0
Srbija je na prvom mestu u Evropi po smrtnosti od karcinoma pluća, pokazuju poslednji podaci „Global Cancer Observatory”, platforme koja prikuplja globalnu statistiku za rak radi informisanja, kontrole i istraživanja o ovoj bolesti. Sa ovakvom poražavajućom statistikom dočekujemo ovogodišnji Svetski dan borbe protiv raka pluća (1. Avgust), iako smo jedina zemlja zapadnog Balkana koja je pre dve godine uvela skrining program na rano otkrivanje ove vrste karcinoma.
Pročitajte još:
Karcinom pluća predstavlja vodeći uzrok smrtnosti od svih maligniteta kako u svetu, tako i u Srbiji, dok broj obolelih raste svake godine. Od ove vrste raka, u Srbiji oboli gotovo 7.000, a umre više od 5.000 osoba. Praktično na svaka dva sata jedna osoba premine.
Jedan od najvažnijih preduslova uspešnog lečenja, je rano otkrivanje raka pluća, što u Srbiji nije slučaj, jer se kod više od 70 odsto pacijenata otkrije u poslednjem stadijumu. Tada su šanse za uspešno izlečenje gotovo iscrpljene.
Upravo je to i bio razlog zašto je Institut za plućne bolesti Vojvodine pokrenuo pilot projekat ranog otkrivanja raka pluća uz podršku Pokrajinskog sekretarijata za zdravstvo, i to u vreme pandemije koronavirusa.
“Ovaj skrining program podrazumeva detekciju karcinoma pluća pomoću niskodoznog skenera (LDCT), uz pomoć kojeg se se mogu prikazati manje tumorske senke, koje nije moguće videti uobičajenim dijagnostičkim postupcima (RTG). Ovom metodom do sada smo pregledali više od 1.900 pacijenata. Kod 24 pacijenta je otkriven karcinom pluća koji je bio asimptomatski, a kod 50 odsto njih u početnom stadijumu. Skriningom obuhvatamo pre svega visokorizične grupe, u
koje spadaju osobe starije od 50 godina, pušači, kao i oni koji imaju porodičnu istoriju obolevanja od raka pluća ili druge hronične plućne bolesti. Na ovaj način, zemlje koje već sprovode LDCT skrining smanjile su mortalitet od raka pluća i do 40 odsto”, objašnjava dr Goran Stojanović, upravnik klinike za pulmološku onkologiju, Instituta za plućne bolesti Vojvodine.
Prema podacima ove ustanove, prosek starosti lečenih pacijenata od karcinoma pluća je 64 godine, ipak najmlađi pacijent imao je 21, dok je najstariji imao 94 godine.
Kada je reč o skriningu, nastavlja dr Stojanović, ovim pregledima su se više odazivale žene i to u 60 odsto slučajeva, u odnosu na muškarce.
“Skoro 50 odsto pacijenata, koji su se javili na skrining, bilo je između 60 i 70 godina. Ono što je interesantno jeste da se 87 odsto njih izjasnilo kao aktivni pušači, a samo 13 odsto kao bivši pušači. Statistika pokazuje da je u poslednjih 10 godina bilo samo devet odsto nepušača među obolelima, 27 odsto bivših pušača, a najviše je bilo aktivnih pušača, čak 66 odsto. Međutim, zabrinjava podatak da se ukupan broj obolelih povećao za 12 odsto, a broj obolelih žena za 55 odsto. Tome je svakako doprinelo i što veliki broj građana (gotovo 40 odsto) puši. Rak pluća je u velikom broju slučajeva izlečiv ukoliko se otkrije na vreme. Takođe, ukoliko se tumor odstrani u ranom stadijumu, petogodišnje preživljavanje ide od 66-82 odsto”, ističe dr Stojanović.
Rešenje za smanjenje smrtnosti, naglašava doktor, je rano otkrivanje raka pluća i zbog čega smo i pokrenuli skrining.
Olja Ćorović iz Udruženja za borbu protiv raka pluća “Punim Plućima” napominje da je rak pluća postao gotovo javno zdravstveni problem, jer dnevno oboli skoro 20 novih pacijenata, a čak 13 izgubi bitku sa ovim karcinomom.
“Iz tog razloga potrebno je da ovaj skrining program ne ostane samo pilot projekat, već da preraste u nacionalnu strategiju države. Skrining ima dodatni značaj, jer je i u vreme epidemije, omogućio rano otkrivanje raka pluća svima koji su u riziku, što je preduslov za bolje ishode lečenja. Pored prevencije i skrininga, kao udruženje, zalažemo se i za što kvalitetnije lečenje, jer uz pomoć savremenih terapija, koje se u Srbiji dobijaju o trošku osiguranja, rak pluća više ne mora biti smrtonosna, već postaje sve više hronična bolest. Pre dve godine država je konačno prepoznala probleme pacijenata i uvela savremene imunološke i ciljane terapije za lečenje raka pluća, uz pomoć kojih oboleli u najvećem broju slučajeva mogu dugi niz godina kvalitetno da žive. Trenutno je oko 600 pacijenata na savremenim terapijama, a nadu nam daje obećanje nadležnih iz RFZO da će u najskorije vreme proširiti indikacije, čime bi se povećao broj obolelih koji primaju savremene imunološke i ciljane terapije” kaže Ćorović.
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
