Požar na deponiji Vinča gušio je danima Beograd početkom ovog meseca, a posledice otrovnih isparenja na zdravlje građana tek ćemo gledati. Loše upravljanje Vinčom problem je sa kojim grad Beograd kuburi decenijama unazad (nezavisno od toga ko je na vlasti), a dokument koji objavljuje portal Nova.rs pokazuje da je lokalnim vlastima Vinča bila glavobolja i 2004.
Redakciji se javio meštanin Vinče, Mihailo Milićević, koji nas je podsetio na odluku Skupštine opštine iz marta 2004. godine.
Iz nje je jasno da se lokalni odbornici bune protiv gradske odluke da se deponija proširi, a podseća se i da je krajnji rok do kojeg bi Vinča trebalo da radi 31. decembar 2005. godine. Skoro punih 16 godina nakon tog datuma, najveća deponija u Srbiji i dalje je u funkciji.
„Zar umesto proširenja deponije nije mogla da se nađe druga lokacija poput starih kopova koji se više ne koriste? Mogli su da se adaptiraju u otvore deponije po evropskim i svetskim standardima, i na taj način povećati kvalitet života građana Beograda i okoline“, piše meštanin Vinče.
Požar je, podsećamo, počeo 7. avgusta u večernjim satima, ili su ga, makar, tada primetili građani, pošto su uzalud čekali gradske vlasti da se oglase i barem upozore na štetnost dima.
U narednim danima, zamenik gradonačelnika Goran Vesić uglavnom je o požaru govorio pomirljivo, dok su stručnjaci (poput Milenka Jovanovića) upozoravali da „mi ne znamo koliko je požar u Vinči ozbiljan i kakva je opasnost po Beograđane, jer se najopasnije čestice uopšte ne mere”.
Inače, kako je pokazala analiza Nova.rs, blizu 3.000 deponija registrovano je u Srbiji, a ogroman broj ih je neobezbeđen, pa su na potezu od Vojvodine do Kosova mogući požari na više desetina lokacija, stoga treba biti obazriv i ovom problemu se detaljnije pozabaviti u narednom periodu.
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare