0
Đaci koji su ove školske godine upisali srednju školu odnosno smerove sa deficitarnim zanimanjima, dobijaće narednih devet meseci 5.000 dinara od države. Ove godine prilikom konkursa za upis učenika u prvi razred srednje škole 28 profesija i zanata označeno je kao deficitarna. Prema saznanjima Nova.rs, učenici će dobiti "državnu injekciju" prvog novembra i to tri rate - za septembar, oktobar i novembar, u iznosu od ukupno 15.000 dinara.
Vlada Republike Srbije je u januaru usvojila Uredbu o finansijskoj podršci dualnom obrazovanju, radi pružanja podrške učenicima koji upisuju trogodišnje i četvorogodišnje dualne obrazovne profile, na kojima se školuju za deficitarna zanimanja.
U ovogodišnjem Konkursu za upis u srednju školu objavljen je konačan spisak sa 28 deficitarnih zanimanja. To su pekari, mesari, zavarivači, obućari, poslastičari, tehničar za metalurške tehnologije, operater mašinske obrade rezanjem, auto-električar, operater osnovnih građevinskih radova, polagač obloga, stolar, kuvar, izrađivač hemijskih proizvoda, industrijski krojač, modni krojač.
PROČITAJTE JOŠ:
0
68
6
Spisak čine i tehničar za izradu i održavanje alata, mehaničar motornih vozila, industrijski mehaničar, monter telekomunikacionih mreža, dekorater zidnih površina, operater za izradu nameštaja, trgovac, konobar, operater u prehrambenoj industriji, vozač motornih vozila, galanterista kože, mehaničar tekstilnih mašina, viniogradar- vinar.
Svi oni će, bez obzira da li imaju praksu u nekoj od kompanija koja sarađuje sa školom ili ne, dobiti po 5.000 dinara mesečno. Tu sumu primaće devet meseci godišnje.
Kako Nova.rs saznaje, isplata državne pomoći kreće prvog novembra, kada će srednjoškolci dobiti 15.000 dinara (stipendije za septembar, oktobar i novembar).
To je za Nova.rs potvrdio Milorad Antić, predsednik Foruma srednjih stručnih škola.
„Tako bi trebalo da bude. Ako lažem ja, onda lažu i mene. Šalu na stranu, ali tako je, očekuje se isplata stipendije đacima prvog novembra. Ta stipendija je veoma značajna za decu jer su oni motivisani – em zarađuju, em se školuju. Mnogo ima deficitarnih zanimanja koja su dobro plaćena, ali šta vredi kada nema đaka da ih uče. Đaci koji su završili za zavarivače, zatim kuvari, pekari, mesari, svi su mahom otišli u inostranstvo. Retko ko je ostao ovde“, ističe Antić.
Osim „novca od države“, srednjoškolci dobijaju i „platu“ od kompanija kod koje obavljaju praksu. Ukupan iznos na mesečnom nivou može da bude i do 35.000 dinara.
„Oni učenici koji obavljaju praksu u nekoj kompaniji već primaju nadoknadu od poslodavca koja može iznositi i do 30.000 dinara, tako da njihova mesečna primanja mogu da budu i do 35.000 dinara. To je, dakle, nadoknada od kompanije onako kako je predviđeno Zakonom o dualnom obrazovanju – za svaki dan proveden na praksi dobijaju 70 odsto minimalne cene rada po satu“, objašnjava Antić.
Dodaje da stariji srednjoškolci imaju više dana prakse, pa će tako dobiti i više novca.
„Stariji razredi mesečno prime oko 30.000 dinara. I ako dodate ovih 5.000 koje daje država, to je 35.000 ukupno. Zaista lep podsticaj za mladog čoveka koji pametno razmišlja i koji svoju budućnost i te kako može da učini lepom. Pazite, to su mesečna primanja jednog srednjoškolca koji ide u školu i obavlja praksu za koju je plaćen. Možete da zamislite, onda, koji novac može da zaradi kada završi školu. Njegova početna plata je sigurno hiljadu evra, ako ne i više“, naglašava on.
Prema podacima Privredne komore Srbije, trenutno su deficitarna zanimanja u građevinarstvu: varioci, tesari, zidari, građevinski tehničari, rukovaoci građevinskim mašinama.
U tekstilnoj industriji nedostaju šivači, modelari odeće, modelari obuće, mehaničari tekslnih mašina, a u trgovini i ugostiteljstvu nema prodavaca, mesara, pekara, konobara, kuvara, sobarica i recepcionera.
Antić napominje da su se pojedini smerovi u srednjim školama trajno ugasili.
„Nema više đaka koji uče za stakloresce. Takođe, ugasio se i kožarski smer, za obućara. To je i primetno jer kada svratite u neku staklorezačku ili obućarsku radnju, vidite da radi stariji čovek. Ugašena su pojedina građevinska zanimanja, kao što je armirač, odnosno betonirac. Neki ni ne znaju šta radi taj majstor, a ponajmanje da zarađuje dobro. U početku se na ove smerove prijavilo po tri-četiri đaka, međutim i oni odustanu posle mesec-dva i onda se odeljenje zauvek ugasi. A šteta“, ističe Antić.
Mnogi đaci koji pohađaju srednje stručne škole i uporedo obavljaju praksu u kompanijama, već se na neki način smatraju zaposlenima u tim firmama.
„Firme te đake već smatraju svojim radnicima, samo čekaju da završe srednju školu. Tu se ozbiljno radi, čak i subotom ako treba, dnevnica bude 3.500 dinara“, navodi Antić.
U deficitu su i vozači kamiona i autobusa, stolari, bravari, alatničari, automehaničari, autolimari, farbari, vodoinstalateri.
PROČITAJTE JOŠ:
„Nema više ni tapetara, fale i operateri na CNC mašinama, mehanotroničari, električari, mašinbravari, bravari monteri, metalostrugari, metaloglodači, livari… Mnogo ima deficitarnih zanimanja, zato se ide k tome da se deca motivišu da upisuju baš te deficitarne smerove, a novac je sigurno dobar korak“, smatra naš sagovornik.
Privredna komora Srbije objavila je još u oktobru prošle godine poziv poslodavcima da se uključe u program dualnog obrazovanja. Kancelarija za dualno obrazovanje definiše deficitarna zanimanja na osnovu podataka Nacionalne službe za zapošljavanje, kao i podatka o broju mesta za učenje kroz rad po obrazovnim profilima prema predlogu plana za uključivanje poslodavaca u dualno obrazovanje Privredne komore Srbije.
BONUS VIDEO: Zanat zlata vredan: Varilac u Nemačkoj zaradi
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
