0
Nagle promene vremena, a pre svega visoke temperature, donose u Srbiju oboljenja koja su našem podneblju, a tako i našem organizmu, nepoznata, i s toga krajnje opasna. Tropske bolesti, među kojima su najopasnije i najsmrtonosnije Virus Zapadnog Nila, kao i Denga, Zika i Čikungunja groznica, prete građanima Srbije, a donose ih visoke temperature, toplotni talasi i do sada nezabeležene klimatske promene na našim prostorima, što može dovesti i do povećanja stope smrtnosti za čak 75 odsto, upozoravaju stručnjaci. Najveća opasnost po zdravlje stanovništva su noći u kojima je vreme nestabilno ili su temperature previsoke, jer se drastično povećava rizik od infarkta i fatalnih posledica.
“Tokom noći čovek spava i dolazi do regeneracije organizma koja nam je neophodna za zdravlje i bez koje bismo teško preživeli svakodnevne obaveze i velike klimatske promene kojima smo izloženi. Najveća opasnost su tropske noći koje se javljaju sa visokim temperaturama. Naš organizam očekuje i naviknut je na to da su temperature niže kad padne noć, da nisu više od 24 stepena, kako bi se organi tokom spavanja regenerisali. Međutim, sada se suočavamo sa daleko višim temperaturama noću, mnogi uopšte ne spavaju ili se muče, a proces regeneracije organzma je tako otežan ili uopšte ne funkcioniše. Usled nekoliko ovakvih noći, može doći do fatalnih posledica kod onih koji pate od kardiovaskularnih bolesti, dijabetičara i generalno hroničnih bolesnika i ljudi starijih od 65 godina”, objašnjava za Nova.rs, prof. dr Vladimir Đurđević, klimaktolog,
On ističe da u toku toplih noći dolazi do povećanja stope smrtnosti za čak 75 procenata kod osoba starijih od 65 godina.
“U Evropi je prošle godine stradalo oko 60.000 ljudi, čija je smrt bila direktna posledica tropskog talasa. Kod nas se niko ozbiljno ne bavi ovim problemom i ne postoje statistike koje to prate, iako su u ovom periodu godine vrućine i klimatske promene, najveća zdravstvena pretnja. U sobi u kojoj osoba spava temperatura ne sme da bude viša od 23 do 24 stepena. Ljudi bi morali da rashlade prostoriju pre nego što legnu da spavaju ili da se ‘presele’ u deo stana koji je najhladniji. Ako su stariji i nemaju obavezu prema poslu, treba da odu iz grada u planinu, dok ne prođu velike vrućine. U Evropi se vrlo ozbiljno razrađuju strategije načina života u vreme tropskih talasa, način na koji će ljudi biti obavešteni, preporuke kako da se ponašaju i preveniraju fatalne posledice”, kaže profesor Đurđević.
Zbog visokih temperatura i naglih promena vremena očekuju nas, ističe profesor, opasne i smrtonosne bolesti koje će biti sve učestalije.
“Virus Zapadnog Nila biće sve više prisutan, a možemo očekivati pojavu Denga groznice i drugih koje su uobičajene u tropskim predelima, jer na temperaturama kakve su ovog leta u Srbiji, egzotični komarci mogu da prežive. Od posledica velikih vrućina i bolesti koje prete, najugroženije grupe su srčani bolesnici, potom svi koji rade na otvorenom, na gradilištima, u poljima, ali i u halama u kojima nema klima uređaja. Ti ljudi su pod ogromnim pritiskom i u riziku da stradaju. Kada temperature pređu određenu granicu, oni bi morali da se sklone, da pauziraju sa poslom. To je upravo i razlog zašto mediteranske zemlje imaju dvokratno radno vreme. Nije to zato što su lenji, već se sklanjaju u kuće u vreme najvećih vrućina. Kako je krenulo i kod nas će tokom leta ovakav sistem rada biti neophodan ako želimo da preveniramo oboljenja i povećanu stopu smrtnosti”, naglašava Đurđević, profesor na Fizičkom fakultetu Univerziteta u Beogradu.
Za naše podneblje nepoznate, opasne tropske bolesti, u Srbiju će doneti “egzotični” insekti.
“Grad i oluje koje su nas zadesile nisu nešto novo, jer bilo je toga i ranije u letnjem periodu. Međutim, ovako visoke temperature, kao posledica klimatskih promena, su veoma značajne za distribuciju vektora, tačnije insekata, zglavkara koji sisaju krv, na naše prostore. U pitanju su insekti kojima odgovara visoka temperatura, a kako je kod nas sve toplije, granice se udaljavaju od polutara i njihova staništa se šire. Pošto su insekti prenosioci raznih bolesti, možemo da očekujemo Čikungunju groznicu, potom sve češće i Virus Zapadnog Nila, koji do pre četvrt veka ni Amerikanci nisu imali, ali sada se raširio po celom svetu. Postoji opasnost i od pojave Zika groznice, koja je 2015. godine napravila haos u Južnoj Americi. Najopasnija je za trudnice jer dolazi do deformacije ploda. Sve ove zarazne bolesti prenose se vektorima, a sa druge strane imamo u Evropi problem tornada, kojih nije bilo na ovim prostorima, izazivaju ih topli talasi na Pacifiku i takođe utiču negativno na zdravlje, posebno psihičko”, objašnjava za Nova.rs dr Zoran Radovanović, epidemiolog.
Ljudi na našim prostorima, ističe on, nisu naviknuti na ovakve promene vremena.
Pročitajte još:
0
1
0
0
“Teško se prilagođavaju temperaturnim promenama, smeni vreline i povremenih oluja i grada veličine pesnice. Posebno su ugroženi srčani bolesnici, osobe sa visokim krvnim pritiskom, jer kod njih je povećan rizik od šloga. Ugroženi su i duševno labilni ljudi, jer ih ove promene izbace iz ravnoteže i utiču na pogoršanje psihičkog stanja. Osobe sa varijabilnom hipertenzijom, kojima pritisak čas raste, čas pada, mogu lako da kolabiraju i da se šlogiraju zbog suženja krvnih sudova i nedovoljno kiseonika. Svi ekstremni uslovi, visoke temperature i tornada, deluju negativno na zdravlje, a problem je što u kapitalističkom društvu važi parola: ‘Ili radi ili umri od gladi’, pa ljudi ne mogu da naprave pauzu i odu kući dok ne prođe vrelina. Umesto da ih poslodavci, ali i država, oslobodi posla u vreme najviših temperatura ili razorne oluje, da se smanji radno vreme ili uvedu pauze, posebno za one kojima je radno mesto napolju, svi se ponašaju kao da vreme nije vanredno”, naglašava dr Radovanović.
Podsetimo, smrtonosni toplotni talas Kerber pogodio je ovog leta Evropu, paralisao gradove na Mediteranu, a posledica tropskih temperatura je povećana stopa smrtnosti. Prvu žrtvu, rekordna vrućina, odnela je početkom jula u italijanskom gradu Lodi – trdesetčetvorogodišnjeg radnika, zaposlenog na izgradnji puteva, koji je preminuo nakon što je kolabirao zbog nesnosne vreline. Meteorolozi za evropske zemlje predviđaju temperature i do preko 50 stepeni celzijusa, što ukazuje na uvođenje hitnih mera predostrožnosti i prevencije od iznenadnih smrti i teških oboljenja. Osim tropskih temperatura, Evropu je ovog leta zahvatila i serija oluja, tornada i nezapamćenog grada, koji je usmrtio više građana i u našoj zemlji, razorio useve, puteve i domove ljudi.
***
BONUS VIDEO: Nedim Sladinovic: Očekuje nas leto koje će obeležiti veći toplotni talasi