0
Informacije o projektu Rio Tinto stvaraju zbrku koja će se sigurno odraziti na eventualni referendum... To je zaključak sa predstavljanja rezultata istraživanja Demostata - "Srbija, Rio Tinto i ekologija“. Istraživanje je sprovedeno u drugoj polovini jula, a učestovavalo je hiljadu 200 ispitanika.
Halo, dobar dan, da li Rio Tintu treba dati dozvolu za otvaranje rudnika litijuma u Srbiji?“
Da – reklo je 59 odsto građana u istraživanju Demostata. Ali – pod određenim uslovima.
„Ako neke institucije i neki ljudi potvrde postojanje odgovarajućih standarda za bezbednu životnu sredinu, čak natpolovičan broj je rekao da bi to oni učinili ako bi struka i nauka rekli da je otvaranje rudnika bezbedno“, kaže Srećko Mihailović, vodeći istraživač u Demostatu.
A čak ni tada, ni kada bi to rekao predsednik ili neki ekološki aktivista, 29 odsto građana smatra da ne bi trebalo dati dozvolu za rudarenje Rio Tintu.
„I to su ti bitni nalazi koji upućuju na to da bi na eventualnom referendumu, građani glasali „za“, ako autoriteti kojima oni veruju potvrde da je otvaranje rudnika i proizvodnja željenih proizvoda bezbedna za životnu okolinu“, kaže Mihailović.
Ekološka pitanja u Srbiji konačno dobijaju politički značaj, ističe profesor Fakulteta političkih nauka Darko Nadić. Tome, između ostalog, poslednjih godina svedoče i brojni protesti, poput onog poslednjeg u Loznici, protiv Rio Tinta. Nadić, ipak, ukazuje da ekološki pokreti nemaju naročite rezultate u Srbiji.
„Sastavljeni s brda, s dola, i pre svega ad hoc, od problema do problema, i ukoliko ne mogu da reše neki problem, ekološki pokret uglavnom i nestaju i uglavnom imaju političku konotaciju“, kaže Nadić.
Zato kao jedno od ključnih pitanja za odnos ekologije i politike u Srbiji u ovom trenutku, programski direktor Demostata Zoran Panović smatra…
„Kako izvući ekološke teme iz naše jedine podele u Srbiji, a to je „za“ i „protiv“ Vučića“.
BONUS VIDEO: Nova.rs u Jadru
