0
U Srbiji će u narednih pet godina između 5.000 i 7.000 nastavnika otići u penziju, a u celoj zemlji na nastavničkim smerovima se godišnje školuje između 500 i 700 nastavnika, rekao je za N1 dekan Hemijskog fakulteta Goran Roglić.
Govoreći o pozicijama studenata u emisiji Newsnight na N1 televiziji, profesor Roglić je rekao da je, kada je reč o interesovanju mladih za rad u prosveti, situacija katastrofalna.
„Hemija je ove godine na nastavnički smer upisala tri studenta, od kojih je vrlo verovatno da će se dva prebaciti na neki drugi smer. Neka naša istraživanja pokazuju da će u Srbiji u narednih pet godina otići u penziju između 5.000 i 7.000 nastavnika. Cela Srbija na godišnjem nivo školuje između 500 i 700 nastavnika. Ovaj trend ako se nastavi, brzo ćemo ostati bez nastavnika“, rekao je on.
Od ministarstva su, dodaje, tražili da se utvrdi koliko nastavnika nedostaje po regionima i imaju obećanje da će taj zahtev biti realizovan.
„Onda da se pokuša da se regionalnim stipendijama stimulišu deca da upisuju nastavničke smerove i to tačno one koji su deficitarni, pa da se zbog tih stipendija obavežu da će neko vreme raditi u školi“, dao je primer.
PROČITAJTE JOŠ:
Profesor ističe da je, da bi prosveta bila konkuretna kao izbor karijere, neophodno povećati plate.
„I mora im se vratiti pozicija koju su nekad imali – da budu ljudi autoriteta, a ne neko na kome se iživljavaju i deca, i roditelji, i ceo sistem“, rekao je on.
Studentkinnja Fakulteta političkih nauka Emilija Milenković, koja je takođe gostovala u emisiji Newsnight, rekla je da je na tom fakultetu malo interesovanje za socijalni rad i socijalnu politiku.
„Studenti izbegavaju da rade u Centru za socijalni rad, a to su važni poslovi“, rekla je ona.
Studentski standard je drugi problem – deo njih mora da radi, jer ne može da priušti život u drugom gradu, a opet su uslovljeni od strane fakulteta da prisustvuju svim predavanjima, navodi Milenković.
„Kada je počeo sukob u Ukrajini, stanodavci su digli kirije i pojedini su se vratili u svoja mesta. Kirije su ih koštale studiranja. Ako rade, to je retko u struci. Problem je što i dalje nemamo Zakon o radnim praksama, što bi omogućilo mladima plaćene prakse. Nakon što studenti završe fakultet, poslodavci neće da im daju poslove bez iskustva, te im nude prakse koje su neplaćene, gde dobiju znanje i iskustvo – ali ne mogu da plate kiriju. Tako da je potrebno uvesti u zakon da praksa mora da bude plaćena, da imaju radna prava i da mogu da priušte studiranje u većim gradovima“, rekla je ona.
Profesor Roglić kaže da je istraživao broj studenata koji upisuju fakultete i da Novi Sad beleži mnogo manji pad od Univerziteta u Beogradu, jer je život tamo jeftiniji.
„Veliki broj studenata iz regiona koji su dolazili u Beograd, sada gravitiraju ka Novom Sadu. Ove godine se na UB upisalo 3.900 studenata na samofinansiranje, 6.500 upisalo je privatne fakultete gde su školarine mnogo veće, a ostalo je 1.790 praznih budžetskih mesta. Tu ulazimo u neke nelogičnosti“, objasnio je on.
On je dodao da je na sva četiri fakulteta hemije školuju kvalitetan kadar.
„Informacija koju sam dobio iz moje studentske službe jeste da svi studenti koji se upisuju na prvu godinu i svi oni koji su budžetski mogu da ostvare mesto u studentskom domu. Izgranja novih studentskih domova pojefitinila bi život studentima i učinila Beograd interesantnijim“, predložio je.
BONUS VIDEO: Đaci u Srbiji su preopterećeni, reforme kasne:
