Doktor Milić je eliminisao liste čekanja, a sad ima poruku za Lončara: „Dobro ste se setili, ali plan vam je loš“

U osvrtu na najave ministra zdravlja da će eliminisati liste čekanja, tako što će za jedan vikend obaviti oko 3.000 snimanja skenerom, a kako saznajemo, na ortopediji će komisija proveravati svaki uput za operaciju i donositi procenu da li je proteza neophodna određenim pacijentima, prof. dr Milić smatra da neće biti izvodljivo.

“Kada smo krenuli sa eliminacijom listi čekanja na operacije na srcu, postojao je entuzijazam mladih lekara, koji je bio fascinantan. Od aprila prošle godine nemamo više liste i svakog pacijenta sad možemo da pogledamo u oči. Onaj ko hoće i treba da se operiše, u salu se šalje odmah, a ne za tri ili šest meseci. Inicijativa Ministarstva zdravlja i Zlatibora Lončara da eliminiše liste čekanja je sjajna, međutim imam utisak da je sve nekako na brzinu i bez jasnog plana“.

Država „malo kasni“

“Drago nam je što je država prihvatila naš predlog, ali sa zakašnjenjem od dve godine. Ipak, i to je dobra vest. Mada, postavlja se pitanje šta ćemo sa ovim ljudima koji su bili na listi čekanja do sada, da li će i ko će da odgovara što su umirali na čekajući? Da li u ovoj zemlji postoji odgovornost ili ne? Zamislite koliko je ovakvih priča. Žao nam je što sve moramo preko javnosti, ali nam ne ostavljaju izbora", ističe dr Dragan Milić.

On objašnjava da je plan za eliminaciju liste čekanja na skener preambiciozan, posebno kad je poznato da postoji deficit kadrova, a i aparata u nekim ustanovama.

„Snimanje skenerom oko 3.000 ljudi za dva dana je teško izvodljivo, osim ako ne pritisnete specijaliste, što može biti kontraproduktivno. Meni ne bi bio cilj da snimanja uradimo za dva dana, već da se to organizuje u periodu od mesec dana ili do Nove godine“, naglašava profesor Milić.

Imamo sistemski problem, koji je doveo do listi čekanja, kaže on.

„Sad kad je dogorelo do nokata, nema više druge mogućnosti nego da se reaguje, a građani Srbije biraju zdravstvo kao problem broj jedan. Građane ne zanimaju rafali i protiv koga ćemo da se bijemo, kad ne mogu normalno da se leče, što je prioritet“, kaže dr Milić.

Ako se nešto u državnom i zdravstvenom sistemu ne promeni, ne vidim da će doći do razrešenja problema, ističe naš sagovornik.

„Liste čekanja se sistemski rešavaju, ništa ne ide preko noći. Država treba da sprovede četiri koraka koji će dovesti do eliminacije listi, ali i do zadovoljstva zdravstvenih radnika, koji više neće odlaziti iz zemlje ili u privatnu praksu“, kaže prof. Milić.

Eliminacija listi u 4 koraka

Prvi korak je - zabrana dvojnog radnog odnosa.

„To što lekari rade državno i privatno je leglo korupcije. Onog trenutka kad se odluče za jednu stolicu, automatski se mogućnost koruptivnih radnji smanjuje, kao i borba za pacijente iz državnog zdravstva. Zašto neko da izgara na poslu, uradi 3 ili 4 operacije, a onda dve privatno, na kojima zaradi polovinu državne plate“, objašnjava doktor Milić.

Potom je, ističe on, neophodno izjednačavanje privatnog i državnog zdravstva.

„Mora se omogućiti privatnom sektoru, koji je značajno ojačao, da pod istim uslovima pruža usluge pacijentima, jer u državnoj službi nemamo više broj kadrova dovoljan da podmiri obim operacija koji je neophodan“.

Najvažnije je, kaže, da Vlada usvoji novi zakon.

„Potrebno je što pre usvojiti Zakon o nacionalnom značaju zdravstvenih radnika, jer su ‚beli mantili‘ trenutno mnogo važniji resurs u Srbiji od litijuma. Taj zakon bi predviđao da svi zdravstveni radnici, najkasnije u roku od šest meseci od položeng državnog ispita, budu primljeni u stalni radni odnos. Tako ne bismo gubili osoblje, bilo bi ih dovoljno da se posvete svim pacijentima i to bi uticalo na smanjenje listi čekanja“.

Četvrta stavka, koju predlaže Milić, je hitno povećanje zarada, medicinskom, ali i nemedicinskom osoblju.

„Ne možemo da radimo bez bolničara i higijeničara, čiji je posao da sprečavaju pojavu infekcija i druge poteškoće. Uz to je neophodno i da se uvedu platni razredi zdravstvenom osoblju, da se izdvoje ljudi koji rade najzahtevnije i najteže poslove. Ima lekara koji donesu potvrdu da ne mogu da dežuraju zbog zdravstvenog stanja, a dobiju dozvolu da rade privatno, što je apsurd“.

U privatnoj praksi nagrada po učinku

„Imate hirurge u državnoj ustanovi koji ne urade nijednu operaciju godišnje, a imaju istu platu kao oni koji ih urade 300. To je nedopustivo i jasno je odakle liste čekanja. Pacijenti su sada klijenti i samo se gleda koliko od svakog od njih može da se iscedi novca. Lekari ih regrutuju u državnim ustanovama, pa preusmeravaju privatno. Međutim, ne vidim nijednog političara koji je na operaciju kuka ili kolena čekao 10 godina. Oni će naći način da prevare liste, što je očigledna diskriminacija bolesnih“, kaže Milić.

On naglašava da ukoliko bude proveravanja uputa za operacije i kontrole lekara, doći će do nezadovoljstva i ljudi će u još većoj meri napuštati radna mesta.

„Možete da plašite lekare mesec dana ili nekoliko meseci, a onda će da eksplodiraju i ostaćemo bez njih. Krenuće nezadovoljstvo i ljudi će početi da odlaze. Lekar specijalista, subspecijalista, dežura u državnoj ustanovi za 10.000 ili 12.000 dinara, a mnogo više zaradi privatno. Nije nam valjda cilj da ih oteramo u privatnike, već da ih zadržimo u državnim ustanovama“, zaključuje prof. dr Milić.

***

BONUS VIDEO: Niški kardiohirurzi radili 100 dana bez prestanka: Rezultat je da nema više liste čekanja

video-cdn src="https://best-vod.umn.cdn.united.cloud/stream?asset=1204gostukcnilistaekanjadraganmili-novas-worldwide&stream=hp1400&t=0&player=m3u8v&sp=novas&u=novas&p=n0v43!23t001" video-id="5795677"]