Uoči početka rasejavanja novog virusa korona u Srbiji, 26. februara 2020, održana je ona istorijska smehotresna konferencija za štampu, kada smo nagovarani da putujemo radi šopinga u Milano i da se lečimo rakijom. Godinu dana kasnije, Skupština slobodne Srbije obavestila je javnost da će to antologijsko nerazumevanje situacije sa, kako se ispostavilo, tragičnim posledicama, ubuduće da se obeležava kao Dan stručne i političke neodgovornosti. Odlučeno je i da se tom prilikom biraju najneodgovornija izjava i najbesmisleniji postupak zvaničnika. Rok se približava, konkurencija je očekivano jaka, a prethodnih dana izdvojili su se svojim “smatranjima” premijerka i predsednik Republike.
Premijerka se drži svoje oktobarske logike (“Ne verujem u mere”), zorno potvrđujući često citiranu istinu da osobama skromnog znanja neosnovanu samosvest daje skučenost vidika, pa im se čini da je sve prosto. Ovoga puta ustvrdila je da “nijedna protivepidemijska mera ne može da sustigne omikron soj virusa, jer se on širi neverovatnom brzinom”. Njena zabluda je verovanje da mere treba da sustižu uzročnika, tj. da kaskaju za njim, a suština je u tome da se proaktivno postavljaju barijere njegovom prenošenju. Tačno je, doduše, da se omikron soj brzo prenosi, ali mi smo se izborili da budemo evropski i svetski prvaci u toj brzini jer smo, za razliku od ostalih, ignorisali mere i postali upadljiv izuzetak po masovnim okupljanjima za Novu godinu.
Predsednik je u zanetosti sopstvenom omnipotentnošću odrekao smisao narodnoj mudrosti da je bolje sprečiti nego lečiti. Po njemu je „najvažnije da imamo dobre lekove“. Prvo, poput ostatka sveta, imamo neke, ali ne i dobre lekove (da su dobri, od kovida se ne bi toliko umiralo). Drugo, čak i da zaista postoje efikasni lekovi, već i sama pojava bolesti je poraz prevencije, kao idealnog rešenja.
On se iznenada zabrinuo i što ljudi stoje na hladnoći. Nehumano bi bilo držati te nesrećnike na snegu i četvrt sata, a oni se smrzavaju po 6-8 i više sati, što znači da je sistem u kolapsu. Uz to, zbog loše organizacije, uprkos ogromnim naporima zdravstvenih radnika, čeka se u po nekoliko redova.
U svojoj nekritičnosti, predsednik kliče: „Mi smo našli najbolju sredinu“. Prvo, kada je u pitanju bolest, najbolje je dno liste, a ne njena sredina. Drugo, na opšti očaj onih do kojih dopire istina, po višku smrtnosti, kao pouzdanom pokazatelju neuspeha u protivepidemijskoj borbi, mi smo jedna od dve-tri najlošije rangirane zemlje. Trebalo je mnogo grešiti za tako neslavan plasman.
Predsednik i začikava: „Oni koji kažu da nešto ne valja, pitam da mi predlože“ (valjda bolje rešenje). To je bar lako: valja raditi sve suprotno od našeg dosadašnjeg ponašanja, što znači da treba uvažavati i prihvatati iskustva zemalja koje su prošle bar stostruko bolje od nas. Dan stručne i političke neodgovornosti se bliži, a pored najneodgovornije izjave treba odabrati i najbesmisleniji postupak. Za sada se kao favorit nameće izgradnja fabrike kineskih vakcina. No, strpimo se do 26. februara.
Bonus video – Razbijamo zablude o vakcinaciji – Dr Radovanović: Zašto treba da se vakcinišete iako opet možete da se zarazite
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare