Božidaru su uzeli plac na Sajmu. Ako dobije svoju pravnu bitku, može da zaustavi širenje Beograda na vodi

Priča porodice Zahorjanski odjeknula je prošle kada su za Nova.rs ispričali sve o njihovoj mukotrpnoj i dugogodišnjoj borbi sa državom Srbijom da im putem restitucije vrati parcelu u Bulevaru vojvodine Mišića 10.

Čitava procedura se zakomplikovala jer je to zemljište u međuvremenu postalo sastavni deo "Beograda na vodi".

Ipak, Božidar ne odustaje i kaže da će se izboriti za ono što mu pripada, te poručuje da se obratio Evropskom sudu za ljudska prava u Strazburu.

Ističe da je pravno nasilje sve jače, te da je svestan da se bori sa korupcijom.

"Podneo sam još 2013. godine zahtev da mi prema Zakonu o restituciji bude vraćena građevinska parcela u Bulevaru vojvode Mišića 10, koja je mom dedi oduzeta 1947. godine. Tražim da mi bude vraćen plac od oko 1.180 kvarata u Bulevaru vojvode Mišića 10, u blizini Beogradskog sajma, sa pripadajućim objektom. Čak je i sud dokazao da su plac i objekat na njemu i sada isti kao kada je bio u vlasništvu mog dede", ponavlja Božidar za naš portal.

Iako je rok za odgovor bio najduže godinu dana, Agencija za restituciju tek nakon šest godina odbija njegov zahtev za takozvano naturalno vraćenje, odnosno da im se vrati konkretan plac.

A samo tri dana pre te odluke, on i njegova supruga Mima koji se zajedno bore za ono što im pripada, saznali su za "pravni skandal".

"Grad Beograd pretvorio je pravo korišćenja naše parcele i još dve parcele u pravo svojine u korist trećeg lica, koje je bilo zakupac celog tog dela uključujući i zgradu 'Jugošpeda', pa zatim od tog istog trećeg lica otkupio tu našu parcelu da bi mogli da grade Beograd na vodi. Tako parcela ponovo postaje državna imovina, kao i kada je oduzeta. Parcela koja je prvi put eksproprisana 1947. ponovo je eksproprisana u toku postupka restitucije u korist trećeg lica. Neverovatno, ali u Srbiji moguće", objasnili su supružnici.

Kako dalje objašnjava Božidar, u junu 2019. godine pokrenuli su upravni spor protiv Agencije za restituciju zbog odluke da odbiju da im vrate pomenuti plac i Ministarstva finansija koje je tu odluku potvrdilo.

Tri godine posle početka tog spora u leto 2022. godine sud uvažava njegovu tužbu, poništava rešenje i Agencije i Ministarstva i vraća ceo slučaj na ponovno odlučivanje, dodaje on.

"Sudija u obrazloženju te odluke navodi da je zakon primenjen na moju štetu. Sud je dao vrlo jasne instrukcije i Agenciji i Ministarstvu finansija koje odredbe zakona su povređene i šta moraju da izmene. Sud je uvažio i nalaz našeg sudskog veštaka i potvrdio da je objekat na našoj parceli takođe vlasništvo mog dede, odnosno da je objekat iz 1937. godine isti kao onaj 1947, 1963 i kao ovaj danas", kaže naš sagovornik.

Međutim, bez obzira na tu odluku suda, kako dodaje, Agencija za restituciju u februaru 2023. ponovo odbija zahtev za naturalno vraćenje parcele.

"U rešenje je sada ubačena odluka o rudniku azbesta Stragari, koji je isto moje nasledstvo. Na raspravu o restituciji rudnika nas nisu ni pozvali, a ubacili su i sramnu odluku o obeštećenju u iznosu od 15 odsto od ukupne vrednosti imovine. Inače, ta nadoknada od 15 odsto nalazi se na Ustavnom sudu jer je potpuno protivna našem Ustavu i traži se njeno ukidanje i uvođenje supstitucije kao sto je urađeno za crkvenu imovinu".

Pokrenuli upravni spor

U junu 2023. Božidar je pokrenuo upravni spor protiv tog rešenja, ali sud u febraru 2024. sada staje na stranu Agencije i bez obzira na svoju odluku dve godine ranije odbija njihovu žalbu.

"Mi od naše borbe ne odustajemo. Žalili smo se Ustavnom sudu povodom druge presude Upravnog suda jer su o istoj stvari donete dve različite presude. Nedovosmisleno postoje dokazi da nema prepreke da nam bude vraćen pomenuti plac, jer je sudija bespogovorno utvrdila da je objekat koji je sad na placu isti kao onaj dedin iz 1937. godine. Međutim, u Ustavnom sudu nisu reagovali, niti su nas obavestili do današnjeg dana".

Ustavnom sudu su, međutim, dostavljena dodatna dokumenta koja potvrđuju osnovanost njihove žalbe.

"Dostavljen je Ugovor o privatizaciji koje je sprovelo za društveno preduzeće 'Jugošped', u kom se jasno vidi da ovo zemljište i objekti nisu predmet te privatizacije i dostavljen je čitav niz dokaza koji potvrđuju postojanje ove zgrade broj 2, kako je označena u katastru. Tu je i ortofoto snimak sa portala Direkcije za građevinsko zemljište koji je materijalni dokaz da postoji objekat broj 2, odnosno ta činjenica da je ovo zemljište u svojstvu izgrađenog građevinskog zemljišta u momentu eksproprijacije 1947. godine, a ta činjenica prema zakonu podrazumeva ispunjenje svih uslova za naturalnu restituciju, odnosno za vraćanje zemljišta i objekta u naturalnom obliku, odnosno u stanju u kakvom danas jeste".

Sagovornik Nova.rs naglašava da je u toku komunikacija preko odgovarajućih organizacija Evropske unije u Srbiji prema Evropskom sudu za ljudska prava u Strazburu.

"Ovo što sada spremamo i što je u toku ide direktno u sud u Strazburu, a onda je to redovan sudski postupak kao i svaki drugi. Spremni smo da idemo do kraja po bilo koju cenu. Posredno ima pritisaka na nas, oni se sastoje u ponašanju i postupanju čitavog niza državnih organa. Govorim to na nivou ključnih dokumenata koja su kod mene i koja su u spisima predmeta. To se zove pravno nasilje, a to znači da se donose odluke koje nisu u skladu sa čiunjenicima i dokazima, čak i prvom presudom Upravnog suda u našem slučaju koja je potpuno suprotna ovoj drugoj i uopšte činjeničnom stanju", priča dalje Božidar.

Od decembra prošle godine postoji zahtev u Upravnom sudu za ponavljanje upravnog spora pošto su se pojavile nove činjenice, napominje on.

"Došlo je do povrede psotupka za drugu presudu koja prema zakonu aposlutno ne može da postoji, odnosno ako postoji, a postoji. To znači da je presuda nevažeća, odnosno da postupak mora da se ponovi. Oni s jedne strane kad im odgovara kažu da taj objekat ne postoji, a kada im odgovara i kada žele da urade ono što su naumili, kažu da postoji. E pa te dve stavri ne idu zajedno".

Kaže da pre donošenja Zakona o restituciji, postoji dokument koji pokazuje da je pomenuto zemljište planirano za komercijalnu namenu, a ne za javnu.

"Dakle, ništa od puteva, tunela i metroa. Predviđeno je zidanje stambenih zgrada što je komercijalna namena i to piše u svim dokumentima od 2010. godine pa sve do danas. Ne može javna namena za 'Beograd na vodi' biti stanovi. Može da bude put, metro stanica, tunel, železnička pruga itd, ali ne stambena zgrada sa toliko i toliko stanova. I drugo, to je Uredba o 'Beogradu na vodi' doneta tri ipo godine posle Zakona o restituciji".

Posle podnošenja njihovih zahteva i svih dokumenta, sve je jasno, tvrdi Božidar.

"Ako ne može da se vrati u naturalnom obliku, Republika Srbija ima pravo preče kupovine, a to znači ovako - plaća se po tržišnoj vrendosti i to je jeidni zahtev nas kao porodice. To nije prvi slučaj, toga ima koliko hoćete. E sada, ako vam neko nudi nešto po 15, a košta 100 i još u 12 rata, a nekom drugom isplati odmah, onda to nije po zakonu, podrazumeva diskriminaciju, korupciju itd. Ima i takvih postupaka".

Gde onda škripi

Božidar tvrdi da je nasilno ubačena firma koja nema nikakve veze sa njegovim objektom.

"Ne znam zašto, pretpostavljam da su ove vlasti mogle s tom firmom lakše da se dogovore oko raspodele budžetskih sredstava, nego sa mnom. To je firma sa švajcarskim kapitalom koja je privatizovala domaću društvenu firmu, ali da predmet te privatizacije nije bila ni zemljište ni ova zgrada koja postoji, što znači da ta firma koja je privatizovala nema veze sa ovim, jer imam i taj Ugovor o privatizaciji gde jasno piše koji je predmet privatizacije i koliko vredi. Agencija uporno viče da je to završen posao, ali nije. Idemo do kraja", poručuje on.

Inače, iz Agencije za restituciju prošle godine odgovorili su na tvrdnje porodice Zahorjanski da je Agencija donela 13. februara 2023. rešenje o obeštećenju kojim je podnosiocu zahteva utvrdila pravo na obeštećenje i iznos ukupnog obeštećenja za svu imovinu oduzetu od označenog bivšeg vlasnika.

"Protiv rešenja Agencije, Božidar Zahorjanski podneo je žalbu Ministarstvu finansija kao drugostepenom organu. Ministarstvo je potvrdilo rešenje Agencije, a protiv rešenja Ministarstva, korisnik restitucije je pokrenuo upravni spor pred Upravnim sudom. Upravni sud doneo je presudu kojom je potvrdio rešenje Ministarstva, a samim tim i Agencije, tako da je ovom presudom okončan u potpunosti postupak po zahtevu Božidara Zahorjanskog i vezano za postupak restitucije ne vodi se više sudski postupak", navedeno je u odgovoru.

BONUS VIDEO: Beograd na vodi i preko vode