0
Udruženje toksikologa Srbije u saradnji sa Katedrom za toksikologiju Farmaceutskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, a u okviru programa „Preventivna zdravstvena zaštita“ Ministarstva zdravlja, već dve godine radi na edukaciji i podizanju svesti pre svega žena koje planiraju da zatrudne, trudnica i žena koje doje, budući da i male promene u ponašanju tokom ovih osetljivih perioda mogu značajno smanjiti nivoe brojnih opasnih hemikalija u organizmu žene što će imati pozitivne efekte na zdravlje žene i pre svega doprineti zdravlju njihovih beba.
Pročitajte još:
“Život u savremenom dobu sa sobom nosi brojne izazove, naša planeta je zagađena, a brojne hemikalije prisutne su u našim domovima, proizvodima koje svakodnevno koristimo, hrani koju jedemo, vazduhu koji udišemo… Ipak, jasne smernice o tome kako možemo smanjiti izloženost
hemikalijama tokom osetljivog perioda trudnoće i dojenja, kao i o potencijalnim rizicima koje neke od ovih hemikalija mogu predstavljati za naše potomstvo ne postoje. Umesto toga, suočeni smo sa izuzetno velikim brojem informacija koje često nisu naučno zasnovane, koje stvaraju
zabunu i uznemirenost kod budućih majki i dojilja”, objašnjava prof. dr Aleksandra Buha Đorđević sa Katedre za toksikologiju “Akademik Danilo Soldatović” Farmaceutskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, koordinatorka projekta Za zdravu bebu-informisana mama u svetu hemikalija.
Poslednjih decenija prošlog veka naučnici su utvrdili da pojedine hemikalije, mogu uticati na brojne sisteme organa i izazvati štetne efekte po naše zdravlje. Među hemikalijama sa kojima dolazimo u kontakt gotovo svakodnevno, posebno mesto zauzimaju hemikalije koje mogu delovati na naš endokrini sistem. Ove hemikalije nazivaju se endokrini ometači, a prisutni su u našoj hrani, vodi, vazduhu i brojnim proizvodima za opštu upotrebu. Istraživanja ukazuju da mogu uticati na razvoj bolesti i stanja poput poremećaja rada štitaste žlezde, dijabetesa, gojaznosti, različitih anomalija ploda i defekata pri rođenju, neurorazvojnih poremećaja, reproduktivnih poremećaja, te nekih vrsta karcinoma.
Najznačajniji predstavnici endokrinih ometača su bisfenoli, parabeni, ftalati, polihlorinovani bifenili, teški metali, per i polifluoroalkil supstance (tzv. PFAS hemikalije), fitoestrogeni i brojni drugi. Neke od ovih hemikalija se nalaze u životnoj sredini u koju su dospeli kao posledica različitih
industrijskih postupaka, odakle ulaze u lanac ishrane te dospevaju u našu hranu, ili pak iz životne sredine dospevaju u vodu i vazduh, dok se druge dodaju u različite proizvode kako bi poboljšale njihov kvalitet i svojstva, pri čemu prilikom upotrebe tih proizvoda, ove hemikalije mogu dospeti
u naš organizam.
Život u svetu bez hemikalija u današnje vreme nije moguć, a procenjivanje rizika koji sa sobom nosi izloženost nekoj hemikaliji je prožeto brojnim nepoznanicama sa kojima se suočavaju i naučna zajednica i regulatorna tela. Ipak savet je da jedna (buduća) mama primeni preventivni pristup, odnosno pokuša da smanji rizik, čak i u onim situacijama kada je procenjeni rizik minimalan. Ovakav pristup je važan, jer dete nije mali čovek. Deca imaju brži metabolizam i veći stepen odnosa površine i težine tela u odnosu na odrasle. Takođe, njihov stepen izloženosti hemikalijama je drugačiji nego kod odraslih, zato što deca unose više tečnosti i hrane i udišu veću količinu vazduha po kilogramu telesne težine. Tu je i karakteristična razvojna oralna faza kada deca upoznaju svet oko sebe putem „ruka—usta“ kontakta i tako otvaraju put ka ulasku brojnih hemikalija u njihovo telo.
Pa kako onda jedna mama može smanjiti izloženost hemikalijama tokom trudnoće i dojenja i primeniti pomenuti preventivni pristup?
Primer hemikalija sa kojima često dolazimo u kontakt su PFAS hemikalije odnosno tzv. večne hemikalije.
“Upotrebljavaju se za pravljenje proizvoda koji su otporni na vodu, masnoću i visoke temperature (tiganji prekriveni slojem teflona, vodootporna odeća, tepisi otporni na fleke, dugotrajna dekorativna kozmetika, premazi na pakovanju brze hrane itd). Izloženost ovim hemikalijama
može smanjiti plodnost, povećati nivoe holesterola, te dovesti do defekata pri rođenju ili pak smanjiti reakciju dece na vakcine čime ona postaju osetljivija na različite infektivne bolesti. Pravo je pitanje, međutim, šta možemo učiniti? Najvažnije je izbegavati upotrebu odeće, tepiha, zavesa koji su otporni na fleke i vodootporni, smanjite upotrebu nelepljivog pribora, posuđa i drugih
predmeta u kuhinji, izbegavati brzu hranu i hranu za poneti, jer su njihova papirna/kartonska pakovanja često premazana slojem koji odbija masnoću, a koji sadrži PFAS hemikalije koje odatle mogu preći u našu hranu. Takođe, treba izbegavati proizvode koji sadrže sastojke sa odrednicama
‘fluoro’ ili ‘perfluoro’, kao što su zubni konac, kao i razni kozmetički proizvodi, uključujući lakove za nokte, hidratantne kreme za lice, dugotrajnu šminku”, savetuje prof. dr Buha Đorđević.
U tome joj može pomoći edukativni materijal koji je razvijen tokom projekta “Za zdravu bebu – informisana mama u svetu hemikalija“, a dostupan je na Instagram stranici @informama_zdravabeba, kao i Informator koji možete besplatno preuzeti na Internet stranici Udruženja toksikologa Srbije ( https://www.setox.rs ) ili skeniranjem QR koda.
BONUS VIDEO
