Novi deo Centra za nuklearnu medicinu, koji spada u prvu faze rekonstrukcije Kliničkog centra Srbije, ne može da dobije dozvolu za rad – pošto nisu izvršene korekcije na kojima zaposleni insistiraju već pet godina. Zato ni oprema koja je uglavnom nabavljena još ne može da se privede, a deo Centra je i dalje gradilište, vidi se iz dopisa koji je Centar poslao UKCS u martu ove godine.
Dopis je deo dokumentacije koja je objavljena u okviru javne nabavke koje je Ministarstvo raspisalo pre dve nedelje.
Ovim tenderom traži se izvođač radova na rekonstrukciji i izgradnji dela IIa faze Kliničkog centra Srbije. Procenjena vrednost radova je 1,2 milijarde dinara (10,4 miliona evra).
Osim nastavka izgradnje, odnosno početka rada na delu druge faze, tenderom se traži i ispravka dela već izgrađenog prostora u okviru prve faze, pre svega Centra za nuklearnu medicinu, piše Nova ekonomija.
Kako piše u opisu usluge javne nabavke, potrebno je izmeniti prostor Nuklearne medicine koji je izveden u prvoj fazi na nivou „minus 2“. Izmene treba da se urade „u svemu prema potrebama korisnika, isporučenoj opremi i važećim standardima“.
PROČITAJTE JOŠ
Delovi prve faze koji treba da budu izmenjeni, odnosno dograđeni, obuhvataju 300 kvadrata.
U dopisu koji je rukovoditeljka Centra Vera Artiko poslala direktoru UKCS Miliki Ašaninu, a koji potpisuje još sedam lekara, navodi se da od 2018. godine postoje precizni dogovori u vezi sa rekonstrukcijom i izgradnjom novog dela nuklearne medicine, „praćeni mnogobrojnim dopisima JIP-u (Jedinici za implementaciju projekata) sa precizno navedenim zaključcima sa zajedničkih sastanaka“.
„S obzirom da je oprema uglavnom nabavljena, a ne može da se pusti u funkciju, niti u postojećm stanju novi deo nuklearne medicine može da dobije dozvolu za rad, neophodne su korekcije na kojima insistiramo već pet godina“, piše u dopisu.
U dopisu se navodi i da je jedna od soba još uvek gradilište i da ju je potrebno srediti „da bude funkcionalna kao čekaonica“.
Na ulazu u prostorije nije urađena potrebna kontrola pristupa, a ključevi za pristup određenim delovima Nuklearne medicine su „greškom dati osoblju koje ne pripada Nuklearnoj medicini“.
Traži se i da se obezbede uslovi za instaliranje laminarne komore „Safeflow“ (dovod komprimovanog vazduha) i uslovi za „belu sobu“, prema važećim propisima.
Bela soba u medicinskoj terminologiji predstavlja prostor u kome se upravlja kvalitetom vazduha kako bi se obezbedili idealni uslovi za proizvodnju osetljivih komponenti.
„Nameštaj mora biti laboratorijski; vrata na ulazu u sobu moraju da dihtuju“, piše u dopisu.
Neke od primedaba odnose se i na zatvaranje hodnika kod zajedničkog stepeništa (kao što je na svim spratovima iznad), postavljanje lavaboa u jednoj od soba, ojačavanje poda.
Centru za nuklearnu medicinu pripada i Nacionalni PET centar, a upravo je Vera Artiko, koja je poslala dopis Ašaninu, načelnica Nacionalnog PET centra i direktorka Centra za nuklearnu mediicnu.
Osim Nacionalnog PET centra, u okviru Centra za nuklearnu medicinu postoje i odeljenja za nuklearnu neurologiju i hematologiju, nuklearnu kardiologiju i pulmologiju, nuklearnu endokrinologiju i gastroenterohepatologija i odeljenje za nefro-urologiju i onkologiju.
Podsetimo, novi i rekonstruisani deo Kliničkog centra Aleksandar Vučić je otvorio u februaru 2022. godine, u predizbornoj kampanji. To je bio završetak samo prve faze radova na kompletnoj rekonstrukciji.
Međutim, Ministarstvo zdravlja je nabavilo opremu i za delove koji nisu pripadali prvoj fazi rekonstrukcije, već narednoj, pa je tako deo opreme ostao u magacinu, o čemu je Nova ekonomija već pisala.
Iz novog dopisa sada se vidi da čak i oprema koja je pripadala prvoj fazi rekonstrukcije nije puštena u rad ni skoro godinu i po dana nakon svečanog otvaranja.
Na pitanja Nove ekonomije iz Ministarstva zdravlja nisu odgovorili do objavljivanja teksta.
BONUS VIDEO Emilija Vuković i Zoran Tadić: Najveći potencijal veštačke inteligencije u medicini
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare