehničke dokumentacije i odobrenja nadležnog organa. Za to mu je Privredni sud u Zaječaru izrekao kaznu od 1,3 miliona dinara, iako je zakonom predviđen iznos od 1,5 do 3 miliona dinara. Mesec dana ranije, isti sud je zbog poslovanja bez saglasnosti na studiju o proceni uticaja na životnu sredinu i sprovođenja aktivnosti bez integrisane dozvole „Ziđin“ kaznio sa 200.000, odnosno 250.000 dinara, dok je za svaki od ovih privrednih prestupa zaprećena kazna od 150.000 do tri miliona dinara.
Da aktivnosti koje ova kompanija sprovodi nanose štetu životnoj sredini pokazuje presuda iz maja prošle godine, kad je tužilaštvo u Negotinu, postupajući po krivičnoj prijavi RERI-ja, primenilo princip oportuniteta i naložilo „Ziđin Kuperu“ i njegovom direktoru da uplate milion dinara u humanitarne svrhe zbog zagađenja reke Mali Pek. Kako je tada utvrdio Institut za rudarstvo i metalurgiju Bor, u martu 2021. godine u vodi ove reke bilo je 17 puta više bakra, 3,5 puta više arsena i duplo više olova nego što je dozvoljeno.
Sve četiri pomenute kazne zajedno iznose oko 2.750.000 dinara (manje od 25.000 dolara).
Koliko je to beznačajna suma za ovu kompaniju govori podatak da je „Ziđin Kuper“ prošle godine od prodaje bakra i zlata prihodovao 1,06 milijardi dolara. Izveštaj APR-a za 2021. pokazao je da je „Ziđin Kuper“ te godine bio najprofitabilnije privredno društvo u Srbiji sa neto dobitkom od čak 34,36 milijardi dinara, što je oko 310 miliona dolara.
“Naš jedini cilj da „Ziđin“ prestane da zagađuje, što se sa ovako niskim kaznama neće postići. Novčani iznosi bi trebalo i zakonski da budu veći, a ovde još sud izriče kazne ispod minimalne. To ne ispunjava nikakvu svrhu, neće dovesti do prevencije”, kaže Rajić.
Tajna je širenje rudnika
Iz Asocijacije za razvoj grada Bora kažu za list „Nova“ da su aktivnosti kompanije „Ziđin Kuper“ sve vreme obavijene velom tajne, te da je trenutno najveća briga građana u kojoj meri i u kojim će se pravcima širiti rudnici, što trenutno nije regulisano ni jednim planskim dokumentom.
“Po pitanju širenja rudnika imamo tri podneska upućena skupštinskim odborima i čekamo da vidimo da li će to biti na razmatranju. Tražili smo da se razmatra uticaj širenje rudnika na kvalitet života građana i uzme u obzir „Batutova“ studija u kojoj su izneti podaci o negativnom uticaju zagađenja na zdravlje građana. Postoji i bojazan da će se u novoj topionici, koja je sad počela probni rad, topiti uvezeni koncetrati opterećeni kancerogenim materijama. Obraćali smo se nadležnim institucijama sa pitanjima o tome, ali nije bilo povratnih infromacija”, navode iz Asocijacije.
Bor se već duži niz godina u izveštajima Agencije za zaštitu životne sredine nalazi među gradovima sa prekomerno zagađenim vazduhom i to zbog visokih koncentracija sumpor-dioksida. Dodatno zabrinjavaju ogromne vrednosti teških metala u PM10 česticama – koncentracija olova na mernom mestu „Jugopetrol“ u Boru u pojedinim danima 2021. godine bila je i tri puta veća od dozvoljene, dok je srednja godišnja koncentracija arsena bila čak 20 puta veća od dozvoljene. Arsen je 2021. prelazio srednju godišnju koncentraciju na svih šest mernih mesta u Boru.
„Ziđin“ nije odgovorio na pitanja da li emisije zagađujućih materija u vodu i vazduh trenutno drži pod kontrolom i šta pokazuju najnovija merenja. Ministarstvo za zaštitu životne sredine nije odgovorilo koliko često i na koji način kontroliše ovog zagađivača. S obzirom da zvanični podaci kasne i po više od godinu dana, građani Bora će o tome šta trenutno unose u organizam zvanične detalje saznati sa velikim zakašnjenjem.
U Boru se živi kraće i češće oboljeva
„Batutova“ studija “Unapređenje upravljanja kontaminiranim lokalitetima u Srbiji otkrila je da građani Bora imaju značajno veći rizik od oboljevanja od svih vrsta raka, osim raka kože. Posebno su česti kancera bronhija i pluća, jetre, pankreasa, melanoma, mokraćne bešike, limfopoetskog tkiva, Nehodžkinovog limfoma i mijeloidne leukemije. Žene češće oboljevaju od raka grlića materice i raka jajnika, muškarci od raka prostate i testisa. Utvrđeno je i da su svi građani Bora u većem riziku od smrti usled bolesti cirkulatornog sistema, respiratornih, digestivnih i urogenitalnih bolesti. Kod Borana je utvrđena viša stopa umiranja i za sve bolesti i poremećaje – dijabetis melitus, bolesti cirkularnog sistema, bolesti respiratornog sistema, kao i za urođene deformacije, malformacije i hromozomske aberacije.
BONUS VIDEO: Ko su najveći zagađivači vazduha?
