2
Vest da bi strani fakulteti mogli da rade u Srbiji bez transparetnih kriterijuma, zaobilazeći pravila za proveru kvaliteta ustanova i njihovih studijskih programa koja važe za sve druge univerzitete u Srbiji, razočarale je mnoge, a posebno dekane fakulteta beogradskog univerziteta, koji su stava da je to "poslednji udarac države domaćem visokom obrazovanju".
U skupštinsku proceduru je, tiho i neopaženo, ušao Predlog zakona o dopuni Zakona o visokom obrazovanju, kojim se legalizuje ono što je predsednik Aleksandar Vučić glasno najavljivao poslednjih godinu dana – dolazak stranih univerziteta u Srbiju.
Predložene dopune predviđaju da „Ministarstvo prosvete može izdati dozvolu za rad i inostranoj visokoškolskoj ustanovi za izvođenje studijskih programa osnovnih akademskih studija, master akademskih studija i doktorskih akademskih studija na osnovu sporazuma koji Ministarstvo potpisuje sa inostranom visokoškolskom ustanovom“. To bi značilo da će strani fakulteti poslovati u Srbiji bez transparetnih kriterijuma, zaobilazeći pravila za proveru kvaliteta ustanova i njihovih studijskih programa koja važe za sve druge univerzitete u Srbiji.
Dekani fakulteta beogradskog univerziteta oštro osuđuju ovaj potez države. Među njima je dojučerašnji dekan Fizičkog fakulteta profesor Ivan Belča koji u razgovoru za Nova.rs navodi da je sve ovo skretanje pažnje sa glavnih problema u društvu.
„Ovo je još jedna besmislica države da se skrene pažnja sa političkih dešavanja kod nas. Nikada nisam verovao u teorije zavere, međutim imam utisak da se sistematski urušavaju sve institucije koje su važne za ovu državu i ovaj narod, pre svega obrazovanje, koje je temelj tih institucija. Besmislena je cela ta priča o dovođenju stranih univerziteta, pogotovu pod različitim uslovima od onih pod kojima smo mi akreditovani. To je jedan bezobrazluk i degradacija sopstvenog naroda. Pljuvanje po sopstvenom narodu i po njihovim stručnjacima“, oštro kaže profesor Belča.
Profesor dodaje da „odjednom naši stručnjaci ne znaju ništa da rade u Srbiji“, te da država za mnoge poslove unajmljuje stručnjake iz drugih zemalja.
„Ispada kao da više nemamo sposobne arhitekte, sposobne građevince jer nam Kinezi sve grade. Mislim da je to jedan od pokušaja da se završi sa uništenjem ove zemlje“, smatra on. Priznaje da mu nije jasna namera države jer ne vidi kakvu korist ima od dolaska stranih visokoškolskih ustanova.
„Vlast može da napravi svoje privatne fakultete, ako želi, pa da ih završava, tako da je teško shvatitit čemu sad ovo. Bojim se da je sve ovo igra jednog čoveka, a znamo kog. On odlučuje o svemu, ovo je njemu ćef i time se bavi, a niko oko njega ne sme da se usprotivi“.
PROČITAJTE JOŠ:
Poručuje da dekani državnih fakulteta ne treba da budu zabrinuti.
„Mi imamo drugačiji odnos rada. Teško da će neki strani univerzitet da celu svoju strukturu dovede sa sve laboratorijama, da bi se bavio naukom. Tako da mislim da mi nismo direktno ugroženi, ali mi smo delovi ovog društva, ugrađeni smo u obrazovni sistem i ne smemo da dozvolimo da nam rade to što nam rade. A ovo što ministarka izjavljuje, to je bestidno i besramno. Oni se sada bave skretanjem pažnje sa stravične krađe oko izgradnje Ekspa ili nečeg drugog. Videli smo kako su renovirali železničku stanicu, spominju se ogromne brojke, a procenjena vrednost je bila deset puta manja. Šta onda reći?“, poručuje on.
Goran Roglić, dekan Hemijskog fakulteta koji iz godine u godinu upisuje sve manji broj studenata (ove godine samo tri brucoša), priznaje da je uplašen jer će se dolazak stranih fakulteta odraziti na rad fakulteta beogradskog univerziteta.
„Dolaze nam fakulteti koji donose društvene nauke, a praktično pad će se odraziti na fakultetima prirodnih nauka. To su i rezultati naših analiza. Broj upisanih na privatnim fakultetima porastao je za 3.000 studenata, a na državnim pao za toliko. Taj pad se osećao na našim fakultetima i tehničko-tehnološkim. To jeste naš strah. S druge strane, dolazak pod ovim uslovima smatramo nelojalnom konkurencijom jer bez akreditacije, oni mogu da otvore istureno odeljenje fakulteta u prostoriji od 10 kvadrata sa jednim zaposlenim i da daju diplomu. Tako da je moj stav da je to neprihvatljivo u ovom obliku u kom je sada navedeno“, objašnjava profesor za Nova.rs.
Dodaje da će vreme pokazati kakav će uticaj na državne fakultete imati dolazak stranih fakulteta.
„Niko nijednom nije postavio pitanje da li su ti strani univerziteti bolji od nas i po kojim kriterijumima su bolji. Ako je beogradski univerzitet upao u prvih dva-tri odsto svetskih univerziteta koje rangira Šangajska lista, da li su ti strani fakulteti na Šangajskoj listi? To bi trebalo sve da govori“, poručuje on.
Konferencija univerziteta Srbije (KONUS) zatražila je 15. novembra povlačenje predloga zakona iz skupštinske procedure. Smatraju da su dopune zakona sačinjene „bez adekvatne procedure, javnog uvida i rasprave sa predstavnicima državnih institucija u oblasti visokog obrazovanja i visokoškolskih ustanova“.
Član KONUS-a profesor Danimir Mandić koji je i dekan Učiteljskog fakulteta u Beogradu, navodi za Nova.rs da je veoma zabrinut zbog predloga za izmenu zakona koji daje mogućnost inostranoj visokoškolskoj ustanovi za izvođenje studijskih programa osnovnih, master i doktorskih akademskih studija na osnovu sporazuma i dozvole za rad koju izdaje Ministarstvo prosvete.
„Apsolutno sam saglasan sa stavom Konferencije jer iz navedene dopune Zakona proizilazi da će inostrana visokoškolska ustanova poslovati na teritoriji Srbije bez prethodno sprovedenog postupka akreditacije što KONUS tumači kao krajnje diskriminišuću odredbu prema domaćim univerzitetima. Dodatno, ovakva dopuna predlaže se u krajnje nepovoljnom trenutku, kada se rešava suštinski jedno od najvažnijih pitanja za visokoškolske ustanove u Srbiji, a to je upravo finansiranje“, navodi profesor Mandić.
Priznaje da se ne bi bunio kada bi 50 najboljih fakulteta sa Šangajske liste moglo da radi kod nas, ali oni nisu zainteresovani za Srbiju. Naglašava i da postoje veći problemi, poput privatnih fakulteta koji školuju takozvane „zaštićene profesije“, a što ne bi trebalo tako da bude.
„Dozvoljeno je privatnim fakultetima da školuju učitelje i nastavnike, što je na neki način snižavanje kriterijuma. Pitanje je koliko ti fakulteti doprinose kvalitetu obrazovanja ili ga snižava“, navodi on.
PROČITAJTE JOŠ:
Za Mariju Stanić, dekanku Prirodno-matematičkog fakulteta u Kragujevcu, predlog zakona je „skandalozan“.
„Nema nikakve kontrole, ni kvaliteta, ni programa iz ovoga što je ovde prikazano. Dakle, naša država, naša akreditaciona tela nemaju nikakvu mogućnost da kontrolišu kvalitet takvih univerziteta“, ocenila je Stanić u izjavi za Radio Slobodna Evropa.
Na diskriminaciju domaćih fakulteta kroz postojeći predlog zakona, ukazuje i Goran Janevski, dekan Mašinskog fakulteta u Nišu.
„Mi (državni i privatni fakulteti u Srbiji) moramo da imamo akreditaciju za studijske programe koje radimo. Njima se dozvoljava da imaju akreditaciju u država iz kojih dolaze. To znači – ne pod istim uslovima pod kojima mi radimo“, ukazao je Janevski u izjavi za RSE.
On je istakao da saradnja fakulteta u Srbiji sa univerzitetima u inostranstvu već postoji i da ne vidi svrhu onoga što Ministarstvo prosvete pokušava da progura u Skupštini.
Kao primer, navodi da Mašinski fakultet u Nišu kroz saradnju sa Tehničkim univerzitetom u Berlinu nudi studentima program, po čijem završetku mogu dobiti „dvostruke diplome“ (double degree), i fakulteta u Nišu i fakulteta u Berlinu.
„Sve što se radi u vezi sa Beogradskim univerzitetom deluje kao osveta jednog plagijatora koji se nalazi na čelu Ministarstva finansija“, smatra profesor Pravnog fakulteta u Beogradu Miodrag Jovanović, misleći na Sinišu Malog.
„Iz dana u dan menjaju se te mere, ali on (Mali) je uzaptio Ustavni sud da donese sramnu odluku koja kaže da Univerzitet može da utvrdi da je neko plagijator, ali ne može da mu oduzme diplomu. Sad se ovo sprema (predlog zakona o dopuni). Ne vidim nikakav razlog iza jedne takve odluke osim ove osvete“, rekao je Jovanović u emisiji N1.
Prof. dr Vladan Đokić, rektor Univerziteta u Beogradu uputio je zahtev da se odloži sednica skupštinskog Odbora za obrazovanje, nauku, tehnološki razvoj i informatičko društvo koja je zakazana za sutra, a time i razmatranje predložene izmene zakona kojom bi se stranim visokoškolskim ustanovama otvorio put za dolazak i poslovanje u Srbiji.
Ministarka prosvete Srbije Slavica Đukić Dejanović izjavila je 19. novembra da neće biti povlačenja Zakona o visokom obrazovanju, kojim se omogućava dolazak stranih univerziteta u Srbiju, ali da će „biti spremni“ na razmatranje amandmana u Skupštini Srbije i dopunu predloženog teksta zakona.
BONUS VIDEO: Nastavnički smerovi na fakultetima (ponovo) pusti
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
