20
Strah od inspekcija, ali i revolta i reakcije roditelja, pa i đaka, kao i nastojanje da se škola i prosvetni sistem Srbije pokaže u najboljem svetlu, razlozi su zbog kojih gotovo da više nema obaranja učenika na popravne ispite, pa se za odgovor koji je nekada ocenjivan jedinicom, sada daje dvojka, uprkos znanju koje je na najnižem mogućem nivou, kažu prosvetni radnici koji govore za Nova.rs. U protekloj 2021./2022. godini, od 750.000 učenika, koliko ih ukupno pohađa nastavu u osnovnim i srednjim školama u našoj zemlji, samo 2.053 je "palo" na popravni.
Pročitajte još:
20
6
7
5
„Školstvo nam je na nivou sportske prognoze. Katastrofalno nisko smo spustili kriterijume za ocenjivanje znanja. Od ministra Šarčevića, pa do sada, pokušavali smo da ubedimo javnost da naš sistem školstva nije padao. Veštačka slika odličnog uspeha kod dece morala je da se održava i dalje je tako, jer verovatno političari dobijaju izvesne poene na osnovu školstva i uspeha dece u državi. Njih, naravno, nastavnici ne zanimaju, kao i realno znanje koje učenici poseduju i sa kojim izlaze iz školskih klupa, a koje je na najnižem nivou“, priča za Nova.rs Jasna Janković, predsednica Unije sindikata prosvetnih radnika Srbije.
Slika koja je stvorena u javnosti ostavlja nerešive probleme, smatra ona.
„Ne vidim način kako da se vratimo u stanje kakvo je bilo ranije, pre pandemije koronavirusa, ali i mnogo pre toga. Kada bismo sada vratili one završne ispite kakve smo imali pre pojave korone, kada su učenici dobijali otvorena pitanja i morali sami da izvlače zaključke, imali bismo užasne rezultate. A sada su svi sjajni, jer su testovi sve lakši, a mi radimo sami protiv sebe”, naglašava Jankovićeva.
U toku je demotivacija znanja kod mladih.
“Počeli smo tako što smo demotivisali mlade sa situacijom kakvu imamo u državi. Oni ne žele više da rade u školama, neće da predaju, da prenose znanje. Uskoro će ljudi sa srednjom školom biti zapošljavani kao učitelji i nastavici, jer drugih neće biti. Jako brzo tonemo, a to kao da nikoga ne zanima. Ministar prosvete je na sastanku sa sindikatima izjavio: ‘Moj moj mandat je ograničen na godinu i po dana i za to vreme ne mogu ništa da uradim’, pa šta onda da očekujemo od njega?”, pita se naša sagovornica.
Nezainteresovanost datira od perioda pre korone, a sa pandemijom i onlajn nastavom su deca potpuno izgubila radne navike.
“Zamislite jednog prvaka koji je krenuo u školu kada je počela pandemija. On nije imao kada, ni kako, da stekne radne navike, a mi smo ga ubedili da je gledanje televizije i nastave na kompjuteru – škola, i da su mu roditelji učitelji. Ta deca od septembra kreću u četvrti razred, a još nemaju radne navike, niti je bilo načina da ih steknu u protekle tri godine pandemijske škole” kaže Jankovićeva.
Poseban problem su srednje škole u kojima tri godine nije bilo prakse.
“Uzmite na primer učenika zubotehničke škole, u kojoj nije bilo prakse tri godine, sve je učio onlajn. Nisu deca kriva, ne treba ona da snose posledice jer nemaju znanje, ali do svih nas je da se suočimo sa tim da nismo radili kako treba, da smo izazvali velike probleme i da sada moramo da nađemo način da to popravimo. U vreme onlajn nastave molili smo tadašnjeg ministra Šarčevića da smanji planove i programe, da ostavimo najvažnije delove nastave, a on nije hteo ni da čuje jer je sve trebalo da izgleda kao da je normalno, a nije bilo. Uspeh učenika bio je fenomenalan, svi su bili odlični, imali smo gomilu vukovaca, a znanje katastrofa” naglašava Jankovićeva.
Situacija sa znanjem je približno ista i u susednim zemljama, ali u Crnoj Gori su ove godine, prema rečima nastavnika, u srednjim školama, učenike masovno obarali na popravne ispite, što u Srbiji nije slučaj, pa kako je to moguće?
“U Srbiji je sve manje popravnih ispita, ako se i dese, to je uglavnom u gimnazijama. Nastavnici idu linijom manjeg otpora, jer ako obore učenike na popravni ispit i ostave ih da polažu u avgustu, strahuju da će roditelji slati razne inspekcije sa kojima niko ne želi da ima posla. Takođe, obaranje na avgust, obavezuje nastavnike da drže pripremnu nastavu preko leta, a to nikome nije u interesu. Tako je svima lakše da dete dobije dvojku umesto jedinice, jer nastavnici ne rizikuju inspekcje, ni revolt roditelja, koji, posebno ako su uticajni, umeju da budu nezgodni” objašnjava za Nova.rs profesor istorije Aleksandar Markov, koji je predsednik Foruma beogradskih gimnazija.
Korona je ostavila nepopravljive posledice na znanje učenika, ističe on.
“Zbog korone su na maloj maturi jednostavniji zadaci, a u školama je poklanjanje ocena postalo uobičajeno. Imamo sve veći broj odlikaša i vukovaca, ali kada bismo im malo zategli sa gradivom i ocenjivanjem, sve bi bilo drugačije. Posledice neznanja su već tu, a o njima mogu da svedoče univerzitetski profesori, koji vide razliku između studenata sada i onih od pre 10 ili 15 godina” kaže Markov.
Nastavnici su prinuđeni da spuštaju kriterijume.
“U suprotnom bi u svakoj školi po pola odeljenja bilo na popravnom, a ovako prođu razred i završe školu na vreme. Taj način rada počeo je i pre pandemije, jer je sistem vrednosti u društvu pao, a sa njim i odnos prema školovanju i učenju, što je sve dotukla korona” dodaje naš sagovornik.
Imamo sve manje dece, pa moramo da ih čuvamo, ističe on.
“Broj dece u školskim klupama svake godine je sve manji. Ako bismo ih slali na popravne ispite ili ih obarali da ponavljaju razrede, rizikovali bismo da izgubimo čitava odeljenja. Nastavnici su zato digli ruke i ne pokušavaju više da se izbore, već su se pomirili sa situacijom. Pre će da ćute i da rade, da primaju platu, nego da rizikuju inspekcije i uticajne roditelje koji im svašta priređuju. Decu puštaju da prolaze razrede, a njihovo znanje je sve slabije i sve se teže snalaze na fakultetima. Kakve nam generacije tek dolaze ne znam, ne smem o tome ni da mislim” kaže Markov.
Oko 500.000 učenika pohađa osnovne škole u Srbiji, dok je oko 250.000 đaka u srednjim školama.
“Popravni ispit polaže učenik od četvrtog do osmog razreda osnovne škole i od prvog do četvrtog razreda srednje škole, koji na kraju drugog polugodišta ili na razrednom ispitu ima do dve nedovoljne zaključne brojčane ocene iz nastavnih predmeta, kao i učenik koji na razrednom ispitu dobije nedovoljnu ocenu iz jednog ili dva predmeta. Ukupan broj učenika na kraju ove školske godine koji su polagali popravni ispit u Srbiji (od 4. razreda OŠ do 4. razreda SŠ) je 2.053, što je 0,24 odsto od ukupnog broja učenika u osnovnim i srednjim školama. Popravni ispiti polažu se pred Komisijom koju imenuje direktor škole, a koja je obavezna da utvrdi ostvarenost propisanih ishoda i standarda postignuća, a ukoliko ih učenik ne dostigne, ne može položiti ispit” kažu za Nova.rs u Ministarstvu prosvete.
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare