3
Prof. dr Miodrag Stojković, najpoznatiji srpski, ali i jedan od vodećih svetskih genetičara oglasio se za Nova.rs povodom brojnih slučajeve žena koje su se našem portalu javile povodom problema sa državom i Zakonom o BMPO, koji im onemogućava da vrate svoje embrione, nakon što su im muževi pre kraja postupka vantelesne oplodnje (VTO) preminuli, profesor predlaže izmene Zakona.
„Država Srbija i Ministarstvo zdravlja treba da prilagode tj. izmene Zakon o BMPO, kako bi u našoj zemlji bilo dozvoljeno da žene nakon smrti muža dobiju embrione, koji će u njima biti oplođeni, a koji su su njihov zajednički materijal. Ako je tako nešto zakonski neizvodljivo, onda država treba da uvede mogućnost da svaki od parova potpiše saglasnost šta raditi sa embrionima ukoliko se majci ili ocu, na žalost, nešto nepredviđeno dogodi u toku VTO postupka. Onda državno telo ima mogućnost da se pozabavi svakim slučajem ponaosob i dozvoli vraćanje embriona budućoj majci ili da bude deo programa donacije embriona, ili da se daju u naučne svrhe. To je praksa u mnogim zemljama, a u nekim je sud čak obarao i Zakon, time što je dozvolio vraćanje embriona ženi koja je iznenada ostala bez supruga“, objašnjava prof. dr Stojković.
U Srbiji je moguće čuvati zamrznute embrione u banci do pet godina.
„Ta praksa postoji i u svetu, još od 90-tih godina prošlog veka. Verovalo se da je to period kada će se roditelji eventualno odlučiti za proširenje porodice, a da pri tome zamrznuti embrioni ne gube na vitalnosti dok čekaju na -196C u tečnom azotu. Mi smo dobar deo preuzeli i napravili jednu vrstu hibridnog zakona za koji moram da kažem da je dobar i jako fleksibilan, ali zahteva redovono ‚podešavanje‘ u skladu sa razvojem nauke i potrebama pacijenata“, navodi čuveni srpski genetičar.
U Sjedinjenim Američkim Državama nedavno su rođeni blizanci koji su kao embrioni bili zamrznuti 30 godina.
„Postoje deca koja su na isti način rođena 20 ili 24 godine kasnije od trenutka začeća. Rano je reći da li tako dug period u ‚ledu‘ ostavlja dugoročne posledice, ali do sada niko nije objavio studiju da li toj deci nešto nedostaje. U trenutku kada se zamrznu, bilo spermatozoidi, jajne ćelije, embrioni ili bilo koja ćelija, biološki sat staje, to je svrha zamrzavanja, da bi se odmrzlo onda kada su potrebni, kada je optimalno vratiti ih ili kada se planira potomstvo. Verovatno da bi i u Srbiji embrioni mogli da se čuvaju neograničeno, ali mislim da odluku koliko dugo i šta sa njima raditi, treba da donesu isključivo roditelji, jer njima i pripadaju“, kaže prof. dr Stojković.
Kada je u pitanju Zakon o BMPO Srbija samo “na papiru” ne kaska za svetom.
„U praksi nažalost kasni, veoma. Mi već dugo čekamo mogućnost da se primeni zakon koji odavno dozvoljava donaciju polnih ćelija i embriona, a to kod nas još uvek nije zaživelo jer su banke prazne, bez donatorskog materijala. Mnogi ljudi su u tom čekanju izgubili i mogućnost da se ostvare kao roditelji ili su morali da odu po pomoć u inostranstvo što predstavlja dodatno ekonomsko opterećenje“, naglašava profesor.
Vlast u Srbiji ne obezbeđuje novčanu nadoknadu za potencijalne donore sperme i donorke jajnih ćelija, ali je potpisan ugovor sa španskom bankom iz koje ćemo od decembra uvoziti reproduktivni materijal, kako bi naši građani mogli da odu na vantelesnu oplodnju sa donatorskim ćelijama.
„Uvek sam bio za to da se oslonimo na sopstveno znanje i sposobnosti. Ne vidim razlog zašto Srbija mora da uvozi reproduktivni materijal, kad to ne rade ni druge zemlje. Ne moramo čak skupo ni da plaćamo uvoz ili da obezbedimo visoku novčanu nadoknadu za donore i donorke, već postoji nešto što se zove ljudskost. Veliki broj parova je spreman čak da pokloni višak recimo jajnih ćelija. Mi koji se bavimo ovim poslom znamo da je optimalni broj jajnih ćelija 12 i da sve preko toga može nekome drugome da pomogne. I na kraju onaj nesrećni ‚Centar‘ koji se u Kragujevcu gradi duže od Skadra, trebalo je da ima i Banku ćelija. Sve je moglo tu, sve smo mogli mi…“, ironično kaže profesor Stojković.
Ministarka o Zakonu o BMPO
„Nije moguće da dođe do izmene Zakona o BMPO, kojim bi bilo omogućeno da nakon smrti jednog od partnera budu iskorišćene reproduktivne ćelije ili zajednički embrioni koji se čuvaju zamrznuti u banci klinike, jer je naš zakon usklađen sa zakonima Evropske unije, koji ne predviđaju ove situacije. Za korišćenje embriona potreban je potpis oba davaoca, a to nije moguće ako je jedno od njih preminulo. Čak i kada se radi o reproduktivnom materijalu samo jednog davaoca, bilo da je u pitanju sperma ili jajna ćelija, uvek se pre korišćenja materijala proverava da li je davalac živ. Ukoliko je u toku postupka VTO jedno od njih preminulo, materijal se uništava, a to je procedura u svim evropskim zemljama“, objašnjava za Nova.rs Danica Grujičić, ministarka zdravlja.
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
