Demostat: Telegram postao jedan od glavnih alata za širenje dezinformacija i propagande iz Rusije

Ovi kanali su postali zamena za zvanične ruske medije kao što su RT i Sputnjik, nakon što je njihov rad ograničen na području SAD, EU i drugih zemalja nakon početka ruskog napada na Ukrajinu u februaru 2022. godine.

Kako piše Demostat, ova aplikacija ima značajan broj korisnika i u zemljama Zapadnog Balkana, posebno u Srbiji. Ciljna grupa Telegrama su, pre svega, mladi ljudi od 16 do 30 godina. Pored toga što se putem Telegram kanala informišu, Telegram se koristi i za međusobno komuniciranje korisnika ove aplikacije.

Ovi kanali su ključni za širenje dezinformacija koje podržava Kremlj, a cilj im je podrivanje poverenja u zapadne vlade i međunarodne organizacije, kao i smanjenje podrške Ukrajini od strane Evropske unije, NATO saveznika i drugih partnerskih država. Oni aktivno šire propagandni sadržaj koji opravdava rusku vojnu agresiju u Donbasu i promovišu razne teorije zavere koje služe interesima Kremlja, navodi Demostat.

Nesumnjivo, ovi sadržaji imaju za cilj formiranje i jačanje pozitivne percepcije delovanja ruske vlade kako na domaćem, tako i na međunarodnom planu. Pažljivo iskonstruisani članci opravdavaju aneksiju Krima i podržavaju vojne operacije u istočnoj Ukrajini, pravdajući ih zaštitom ruskog stanovništva od navodne ugroženosti iz Kijeva. Navedeni narativi takođe uključuju pokušaje diskreditacije zapadnih nacija i njihovih saveznika, prikazujući njihove akcije kao agresivne i antiruske, dodaje se u tekstu.

Zanimljivo je, navodi Demostat, da ukupna publika na ovim kanalima doseže čak 15,7 miliona ljudi, dok se publikacije tj. objavljeni sadržaj pregleda gotovo 100 miliona puta dnevno. Upravo ovakav obim angažmana (popularno engagement -a), omogućava kanalima da efikasno šire dezinformacije i manipulišu javnim mnjenjem širom sveta. Meta su im auditorijum u Evropi, Americi, Aziji i Africi. Raznovrsnost jezika na kojima ovi kanali funkcionišu omogućava im maksimalan doseg i efikasno uticanje na globalno javno mnjenje.

Tako, valja napomenuti da su uoči Olimpijskih igara u Parizu 2024. godine prokremaljski Telegram kanali pojačali svoj uticaj u Francuskoj prema pisanju novinske agencije AP ,,šireći kampanje dezinformacija orkestrirane od strane Rusije sa ciljem targetiranja Francuske’’, pokušavajući da poseju nepoverenje prema vladi i podstaknu zabrinutost u vezi sa bezbednošću Igara. Primeri takvih dezinformacija, navodi Demostat, uključuju lažne tvrdnje o navodno slabim pripremama za bezbednost događaja i pokušaje diskreditacije francuskih političara koji se zalažu za podršku Ukrajini. Kao odgovor na ove pretnje, francuske vlasti su odlučile da, prema pisanju Le Monda, „ograniče pristup Olimpijskim igrama ruskim novinarima, tehničkom osoblju i drugim stručnjacima“. Pored toga, nekim ruskim novinarima, za koje se sumnja da su povezani sa ruskom obaveštajnom službom, odbijene su vize.

Korišćenjem Telegrama kao platforme, Rusija nastoji da utiče na javno mnjenje u ciljanim državama, posebno među mladima. Kanali se često fokusiraju na osetljive kao što su migracije, kao bi se podstakli konflikti u društvu i podrilo poverenje u demokratske institucije država. Ovo predstavlja posebnu pretnju za zemlje u kojima su prisutne visoke društvene i političke tenzije. Na primer, tema migranata se aktivno eksploatiše kako bi se stvorio lažni utisak o haosu i neuspesima zapadnih vlada. Ne samo da to doprinosi porastu ksenofobije i rasizma, već i narušava jedinstvo unutar EU i drugih zemalja, što u konačnici ide na ruku Moskvi, navodi Demostat.

Svedočili smo u poslednje vreme protestima širom Velike Britanije, uključujući London, Belfast, Sauport, Hal, Bristol, Mančester, Belfast, Roteram, Midlsboro, Bolton i druge gradove, gde su duže od nedelju dana trajali masovni protesti i žestoki sukobi policije i demonstranata. Nemiri su, između ostalog, bili izazvani ,,lažnim objavama na društvenim mrežama da je napadač imigrant muslimanske veroispovesti’’, kako piše CNBC.

Britanske vlasti su izrazile duboku zabrinutost zbog moguće ruske umešanosti kroz kampanje dezinformacija koje bi mogle doprineti podsticanju tenzija u društvu i uličnog nasilja. Ovi događaji postavljaju pitanje da li su UK i druge zemlje spremne da se suoče sa masovnim nemirima izazvanim na ovakav način. Stoga, pitanja o tome kako će ovakve akcije uticati na unutrašnju stabilnost i kako će vlade odgovoriti na potencijalne pretnje postaju relevantna ne samo za UK, već i za druge zemlje.

Ako je međunarodna zajednica odlučna da se zaštiti od ruske umešanosti u unutrašnje poslove drugih zemalja i očuva stabilnost, potrebne su odlučne mere za borbu protiv širenja dezinformacija putem ruskih sajtova, društvenih mreža i Telegram kanala, navodi Demostat. To, na primer, može uključivati ograničavanje pristupa ovim platformama, aktivniji nadzor i blokiranje, kao i razvoj nacionalnih i međunarodnih strategija za suzbijanje napada u medijskom prostoru. Zajednički napori vlada i međunarodnih organizacija na jačanju sajber bezbednosti, odbrani od dezinformacija kroz afirmaciju medijske pismenosti pomoći će u zaštiti demokratskih procesa i očuvanju stabilnosti.

***

BONUS VIDEO - Dinko Gruhonjić: Srbija je ekspozitura kremaljske propagande