Direktori i dalje ne odgovaraju za koronu u bolnicama

Za sada nema čak ni najava da bi mogla da bude preispitana odgovornost direktora staračkih domova, kao i bolnica i drugih zdravstvenih ustanova u kojima je zaražen veliki broj zaposlenih medicinskih radnika.Štaviše, na mesto uhapšenog direktora Gerontološkog centra u Nišu, postavljena je još jedna partijska direktorka, čiju je smenu na prethodnoj poziciji tražila Agencija za borbu protiv korupcije, jer je kao direktorka Centra za socijalni rad u Kučevu u tu ustanovu zaposlila rođenog brata.U javnosti su najdalje odjeknule priče o Institututu za kardiovaskularne bolesti “Dedinje”, gde je na vrhuncu zaraze prisustvo koronavirusa potvrđeno kod 86 zaposlenih.Direktor "Dedinja" Milovan Bojić je tada izjavio da ga je "zapanjilo kako može da nam uđe korona".Bojić je tada rekao i da zdravstveni timovi instituta nisu koristili specijalnu već redovnu zaštitnu opremu, pošto nije bilo razloga da sumnjaju da su pacijenti oboleli od Covid-19.

Na Institutu za onkologiju 27. aprila među zaraženima bilo je 67 zaposlenih i 91 pacijent, dok je porodilište “Narodni front” početkom tog meseca beležilo 46 zaraženih među zaposlenima.Tokom aprila meseca, na neslavni spisak zdravstvenih institucija gde je koronavirus ušao među zaposlene i pacijente upisala se i Vojnomedicinska akademija (VMA), kao i bolnice u Ćupriji, Valjevu, Leskovcu, Prijepolju…Urolog iz ćuprijske bolnice dr Predrag Drenovaković je za Nova.rs rekao da je direktor bolnice u Ćupriji tražio od zaposlenih da se testiraju tek kada se pojave simptomi, čak i nakon što je jedan lekar preminuo od koronavirusa.Sa druge strane, prema podacima Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, presek za ponedeljak, 4. maj pokazao je da je Covid-19 potvrđen kod 350 korisnika i 97 zaposlenih u 27 "državnih" domova za smeštaj odraslih i starih lica, a na vrhu tog neslavnog spiska stoji Gerontološki centar Niš.

Za sada niko nije pozvan na odgovornost

Ministar zdravlja Zlatibor Lončar je, gostujući na TV Prva 12. aprila rekao da se u situaciji kada se zarazi veliki broj zdravstvenih radnika izbor reakcija svodi na dve mogućnosti - da se zatvori bolnica i sprovede kompletna istraga ili da se ona reorganizuje, dezinfikuje i da nastavi da radi.Lončar je rekao da je u Srbiji odabrana druga opcija, a da će “analiza biti rađena kasnije i da nigde neće pobeći”.

Podsetimo da je udeo zaraženih zdravstvenih radnika među svim pozitivnima na koronavirus u Srbiji polovinom aprila dostigao 11,94 odsto, što je bilo gotovo jednako podacima koji su stizali iz Španije.Do sada u javnosti od zvaničnika nije bilo reči o odgovornosti direktora zdravstvenih ustanova koje su prednjačile u zaraženim medicinskim radnicima, poput direktora Instituta za kardiovaskularne bolesti "Dedinje" Milovana Bojića, direktora GAK "Narodni front" Željka Mikovića, direktorke Instituta za onkologiju i radiologiju Danice Grujičić...Obratili smo se ministarstvu zdravlja sa pitanjima da li će, kada i na koji način biti proverena odgovornost direktora za zarazu koronavirusom unutar institucija u njihovoj nadležnosti - odgovor nismo dobili.

Ministarstvo rada: Kinezi i Rusi su nam rekli da smo najbolji

Od ministarstva rada nismo dobili odgovor na pitanje da li će ministar za rad Zoran Đorđević ponuditi ostavku zbog prodora zaraze u staračke domove, a posebno u Gerontološki centar Niš, međutim, stigao je odgovor da je u borbi protiv koronavirusa u ustanovama socijalne zaštite Srbija "među najboljima u svetu"

Kako navode iz ministarstva rada, kontrole sprovođenja preventivnih mera sprovode se pojačano od strane inspektora socijalne zaštite, a kontrolu obavlja i MUP, koji u slučaju nepoštovanja mera "reaguje u skladu sa svojim nadležnostima"."Republika Srbija je u borbi protiv koronavirusa u ustanovama socijalne zaštite među najboljima u svetu prema rezultatima ali i prema mišljenju kineskih i ruskih eksperata", piše u dopisu iz ministarstva i zaključuje da će po završetku epidemije u Srbiji biti sprovedena "analiza funkcionisanja sistema, koju će pored naše stručne javnosti raditi i Svetska zdravstvena organizacija".

Kazne od 50.000 dinara do 12 godina zatvora

Više javno tužilaštvo u Nišu na teret bivšeg direktora Gerontološkog centra Milana Stevanovića stavlja krivično delo čiji je naziv “teško delo protiv zdravlja ljudi”.Naime, član 249 Krivičnog zakonika Srbije propisuje delo koje se zove “Prenošenje zarazne bolesti”, za koje je propisano da će onaj ko ne postupa po propisima, odlukama ili naredbama za suzbijanje ili sprečavanje zaraznih bolesti, pa usled toga dođe do prenošenja zarazne bolesti, biti kažnjen zatvorom do tri godine.Ukoliko, međutim, dođe do težih posledica tog dela, pa neko bude povređen ili mu zdravlje bude teško narušeno, može se izreći i kazna od 8 godina zatvora.Ako zbog tog dela jedno ili više lica premine, kazna može da ide do maksimalnih 12 godina zatvora.Osim Krivičnog zakonika, kaznene odredbe sadrži i Zakon o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti, koji predviđa novčane kazne u iznosu od 50.000 do 2.000.000 dinara za ustanove i odgovorna lica u njima.Novčane kazne predviđene su u različitim slučajevima, a jedan od njih je i kada ustanova “prilikom vršenja svoje delatnosti ne sprovodi odgovarajuće stručne, organizacione i druge propisane mere radi sprečavanja pojave, ranog otkrivanja i suzbijanja zaraznih bolesti unutar ustanove”.****Pratite nas i na društvenim mrežama:FacebookTwitterInstagram