Srbija dočekuje Dan migranata kao zemlja na granici EU, kroz koju prolazi i u kojoj boravi veliki broj migranata bez regulisanog statusa, a sve to prate negativan odnos i retorika prema migrantima koji od 2020. godine neprestano rastu u srpskom društvu, ocenio je danas izvršni direktor Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila Radoš Đurović.
Đurović je u izjavi agenciji Beta povodom 18. decembra, Međunarodnog dana migranata, ocenio da sistem u Srbiji „ne radi dovoljno brzo i efikasno“ da utvrdi pravni status migranata pa se kako je rekao ne zna ko je izbeglica, ko beži zbog gladi i nemaštine, ko je možda izbeglica zbog klimatskih promena, a ko je možda ekonomski migrant.
„To onda izlaže ove ljude opasnosti da ne postanu žrtve različitih krivičnih dela, kriminalnih i krijumčarskih grupa, trgovaca ljudima, ali i da ne postanu žrtve nasilja i diskriminacije dok borave u Srbiji. Za institucije sistema to stvara probleme jer ne znaju ko od iregularnih migranata ima koja prava i obaveze i kome oni treba da pomognu“, naveo je Đurović.
Ocenio je da za medije i građane, neregulisan položaj migranata stvara dileme oko toga ko ima pravo da ostane u Srbiji, a ko nema, ko kakva prava i obaveze ima u lokalnoj sredini i kako se prema kojoj kategoriji migranata treba odnositi, što kako je naveo, otvara prostor za različite dezinformacije i širenje predrasuda i strahova u društvu.
„Negativan odnos i retorika prema migrantima ne prestaju da rastu u srpskom društvu još od početka 2020. godine do danas“, upozorio je Đurović i naveo da je u prvih šest meseci ove godine, po svedočenju samih migranata, zabeleženo više od 410 slučajeva ilegalnog proterivanja iz Srbije u Severnu Makedoniju.
Ocenio je da je nasilje nad migrantima „još uvek znatno manje“ prisutno na jugu Srbije nego na granicama sa Hrvatskom, Mađarskom i Rumunijom kao članicama EU, ali i dodao da „postoji bojazan da će se i to promeniti u narednom periodu na gore, imajući u vidu svedočenja migranata koji govore o nasilju koje pretrpe od pripadnika naših graničnih snaga“.
„Na terenu, sve postaje jasnije da Srbija na jugu sve više prati politike i prakse svojih severnih EU suseda kada je reč o odnosu prema migraciji i migrantima koji sve više pristižu Balkanskom rutom preko Turske i Grčke“, dodao je izvršni direktor Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila.
Bonus video – Kako se Srbija odnosi prema migrantima?
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar