Dr Radovanović o 5 sumnji u Sinofarm koje plaše naše lekare

Profesor Radovanović kaže da u naučnoj literaturi nedostaju podaci o Sinofarm vakcini, ali da je do sada i na Institutu za medicinska istraživanja u Beogradu ustanovljeno da se nakon dobijanja ove vakcine sporije razvijaju antitela, kao i da njihva pojava kod starijih građana često izostaje.Upravo on je, ispred udruženja Ujedinjeni protiv kovida, potpisao saopštenju u kom se navodi 5 sumnji o delovanju Sinofarma. Ovo su, ukratko, te sumnje:da u naučnoj literaturi nedostaju podaci o toj vakcini, ali se zna da ona ne dovodi do stvaranja cirkulišučih antitela kod svakog četvrtog ili petog sredovečnog primaoca,;da je njena zaštitna moć kod starijih građana još mnogo slabija, te je pitanje da li i koliko prelazi 50%;da se zaštita verovatno meri samo mesecima;da je krajnje neizvesno da li bi treća doza pomogla osobama koje nisu reagovale na prethodne dve doze iste vakcine;da su pokazane prednosti kombinovanja vakcina;

Radovanović za Nova.rs dalje elaborira ove zaključke:“Nakon kineske vakcine neophodno je da prođe čak četiri sedmice da bi se razvila antitela, dok ste kod Fajzerove već nakon 10 dana mirni. Ali to je manje važno, važniji je podatak da se kod osoba starijih od 75 godina nakon dobijene vakcine često se ne razviju antitela”, kaže.Podseća da je prilikom ispitivanja u Bahreinu i Ujedinjenim Arapskim Emiratima ustanovljeno da svaki četvrti ili peti građanin koji primi kinesku vakcinu ne razvije antitela, ali ta ispitivanja su rađena na mlađoj i srednjovječnoj populaciji, mlađoj od 60 godina.“Saopštavano je i kod nas i drugim zemljama da je ta vakcina kod starijih manje delotvorna. Ne može se tačno utvrditi zbog nedostatka podataka, ali je moguće da kod starijih pojava antitela pada čak na 50 odsto. U načelu stariji imaju slabiji imuni odgovor, ali neke druge vakcine protiv kovida mogu uspešno da podignu novo antitela”, upozorava.Važno je, kako kaže, da građani o svemu tome budu informisani jer je bilo slučajeva da neko dobije dve doze Sinofarm vakcine, sačeka četiri nedelje i nakon toga se opusti, ode na zimovanje, zarazi se i umre.Naglašava da dostupni podaci pokazuju i da imunitet nastao nakon primanja ova vakcine brže opadaju nego nakon Fajzerove.“Za sada se nagađa da bi imunitet nastao od Fajzerove vakcine mogao da traje godinu, dve ili čak duže, jer je registrovan usporen pad antitela koji daje razlog za optimizam. Nakon kineske vakcine imunitet naglije opada i iz Instituta za medicinska istraživanja je već nagovešteno da će nakon šet do osam meseci biti potrebna treća doza”, objašnjava.

Sa davanjem treće doze nastaje nov problem, jer, kako kaže epidemiolog, ukoliko neko nije reagovao na prve dve doze vakcine stvaranjem antitela pitanje je zašto bi treća doza promenila situaciju.“Bolje bi bilo da oni koji nemaju antitela, a ja bih čak rekao - svi koji su primili kinesku vakcinu, posle šest ili osam meseci, što će biti negde krajem leta, dobiju neku drugu vakcinu”, savetuje.Pitanje je samo koliko je to ostvarivo jer Srbija ima najveće zalihe upravo Sinofarm vakcine, kao i dogovore o isporuci. Osim toga, predsednik Aleksandar Vučić je najavio da će u Srbiji biti izgrađena fabrika za proizvodnju kineske vakcine, što Radovanović vidi kao promašenu investiciju.“Kineska vakcina na tržištu košta oko 30 evra i značajno je skuplja od drugih vakcina koje se ne prave na bazi mrtvog virusa - ne zato što hoće na njoj da zarade već zato što je tehnologija za njenu izradu skupa. Osim toga, u vreme kad bi ta fabrika mogla da počne sa radom prestaće nestašica u svetu pa će se kupci opredeljivati za za efikasnije i efektivnije vakcine koje uz to i manje koštaju”, kaže i dodaje:“To je moglo da prođe kada je bila nestašica. Ja sam dobio kinesku vakcinu jer nisam hteo da čekam, ali sada se očekuje da će do kraja godine biti dovoljno vakcina i za siromašnije zemlje.”Profesor napominje da oni koji su primili Sinofarm vakcinu svakako ne treba da brinu o njenoj bezbednosti jer za sada koda nje nisu utvrđene negativne posledice, pa čak nema ni indicija da utiče na povećanje sklonosti ka trombozi, kao što je slučaj sa AstraZenekom i donekle Fajzerovom vakcinom.***Pratite nas i na društvenim mrežama:FacebookTwitterInstagram