Devastacijom Ratnog ostrva žele da sakriju uništavanje Makiša

Skupština Beograda usvojila je 29. decembra prošle godine plan detaljne regulacije za izgradnju stambenog kompleksa i stanice metroa na vodoizvorištu na Makišu. Odluku nisu mogli da osujete ni protesti građana i stručnjaka koji su upozoravali da će time biti ugroženo snabdevanje prestonice pijaćom vodom.

Nekoliko dana kasnije, odnosno prvog dana ove godine, Beogradski vodovod je raspisao javni poziv da se izradi studija o opravdanosti izgradnje vodoizvorišta na Velikom ratnom ostrvu.

Branislav Božović, geolog i nekadašnji gradski sekretar za zaštitu životne sredine, nema dilema da je ovaj brzopotezni tender u stvari „gašenje požara” zbog reakcije javnosti na dešavanja u vezi sa Makišem.

"Struka ih je upozorila da moraju prvo da naprave novo vodoizvorište pre nego što unište staro na Makišu i onda je Goran Vesić naredio da se preko noći raspiše tender da bi se pokazalo da gradski čelnici ipak misle o potrebama građana", objašnjava Božović za „Novu“.

Ističe da je, prema svim dostupnim podacima iz ranijih istraživanja, apsulutno neracionalna odluka da se na Velikom ratnom ostrvu pravi novo vodoizvorište.

"Tu se, prema proračunima, nakupilo negde oko 800 do 900 litara u sekundi, što je manje od jednog kubika i što nikako nije dovoljno za potrebe ovog grada.Takođe, procenjeno je da bi veoma teško bilo sprovesti zaštitu vodoizvorišta, povećanje kvaliteta i količine vode", objašnjava Božović.

I Dejan Jovanović iz neformalnog udruženja građana „Bitka za Košutnjak” saglasan je sa ocenom da gradske vlasti odlukom da se istražuje mogućnost vodoizvorišta na Velikom ratnom ostrvu nastoje da prikriju da će radovima u Makišu biti ugroženo snabdevanje vodom glavnog grada.

"Nedelju dana ranije rekli su da nema problema da se urbanizuje Makiško polje, pošto Beograd ima dovoljno vode. U roku od sedam dana „Vodovod“ menja mišljenje i u objašnjenju tendera za studiju o Velikom ratnom ostrvu navode da je po njihovoj proceni izdašnost postojećeg vodoizvorišta sa 4 do 5 kubika u sekundi pala na 2,8 pa je potrebno novo vodoizvorište", podseća Jovanović.

Ističe da je pre nekoliko godina državni Institut za hemiju uradio studiju koja pokazuje da Veliko ratno ostrvo ne može da zameni Makiš i da odatle ne sme da se crpi voda jer je zagađena.

"Ta studija je još uvek aktuelna, a mi smo dobili saglasnost Instituta da možemo sa njom da konkurišemo na tenderu. Nismo imali nameru da radimo studiju, već smo hteli da uštedimo novac građana Beograda, pošto je vrednost tendera bila 27 miliona dinara. Planirali smo da gradu uručimo gotovu studiju i u prijavi na tender smo naveli da je cena naše usluge jedan dinar", objašnjava razloge zbog kojih su konkurisali na javni poziv grada.

Međutim, odbijeni su u postupku javne nabavke, iz proceduralnih razloga, ali bez jasnih objašnjenja. Najpre nisu mogli da dobiju detalje o dokumentaciji potrebnoj da konkurišu, da bi bili odbijeni jer prilikom prijave na tender nisu uplatili taksu od 120 hiljada dinara.

Predstavnicima „Bitke za Košutnjak” bilo je jasno da neće proći na tenderu, ali su hteli da ukažu na bespotrebnost izrade studije.

Posao je dobio konzorcijum koji je predvodio Institut „Jaroslav Černi”, a iz „Bitke za Košutnjak” poručuju da će zajedno sa srodnim ekološkim udruženjima nadgledati ispitivanja na Velikom ratnom ostrvu, jer i tim istražnim radnjama, ukoliko se ne vodi dovoljno računa, može da se naruši ekosistem ostrva.

Poseban problem u ovom slučaju je, kako ističe Branislav Božović, što je za ozbiljnu razradu ispitivanja vodoizvorišta potrebno vreme, jer priprema i istraživanje za jedan veliki grad kao što je Beograd može da traje i do deset godina.

"Istraživanje vodoizvorišta nije za sutra ili prekosutra, odnosno sledeće dve tri godine, već za naredne decenije, za buduće stanovnike, kojima smo dužni da ostavimo razrešena pitanja vodosnabdevanja, kao što su to nama uradile prethodne generacije", naglašava.

Upozorava da je Veliko ratno ostrvo velika učionica, koju treba sačuvati u izvornom obliku. Bilo kakva gradnja, pa i reni bunara, kako naglašava Božović, napravila bi tamo gradilište koje bi nepovratno uništilo deo biljnog i životnjskog sveta u toj beogradskoj oazi prirode, a ne bi donelo poboljšanje u vodosnabdevanju.