Sa brojkama koje pokazuju da korona u Srbiji značajno jenjava, broj pacijenata u domovima zdravlja raste. Svom izabranom lekaru javljaju se pacijenti koji, zbog epidemiološke situacije, nisu redovno kontrolisali svoje zdravlje ili nisu redovno odlazili na specijalističke preglede. U proteklom periodu uglavnom su zbrinjavani hitni slučajevi dok preventivnog lečenja skoro da nije bilo. Direktor Zdravstvenog centra Užice kaže da se posle epidemije očekuje novi pritisak na zdravstveni sistem, koji je više od godinu dana radio u vandrednim okolnostima.

Pune su čekaonice u užičkom Domu zdravlja, medicinske sestre kažu da je teško obezbediti potrebnu distancu jer se broj pacijenata, koji se svom izabranom lekaru javljaju na pregled, poslednjih dana znatno uvećao. Porast pacijenata beleže i specijalističke ambulante. Novonastala situacija, posle dugog perioda epidemije je očekivana, jer su se lekaru javljali uglavnom oni koji su morali. Lekari opšte prakse, tada ali i sada su najdostupniji pacijentima.

„Mi smo prvi kontakt pacijenata sa zdravstvenim sistemom. Posle ukidanja policijskog časa, izabrani lekari su radili redovno. Ipak, zbog naših dežurstava u kovid ambulantama, radili smo sa oko 70 odsto kapaciteta. Primali smo sve pacijente osim onih sa respiratornim tegobama, kao i sada. Što se dalje dijagnostike tiče, izabrani lekar je procenjivao gde i da li dalje slati pacijenta. Ako je bilo potrebno hitno zbrinjavanje, pacijenti su hitnim uputom slati u bolnicu. Kod hroničnih bolesti, kada dolazi vreme za periodičnu kontrolu kod specijaliste, izabrani lekar je vršio procenu da li je neophodno da se ti pregledi obavljaju pa su se često i odlagali, sve uz kontrolisanje izabranog lekara. Najveći pritisak je i tada bio na nama jer su nam kolege na sekundarnom nivou bile u kovid sistemu. Sada je izabrani lekar opet prvi pa su gužve sada kod nas veće, ali tako sistem funkcioniše“, kaže za Nova.rs lekar Doma zdravlja u Užicu dr Marija Stojanović.

Mesecima unazad nije bilo termina lekara specijalista pa su hitni slučajevi upućivani sa tzv.uputom bez termina uz obrazloženje izabranog lekara. Očekuje se da ovih dana i termini za specijalističke preglede budu dostupni, što će biti način da se lečenje svih pacijenata vrati u redovan nivo. Povećan broj pacijenata je očekivan, pored toga što je zdravstveni sistem radio u izmenjenim okolnostima, dosta je pacijenata koji zbog straha od virusa, nisu ni pokušavali da odu kod doktora.

„Sigurno da ima pacijenata koji se nisu kontrolisali od početka pandemije i sigurno je da će biti pogoršanja nekih hroničnih stanja, jer su neki pacijenti izbegavali da dolaze kod lekara zbog straha od virusa, gužvi i uopšte rada koji nije bio uobičajen već prilagođen situaciji. Postoje pacijenti koji mesecima nisu kontrolisali laboratotijske analize a bilo je potrebno, kao i krvni pritisak i slično. Ima svega, ali i lične odgovornosti pacijenata. Već su počele gužve, što se i očekivalo i sigurno će biti lošijih rezultata, pre svega, hroničnih bolesnika, ali ima i pacijenata koji su odlagali prvo javljanje lekaru, pored tegoba koje su osećali“, dodaje dr Marija Stojanović.

Imajući u vidu sve okolnosti u kojima je, zbog broja obolelih od koronavirusa, čitav zdravstveni sistem bio usmeren na borbu sa pandemijom, zbrinjavani su i pacijenti sa drugim oboljenjima, ali uglavnom u hitnim slučajevima. Sa strane su bili pacijenti gde je data procena da mogu da čekaju pa je potpuno izvesno da će se pojaviti i zapuštene bolesti.

„Čeka nas velika obaveza i posao posle epidemije, veliki napor za sve druge pacijente. Nijedna bolest nije mirovala, a nije bilo drugog načina jer se radilo prema hitnosti. Sve je jasno ako kažemo da smo na dnevnom nivou imali više od hiljadu kovid pacijenata u ambulantama zdravstvenog centra. Specijalistička odeljenja se vraćaju u svoj prostor i sigurno je da ćemo biti opterećeni brojem pacijenata koji će tek doći, a kojima je vreme za pregled već bilo. Zdravstveni sistem očekuje novi pritisak, upravo zbog svih drugih bolesti i to je nešto što je očekivano“, rekao nam je direktor Zdravstvenog centra Užice dr Miloš Božović.

Ono o čemu se pre pojave koronavirusa intenzivno govorilo, ali i radilo na tome, jeste prevencija. Vreme pandemije nije dozvoljavalo preventivnu brigu o zdravlju a i ako je bilo preventive, to je minoran nivo. Pored koronavirusa, koji je razboljevao i one koji ga nisu imali jer nisu redovno kontrolisali svoje zdravlje, strah je, po mišljenju mnogih zdravstvenih stručnjaka, još jedan od značajnih činilaca koji je imao negativan uticaj na opšte zdravlje.