Ministarka za evropske integracije Tanja Miščević i ministarka zdravlja Danica Grujičić obišle su jednu od referentnih mikrobioloških laboratorija u Institutu za javno zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanović Batut", koju će tokom ove godine UNDP rekonstruisati i opremiti.
Program Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP) i Svetska zdravstvena organizacija, uz podršku Delegacije Evropske unije u Srbiji, tom prilikom su predstavili novu inicijativu za jačanje spremnosti zdravstvenog sistema u našoj zemlji na pretnje po javno zdravlje, bilo da su izazvane prirodnim ili ljudskim faktorom.
Miščević je navela da će predviđenih 12 miliona evra biti upotrebljeno za obnavljanje i modernizaciju tri referentne laboratorije u Beogradu, Nišu i Kragujevcu, a razmatrana je i mogućnost dalje digitalizacije i upotrebe veštačke inteligencije u svrhe daljeg unapređenja njihovog rada.
Ona je poručila da je resorno ministarstvo tu da pomogne da se ideje za poboljšanje zdravstva u Srbiji prevedu u strateške prioritete Vlade, koji mogu da budu finansirani iz fondova EU.
„Ponekad taj proces traje duže, jer su procedure komplikovane, ali dobro planiranje i programiranje su ključ tog procesa. I ovaj projekat je prošao taj put, ali će zato i rezultati biti takvi da će do kraja 2026. godine 154 opštine biti spremnije za bolje reagovanje u vanrednim situacijama“, navela je ministarka.
Prema njenim rečima, to će biti rezultat i obuke zaposlenih u domovima zdravlja i šireg informisanja građana.
Grujičić je rekla da bespovratna sredstva u iznosu od 12 miliona evra, koje će donirati Evropska unija za obezbeđenje laboratorija u institutima za javno zdravlje u Beogradu, Kragujevcu i Nišu, predstavljaju veliku pomoć i da će uslovi u kojima će zaposleni raditi za godinu dana biti onakvi kakvi zaista postoje u svetu.
Ona je najavila da će takođe jedan deo Instituta za javno zdravlje Srbije Dr Milan Jovanović Batut biti renoviran po najnovijim principima.
Prema njenim rečima, digitalizacija, koja će biti podržana sredstvima EU, omogućiće da se umrežimo sa svim onim državnim registrima koji postoje, uključujući i registar katastrofa, što će značajno olakšati pristup i registrovanje bolesti.
Šef Delegacije EU u Srbiji Emanuele Žiofre objasnio je da se predstavljeni program tiče sektora zdravlja, ali prvenstveno se odnosi na unapređenje institutskih laboratorija, ne samo u Beogradu, već i u Nišu i u Kragujevcu.
On je ponovio da će se program baviti digitalizacijom, registrom rizika koji će biti integrisani i radom sa lokalnim samoupravama na ovu temu.
Žiofre je napomenuo da je EU u proteklih 20 godina Srbiji dala ukupno 570 miliona evra samo za zdravstveni sektor, kako u vidu bespovratne pomoći, tako i u vidu zajmova.
Zahvaljujući podršci EU, kako je precizirao, biće rekonstruisano i opremljeno 35 mikrobioloških laboratorija lociranih u okviru Instituta Batut i instituta za javno zdravlje u Nišu i Kragujevcu, u skladu sa standardima Svetske zdravstvene organizacije.
On je naglasio da će rekonstrukcije poboljšati bezbednosne uslove za zdravstvene radnike, unaprediti efikasnost uzimanja uzoraka i dijagnostike, kao i smanjiti rizik od zagađenja i štetnog uticaja na okolinu.
Direktorka Instituta za javno zdravlje Srbije Dr Milan Jovanović Batut Verica Jovanović ocenila je da je ovo veoma značajan projekat koji ima za cilj da unapredi spremnost sistema zdravstvene zaštite i drugih sistema da reaguju u vanrednim situacijama i da se ponašaju u stanju pripravnosti i spremnosti na najvišem mogućem nivou kada je u pitanju prepoznavanje rizika od zaraznih bolesti.
Naime, kako je podsetila, u ovu zgradu fizički dugo nije moglo da se uloži na takav način koji je bio neophodan, ali sada sa novim uslovima, naročito posle COVID-19, posebno je istaknuta potreba da se mikrobiološki deo Instituta unapredi.
Jovanović je precizirala da će u rekonstrukciju ovog instituta biti uloženo oko 2,7 mil EUR, Instituta za javno zdravlje Niš 1,3 mil EUR a i oko 1,7 mil EUR u Institut za javno zdravlje Kragujevac.
***
BONUS VIDEO: Epidemiolog iz Batuta upozorava: Vreme je za vakcinaciju protiv gripa!