Dijagnostika raka pluća je brža, ali pacijenti duže od mesec dana čekaju na primenu terapije

Prema njihovim odgovorima, najveći zastoji nastaju u dve ključne faze: tokom čekanja na rezultate biomarkerskog testiranja (PDL1 i molekularna dijagnostika) koji su neophodni za izbor terapije, i u proceduri odobravanja terapije od strane RFZO komisije. Konzilijum, koji čine lekari iz same ustanove gde se pacijent leči, donosi predlog terapije, a istraživanje pokazuje da komisija RFZO u gotovo ogromnoj većini slučajeva potvrđuje njihove odluke. Ipak, pacijenti na ovu administrativnu verifikaciju čekaju dodatne dve do tri nedelje, iako su odluke konzilijuma već kvalitetne i pouzdane.

Sa kakvim se izazovima suočavaju lekari u Srbiji u lečenju raka pluća, da li je put pacijenta, od postavljanja dijagnoze, preko odluke konzilijuma i odobrenja RFZO, do započinjanja terapije, danas ubrzan, koje su savremene terapijske opcije trenutno dostupne obolelima od raka pluća u Srbiji, samo su neka od pitanja na koja su odgovarala 40 lekara iz sedam referentnih ustanova u Srbiji. Lekari, koji su učestvovali u anketi, pre svega su članovi onkoloških konzilijuma koji svakodnevno donose odluke o terapiji pacijenata sa rakom pluća. Više od 90 odsto ispitanika čine pulmolozi i onkolozi, a najveći broj dolazi iz Kliničkog centra Srbije, gde se leči gotovo polovina obolelih u našoj zemlji.

"Rezultati ove ankete su izuzetno važni jer jasno oslikavaju mišljenje struke i ukazuju na ključne izazove u sistemu. S jedne strane, pokazuje se da je država u prethodnom periodu značajno investirala u savremenu dijagnostičku opremu i edukaciju zdravstvenih radnika, zbog čega danas imamo kapacitete na visokom nivou. Međutim, kao glavni izazov izdvojila se organizacija, posebno u delu koji se odnosi na vreme od dijagnoze do početka terapije. Konkretno, identifikovan je problem duplog odlučivanja, na nivou konzilijuma i RFZO, gde se gubi dragoceno vreme za pacijente. Takođe, postoji prostor da se patohistološke i mikrobiološke analize dodatno ubrzaju kroz bolje korišćenje postojećih kapaciteta i uključivanje većeg broja centara. Upravo na tome ćemo raditi kroz angažovanje stručnih tela Ministarstva zdravlja, sa ciljem da pacijentima obezbedimo bržu i efikasniju zdravstvenu zaštitu, jer su vreme i dobra organizacija presudni u lečenju ovih bolesti", istakao je prof. dr Nebojša Tasić, pomoćnik ministra zdravlja.

U odnosu na period od pre nekoliko godina, vidljiv je značajan napredak u dijagnostici raka pluća.

"Ranije su najveći zastoji postojali u zakazivanju i izvođenju CT pregleda i bronhoskopije, ali je danas taj deo procesa značajno ubrzan, pre svega nabavkom dodatnih aparata i unapređenjem organizacije rada. Ipak, vreme se i dalje gubi u drugim fazama lečenja. Nakon što konzilijum donese odluku o terapiji, proces se dodatno produžava jer je neophodno da komisija RFZO verifikuje tu odluku. Komisija zaseda dva puta mesečno, razmatra svaki pojedinačni slučaj i zatim šalje odluke zdravstvenim ustanovama, što u proseku traje dodatnih 15 do 20 dana. Posebno je značajan podatak koji navodi čak 97 odsto lekara, a to je da RFZO komisija gotovo nikada ne menja odluke konzilijuma. U većini slučajeva odluke se potvrđuju, dok se u malom procentu traži dopuna dokumentacije, što pokazuje da konzilijumi rade ispravno i u skladu sa indikacijama koje su propisane od strane RFZO", objašnjava dr Mihailo Stjepanović, direktor Klinike za pulmologiju Univerzitetskog Kliničkog centra Srbije.

To znači da većina pacijenata dodatne dve do tri nedelje čeka zbog administrativne procedure koja u većini slučajeva ne utiče na konačnu odluku o lečenju. Drugi značajan razlog zastoja su rezultati patohistoloških (imunoloških i molekularnih analiza), uključujući određivanje PD-L1 statusa, koji su ključni za precizno određivanje tipa tumora i izbor odgovarajuće terapije. Prosečno vreme čekanja na ove rezultate iznosi oko 20 dana. U praksi, to znači da pacijenti najčešće čekaju oko 40 dana od postavljanja dijagnoze do početka terapije, dok se u složenijim slučajevima čekanje može produžiti i do dva meseca.

"Lekari su nam kroz anketu ukazali da je trenutno najduže čekanje upravo na rezultate PD-L1 testiranja i molekularne dijagnostike, bez kojih nije moguće doneti odluku o terapiji. Organizacija ovog dela sistema nije menjana od 2020. godine, pa se testiranje i dalje sprovodi samo u Beogradu i Sremskoj Kamenici, iako postoje laboratorije u KC Kragujevac i KC Niš koje već rade PD-L1 i molekularnu dijagnostiku za druge tipove maligniteta. Za pacijente sa rakom pluća iz južne i zapadne Srbije ovo znači dodatno vreme za transport uzoraka, duže čekanje na rezultate i odlaganje početka lečenja", rekla je Olja Ćorović, predstavnica Udruženja pacijenata “Punim plućima”.

Lekari ukazuju da je rešenje jednostavno, odnosno da je potrebno samo priznati postojeće kapacitete u KC Niš i KC Kragujevac za dijagnostiku raka pluća, čime bi se značajno skratilo vreme čekanja i rasteretio sistem u Beogradu.

"Ovo rešenje ne zahteva dodatna sredstva, već bolju organizaciju i priznavanje postojećih laboratorija. Kada je reč o lečenju, uvođenje savremenih terapija pre skoro sedam godina značajno je unapredilo lečenje karcinoma pluća u Srbiji, omogućavajući obolelima da žive kvalitetnije i duže. Danas ove terapije predstavljaju svetski standard. Ipak, u Srbiji pristup savremenom lečenju i dalje nije ujednačen svim pacijentima sa rakom pluća To se pre svega odnosi na obolele od skvamoznog i sitnoćelijskog karcinoma pluća, pacijente sa metastatskim nesitnoćelijskim karcinomom pluća i to kako sa čestim, tako i sa retkim genetskim mutacijama, kao i na obolele od nesitnoćelijskog raka pluća u trećem stadijumu bolesti. Ti pacijenti se na žalost i dalje leče hemioterapijama", rekla je Ćorović.

Prema izveštaju Instituta za javno zdravlje Srbije ”Batut” za 2024. godinu, rak pluća je vodeći uzrok smrti od malignih bolesti, sa gotovo 7.000 novoobolelih i 5.000 preminulih godišnje. Zabrinjavajuće je što je rak pluća od pre dve godine vodeći uzrok smrtnosti i kod žena, pa pravovremen pristup terapiji čini ključnim.

"Iz tog razloga uloga imunoterapija i drugih inovativnih terapija u savremenom lečenju raka pluća imaju ključnu ulogu. Danas one predstavljaju standardnu opciju u terapiji metastatskog karcinoma pluća, omogućavajući duže preživljavanje i bolji kvalitet života pacijenata. Međutim, u Srbiji su one dostupne samo delu pacijenata u prvoj liniji lečenja. Procenjuje se da savremene terapije dobija otprilike 50 odsto onih koji bi mogli imati korist, u zavisnosti od biomarkera i drugih kliničkih kriterijuma. Najnovije studije pokazuju da imunoterapija ostvaruje značajan efekat i u ranijim stadijumima bolesti, gde može smanjiti rizik od povratka, naročito kada se primenjuje pre operacije (neoadjuvantno) ili posle operacije (adjuvantno), i može se kombinovati sa hemoterapijom. Treba reći da je značajno i da se uvede inovativna terapija za retke i česte mutacije nesitnoćelijskog karcinoma pluća kako bi se pacijentima omogućio duži i kvalitetniji život uz očuvano svakodnevno funkcionisanje", ističe doc. dr Zoran Andrić, medikalni onkolog i načelnik odeljenja medikalne onkologije u KBC Bežanijska kosa.