Foto: Shutterstock

Od početka ruske agresije na Ukrajinu, u Srbiju se, prema poslednjim procenama, doselilo više od 25.000 Rusa. Doktorka Aleksandra Gusak jedna je od njih. Ona za Nova.rs govori o tome kako je odlučila da napusti domovinu, kako je izgledalo pronalaženje posla, ali ističe i veliku ljubav koju oseća prema Srbiji, te kaže da je ovde "domaća" i da se oseća kao Srpkinja u duši.

„Došla sam u Srbiju 5. maja iz jednog prostog razloga: osećaja neizvesnosti i nesigurnosti u sutrašnji dan“, počinje za Nova.rs svoju priču Gusak, koja je, kada je počeo rat, ustala i otišla u banku kako bi podigla novac sa računa.

Kako dalje kaže, u biznis centru u kojem je radila, redovi ispred bankomata bili su predugački, te su ljudi bili primorani da „naručuju“ novac za sutradan, zbog toga što je na bankomatima i u bankama novca odjednom nestalo.

„Bila je ogromna panika, meni su u ordinaciju dolazili pacijenti i plakali, niko nije mogao da prihvati novonastalu situaciju. Svi smo svake sekunde osvežavali vesti i niko nije mogao da se fokusira na bilo šta drugo. Ali činjenica je da niko od nas nije verovao da će ovo da potraje“, kaže Gusak.

Aleksandra Gusak Foto:Privatna arhiva

Sagovornica portala Nova.rs shvatila je da želi da ode iz svoje rodne zemlje na svoj rođendan, 28. marta. Kako kaže, taj dan je provela sa prijateljima i porodicom u srpskom restoranu koji se nalazi u centru Moskve. Upravo tada im je rekla kako želi da dođe u Srbiju.

„Sledećeg dana sam počela da šaljem CV u privatne klinike u Srbiji, iako nisam verovala da ću dobiti posao, mada imam srpsku lekarsku licencu i nostrifikovanu diplomu. Nisam verovala jer sam bila upućena u situaciju sa zapošljavanjem u Srbiji, a pogotovo kada su u pitanju stranci, prvenstveno lekari“, kaže Gusak.

PROČITAJTE JOŠ

Iako je u isto vreme dobila ponudu za rad u Nemačkoj, te krenula da obnavlja znanje tog jezika, našu sagovornicu je ipak nešto „vuklo“ ka Srbiji.

„Moja koleginica me je uhvatila za ruku, odvela u Er Srbiju, i tada sam potražila prvi slobodan let do Beograda, koji je bio tek petog maja. Na poslu sam uzela mesec dana odsustva, za slučaj da ne nađem posao u Srbiji, sve je bilo neizvesno. Ali koliko je bilo neizvesno u Srbiji, bilo je i u Rusiji“, kaže za Nova.rs Gudak, koja u Srbiji radi kao lekar opšte medicine u jednoj privatnoj beogradskoj klinici.

Ljubav prema Srbiji traje od detinjstva

Aleksandra Gusak zapravo je, pre dolaska u Srbiju, znala dosta o srpskoj kulturi i običajima.

Aleksandra Gusak Foto:Privatna arhiva

„U srpsku kulturu bila sam upućena, sasvim neočekivano, od 2014. godine. Slučajno, u poslednjem trenutku, moj Medicinski fakultet je dobio poziv za razmenu studenata u Nišu. Zanimljivo je da je trebalo da idem na razmenu u Hrvatsku samo godinu dana ranije, ali je tada program bio ukinut. I dan-danas se sećam radija ‘Rusija’, koji smo slušali u kuhinji mojih bake i deke. Na tom radiju stalno su pričali o Kosovu, a ja sam pitala svog deku šta je to suverenitet“, kaže Gusak i dodaje:

„Često su spominjali i Miloševića. Još tada smo kod kuće u Rusiji imali takozvani ‘jugoslovenski zid’ – jugoslovenski nameštaj, poput ormarića sa policama za knjige. I u školi smo učili o Gavrilu Principu i ubistvu Franca Ferdinanda, a tada mi nije bilo jasno zašto je jedan mladić izvršio atentat, jer se u našim školama nije govorilo o Crnoj ruci ili Mladoj Bosni“.

To je bilo sve što je naša sagovornica znala o Srbiji, a onda je, te 2014. godine, došla u Niš.

„Ja sam se tada zaljubila. Rekla sam svim lekarima u Kliničkom centru u Nišu da ću ponovo da se vratim u Srbiju i da počnem da živim ovde. Nakon te razmene, više puta sam dolazila u Srbiju, stekla puno pravih i zaista bliskih prijatelja, istraživala o balkanskoj istoriji i kulturi“, kaže mlada doktorka.

Kako kaže, nešto ju je „vuklo“ da se vrati u Srbiju, koja joj se toliko svidela.

Aleksandra Gusak Foto:Privatna arhiva

„Onda sam u junu 2017. godine, dva dana nakon što sam diplomirala, spakovala kofer i doletela u Srbiju“, kaže Gusak.

Kako dalje priča, neki Srbi se i dalje čude što neko iz Rusije želi da živi u Srbiji, ali Gusak ističe da poznaje puno stranaca kojima se Srbija dopada.

Ona je tada, zbog privatnih problema, ipak morala da se vrati u rodnu zemlju i odbije posao u privatnoj klinici u Beogradu.

Aleksandra Gusak Foto:Privatna arhiva

„Balkanska toplota i ruska melanholija su idealni spoj“

Kako kaže, razlike između Rusa i Srba su ogromne, iako mnogi misle suprotno.

„Nama je malo teže prići, ali ako se otvaramo, onda se otvaramo zauvek“, kaže Gusak.

Prema njenim rečima, Rusi su „previše opterećeni“ poslom, te mogu da nauče od Srba šta znače reči „lagano“ i „merak“.

„U delu ‘Oblomov’ Ivan Gončarov je opisao idealnog čoveka kao spoj Nemca i Ruskinje, a ja mislim da bi idealni spoj bio balkanska toplota i otvorenost sa ruskom melanholijom i koncentracijom na poslu“, kaže Gusak za portal Nova.rs.

Prema njenom mišljenju, najbolja stvar kod života u Srbiji je geopolitički položaj – „raskrsnica zapada i istoka“, što, kako kaže „Srbija dobro koristi i balansira“.

„Dobra stvar je što su Srbi blizu Evrope, karte nisu skupe, stalno ima nekih popusta, pa onda vikednom može da se obiđe neka zemlja, ali nama je sad teže da dobijemo vizu“, kaže naša sagovornica.

Ona kaže da je primetila da ljudi kao manu vide krizu koja je došla posle raspada Jugoslavije, ali ona to gleda na drugačiji način.

Naime, kako kaže u razgovoru za Nova.rs, „na mestu srušenog može da se izgradi nešto novo, možda još i bolje“. Dosta Rusa koje Gusak poznaje gledaju na Srbiju sa baš takve perspektive.

Naša sagovornica ističe da su je ljudi u Srbiji lepo prihvatili.

„Svako pokušava da pomogne, da se sprijatelji, da pokaže Srbiju sa najbolje strane. Ružan komentar sam dobila samo jednom, kada sam čula pitanje ‘zašto stranci dobijaju posao u Srbiji’, ali se ostali ljudi raduju što je neko mnogo zavoleo njihovu domovinu i žele još više da me upoznaju sa kulturom i istorijom“, kaže Gusak.

Takođe, dodaje da je veoma zahvalna odeljenju ortopedije i traumatologije niškog Kliničkog centra, gde je u nekoliko navrata dolazila na razmenu.

„Vrlo lepo su me prihvatili i stvorili fundament za mene, kako za lekara u profesionalnom, tako i u ljudskom smislu. Pogotovo sam zahvalna prof. dr Miloradu Mitkoviću, koji je prošle godine preminuo od kovida“, dodaje Gusak.

Naša sagovornica u šali kaže da je ovde „domaća“, ali se tako oseća samo zahvaljujući ljudima koji stvaraju takvu atmosferu.

„Obišla sam 15 zemalja, imam priliku i da živim na drugim mestima, na zapadu, ali ipak je Srbija mesto gde, sigurna sam, svaki Rus ima osećaj druge domovine“, dodaje.

Pronalazak stana – nemoguća misija

Gusak kaže da je stan pronašla jedva, i to uz veliku pomoć drugarice i njene majke. Ispisale su celu svesku brojevima telefona i ponudama, ali kada stanodavci čuju da je naša sagovornica stranac, povećavaju kiriju za 100, 200 ili 300 evra.

„Sećam se cena od pre par godina, a od tada su porasle drastično i komplikovano je naći stan koji bi odgovarao osobi koja prima srpsku, a ne platu IT stručnjaka iz inostranstva“, kaže naša sagovornica.

Ona dodaje da je primetila da su sve cene porasle, pogotovo jer se u Beogradu otvorilo puno ruskih kafića sa visokim cenama, te i građani Srbije u svojim ugostiteljskim objektima dižu cene.

Posao za strance u Srbiji – može samo privatno

Gusak je lekar i kaže da je traženje posla u toj struci u Srbiji komplikovano. Njeno iskustvo je da je, ukoliko ste stranac, to još komplikovanije.

Aleksandra Gusak Foto:Privatna arhiva

„Imam srpsku licencu i tečno govorim jezik, za razliku od mnogih ruskih lekara koji su došli, a tek su u procesu učenja jezika. Takođe imam dve licence, rusku i srpsku, ali bez obzira na to, zapošljavanje u državnom sektoru je nemoguće, čak i uz sertifikate, radno iskustvo, poznavanje jezika. Zakonski, zapošljavanje je moguće, ako nakon se nakon testiranja tržišta, na Birou ne pronađe državljanin Srbije sa odgovarajućim kvalifikacijama. Ali, u praksi, na svakom konkursu za posao u državnoj instituciji na listi potrebne dokumentacije traži se dokaz o srpskom državljanstvu, i mi onda ne zadovoljavamo kriterijume. Ostaju samo krivatne klinike. Ja zaista razumem taj stav, jer mi smo ovde gosti i ne možemo, što se kaže, preko reda, ali bih stvarno volela da jednog dana radim u državnom domu zdravlja ili bolnici i doprinesem sistemu“, objašnjava Gusak svoje iskustvo.

Smatra da bi srpsko zdravstvo moglo da se poboljša, a kao primer navodi izostanak preventivne medicine. Ona dodaje da bi rad na preventivi bolesti mogao da utiče na smanjenje novca koji se troši na lečenje teških bolesti, a da ona tome može da doprinese.

Aleksandra Gusak Foto:Privatna arhiva

„Osećam se kao Srpkinja u duši“

„Volela bih da ostanem u Srbiji, da budem državljanka Srbije, jer se tako osećam u duši“, kaže Gusak.

Ipak, dodaje da želi da se situacija u njenoj domovini „smiri“ što pre i da u budućnosti može da obilazi svoju porodicu, prijatelje, rodni grad i državu.

BONUS VIDEO Aleksandra Gusak, Oleksij Otkidah i Emil Zoronjić: Sve dublji jaz među mladima u Rusiji i Ukrajini

Komentari

Svi komentari (15)