Miloš Đinđić iz Centra za evropske politike je ocenio u Danu uživo da je veliki deo službenika u državnoj upravi na rukovodećim mestima u statusu vršioca dužnosti, kao i da se na taj način državne institucije oslabljene. "Kakva je zakonitost odluka koje donose, kada nemaju mandat", zapitao je Đinđić.
„Situacija nije sjajna. Kod depolitizacije nismo mnogo odmakli, pogotovo kada govorimo o najvišem rukovodećem sloju državne uprave. Situacija u Srbiji duži niz godina unazad je da radna mesta državnih službenika na položaju, pomoćnici ministari ili direktori, u velikoj meri popunjavaju vršioci dužnosti. Institut vršilaca dužnosti je uveden 2014. godine sa idejom da bude privremena mera kada radno mesto nije popunjeno nakon konkursa. Ono što je nastalo nakon godina sprovođenja tog zakona je da preko 50, 60 odsto državnih radnih mesta državnih službenika na položaju popunjavaju vršioci dužnosti“, istakao je Đinđić za N1..
Prema njegovim rečima, sadašnja situacija je da je državna uprava u vanrednom stanju, jer rukovode ljudi koji nemaju mandat, odnosno koji nisu izabrani na konkursu.
„Taj problem je višeslojan, i on ima posledice. Iako je mandat vršioca dužnosti traje šest meseci, pitanje u realnosti je koliko puta traje tih šest meseci. U praksi neko godinama bude vršilac dužnosti, nema mandat, nije izabran po konkursu i nije jasno po kom osnovu se taj status produžava“, istakao je Đinđić.
On je dodao da je „pored bezakonja, posledica toga i politizacija državne uprave“.
„Tokom godina sistem se izvitoperio. Imamo kvazistalne pozicije u državnoj upravi, i tog problema su svi svesni“, zaključio je Đinđić.
BONUS VIDEO: Zlatko Minić i Miloš Obradović: Srbija u v.d. stanju: Drže li se u partijskoj šaci i direktori i radnici?