Dekani o odluci ministarstva Siniše Malog da ugasi račune fakulteta: “Paralisaće nauku, to je novi udar na univerzitete”

Na sastanku svih državnih univerziteta sa predstavnicima Ministarstva prosvete, Ministarstva finansija i Uprave za trezor, koji je održan prošle nedelje, predstavnici univerziteta upozorili su da ne postoje uslovi da se startuje sa ovim sistemom.

“Ministarstvo finansija od nas zahteva da ugasimo račune na koje nam je do sada uplaćivan novac za naučne projekte. Na te račune su nam uplaćivali novac iz Fonda za nauku, a ne znam ni da li je Fond obavešten o ovim promenama, ni kakav je njihov stav, ali je jasno da ova promena može da parališe nauku u Srbiji. Predstavnici Fonda nisu bili na sastanku, ali ni ljudi iz Ministarstva kulture, zdravlja i tako dalje, a oni svi uplaćuju novac fakultetima za projekte”, kaže za Nova.rs. prof. dr Goran Roglić, dekan Hemijskog fakulteta u Beogradu.

On objašnjava da ostaju računi za sopstvena sredstva, ali budžetski računi se gase.

“Na taj jedinstveni račun trebalo bi, ako smo dobro razumeli, novac da nam uplaćuje samo Ministarstvo prosvete. Na koje račune će drugi da uplaćuju, ne znamo. Ako nam svi drugi budu uplaćivali na sopstvene račune doći će do problema u računovodstvu jer moramo da podnosimo izveštaj na kraju godine o svim uplatama. Ako na sopstvenim računima budemo imali sva ta sredstva, biće komplikovano za izveštavanje jer dostavljamo izvode sa ciframa i profakturama, što će izazvati haos. Isto važi i za Fond za nauku, do sada je bio jedan račun za jedan projekat i to je bilo lako za vođenje, za dostavljanje izvoda tog računa jer vezujete nabavku sa tog određenog računa. Međutim, ako je sve na jednom računu, morate svaku uplatu da pronađete na iznosu, a tu može da bude i po 100 stavki dnevno”.

Uvođenje ovog sistema u visoko školstvo Ministarstvo finansija obrazlaže kao novi “način praćenja trošenja novca”.

“To nije objašnjenje jer su i do sada mogli da prate kako trošimo novac. Svaki projekat koji radimo mora da prođe reviziju fakulteta. Uvek smo dostavljali izveštaj revizora kad se završi projekat, ovo će sada samo komplikovati situaciju. Naši računi su i do sada bili kod Uprave za trezor i mogli su sve da kontrolišu. Na kraju svake godine podnosili smo finansijske izveštaje, ali to im izgleda nije dovoljno. Zbog problema sa računima i Ministarstvom finansija naši naučni projekti su na čekanju od marta”, naglašava profesor.

Posebna odobrenja za veće uplate

Za svaku uplatu veću od 100.000 dinara fakulteti će morati da traže posebno odobrenje od Ministarstva prosvete.

“Ako imamo račun veći od 100.000 dinara moraćemo da šaljemo zahtev Ministarstvu, pa tek ako nam oni daju saglasnost možemo da koristimo ta sredstva za projekte. Samo Beogradski univerzitet ima i do 1.500 takvih uplata dnevno, a mislim da Ministarstvo nema kapaciteta da radi ovaj posao, pre svega nemaju dovoljan broj ljudi. Ponudili smo im da sledeća godina bude test godina, da se naprave radni timovi koji bi pratili ovaj sistem i da jedan fakultet bude eksperimentalan, pa da vidimo sve probleme koji mogu da se jave”, kaže prof. Roglić.

Ovim povodom u sredu će se održati prošireni rektorski kolegijum.

I dekani drugih fakulteta zabrinuti su zbog najava uvođenja novog informacionog sistema.

“Kao Senat smo zauzeli stav i obavestili Ministarstvo prosvete i Vladu da univerziteti nisu pripremljeni i da je program nije dovoljno usavršen da bi mogao da se koristi bez problema. Tražili smo da primena bude odložena, da bude formirana radna grupa od strane predstavnika univerziteta, predstavnika Vlade koji bi zajedno razmotrili uvođenje ovog informacionog sistema, ali na to nismo dobili odgovor od Vlade. Na sastanku prošle nedelje smo predstavnicima Vlade izneli ozbiljne kritike na najavu uvođenja ovog programa i zaključak je bio da će ga još razmotriti, da bi nam juče stiglo obaveštenje da kreće od 1. januara”, kaže za Nova.rs prof. Maja Kovačević, dekanka Fakulteta političkih nauka UB.

Čemu dijalog kad nas Vlada ne čuje?

“Odlučni smo da ovo ne prihvatimo i ako nas budu naterali, javno ćemo govoriti u domaćoj i stranoj javnosti o pritiscima. Ovaj potez vlasti ćemo kvalifikovati kao udar na univerzitete jer se nije na inkluzivan način došlo do uvođenja jednog takvog rešenja. Naše primedbe Vlada očigledno ne uvažava i onda se pitamo čemu dijalog. Kada im kažemo da ovo neće biti sprovodivo u delo, oni nas ne čuju”, naglašava profesorka.

Prema njenim rečima posledice SPIRI-ja mogu biti ozbiljne.

“Može da dođe do haosa u finansiranju univerziteta, a u uslovima međusobnog nepoverenja, kakvo postoji između univerziteta i Vlade Srbije, ne treba raditi na taj način, već je neophodno da zajednički dođemo do rešenja, koja bi bila prihvatljiva za sve. Ovim se produbljuje kriza nepoverenja između univerziteta i Vlade. Haos može nastati ne samo u finansiranju, već i u naučnim radovima i to će biti ogroman problem za univerzitet. Postavlja se pitanje da li je Vlada partner univerzitetima koje finansira ili ne poštuje mišljenje državnih univerziteta”, naglašava prof. Kovačević.

Podsetimo, sistem “Spiri” podrazumeva da se svi podračuni u visokom školstvu gase, a sav novac za projekte sliva na samo jedan račun koje kontroliše Ministarstvo finansija.

Zbog problema sa računima i izmenama koje planira Ministarstvo, profesori i studenti Univerziteta u Beogradu, tokom ove školske godine mesecima su bili onemogućeni da se bave naučnim radom. Naime, ovo Ministarstvo mesecima nije potpisivalo saglasnost za raspisivanje tendera za saradnju sa naučnim časopisima, iako je Ministarstvo nauke još u martu ove godine odvojilo sredstva za tender za ponude stranih provajdera preko kojih se ulazi u bazu naučnih časopisa, neophodnu za stručne radove Univerziteta.

***