Naučnici otkrili zašto su neki pušači u manjem riziku od raka pluća

Bez sumnje, najsigurniji način da se zaštitite od karcinoma pluća je izbegavanje pušenja cigareta, a ipak, u isto vreme, takođe je tačno da nisu svi doživotni pušači osuđeni na razvoj kancera.U stvari, velika većina ne. Naučnici su se dugo pitali zašto, a nova studija dodaje težinu ideji da genetika ima važnu ulogu, prenosi Science alert.Među ljudima koji puše, ali nikada ne razviju kancer pluća, istraživači su otkrili inherentnu prednost. Čini se da je manje verovatno da će ćelije koje oblažu njihova pluća mutirati tokom vremena, piše N1.Nalazi sugerišu da su geni za popravku DNK aktivniji kod nekih pojedinaca, što može da zaštiti od pojave kancera, čak i kada se cigarete redovno puše.

U studiji su korišćeni genetski profili uzeti iz bronhija 14 osoba koje nikada nisu pušile i 19 lakih, umerenih i teških pušača. Površinske ćelije sakupljene iz pluća učesnika sekvencionirane su pojedinačno da bi se izmerile mutacije u njihovim genomima."Ove ćelije pluća opstaju godinama, čak i decenijama, i zbog toga mogu da akumuliraju mutacije kako sa godinama tako i sa pušenjem", objašnjava epidemiolog i pulmolog dr Sajmon Spivak sa Medicinskog koledža Albert Ajnštajn."Od svih tipova ćelija pluća, ove su među onima kod kojih postoji verovatnoća da će postati kancerogene", rekao je dr Spivak.Prema rečima autora, nalazi "nedvosmisleno pokazuju" da se mutacije u ljudskim plućima povećavaju sa godinama starosti, a kod pušača oštećenje DNK je još značajnije.Duvanski dim je dugo bio povezan sa izazivanjem oštećenja DNK u plućima, ali nova studija je pokazala da nisu svi pušači u istom riziku.Dr Spivak kaže da najveći pušači nisu imali najveće opterećenje mutacijom."Naši podaci ukazuju na to da su ovi pojedinci možda preživeli toliko dugo uprkos teškom pušenju jer su uspeli da potisnu dalje nakupljanje mutacija. Ovo izjednačavanje mutacija moglo bi da proiziđe iz toga što ovi ljudi imaju veoma stručne sisteme za popravku oštećenja DNK ili detoksikaciju dima cigareta".

Nalazi bi mogli da pomognu da se objasni zašto 80 do 90 odsto doživotnih pušača nikada ne razvije kancer pluća. To bi takođe moglo da pomogne da se objasni zašto neki ljudi koji uopšte ne puše razviju tumore.Dok se čini da toksični duvanski dim izaziva dodatne mutacije ćelija u plućima, da li se ove mutacije razvijaju u tumore zavisi od toga koliko dobro telo može da popravi DNK ili smanji oštećenje DNK.Geni koji se bave popravkom DNK mogu biti nasleđeni ili stečeni, a utišavanje gena za popravku je bilo povezano sa razvojem tumora u prethodnim istraživanjima.Geni nisu jedini faktori koji utiču na rizik od kancera kod osobe. Faktori životne sredine kao što je ishrana takođe mogu da utiču na hranljive materije u telu koje opet utiču na razvoj tumora. Ono što čini telo pojedinca boljim u popravljanju DNK još uvek je predmet rasprave, ali nova otkrića ukazuju na to da je ovaj proces usko vezan za razvoj kancera pluća."Sada želimo da razvijemo nove testove koji mogu da mere nečiji kapacitet za popravku ili detoksikaciju DNK, što bi moglo da ponudi novi način za procenu nečijeg rizika od kancera pluća", kaže genetičar Jan Vijg.Studija je objavljena u časopisu Nature.***Bonus video: Pušenje ili zdravlje- gošća Ika Pešić

video-cdn src="https://best-vod.umn.cdn.united.cloud/stream?asset=puenjeilizdravljegoaikapei-novas-worldwide&stream=hp3500&t=0&player=m3u8v&sp=novas&u=novas&p=n0v43!23t001" video-id="3064596"]Pratite nas i na društvenim mrežama:FacebookTwitterInstagram