0
Na čelo Medicinskog fakulteta u Beogradu stupa novi dekan, dr Lazar Davidović. U žižu javnosti je dospeo posle odluke o uslovima da se prisustvuje nastavi na tom fakultetu, koja je naljutili mnoge antivaksere. Sa dr Davidovićem popričali smo o pandemiji, značaju vakcinacije, ali i o tome zašto nam odlaze lekari i kako ih zadržati?
Šta precizno piše u odluci Medicinskog fakulteta i zašto je ona izazvala teliku buru?
– U našem dokumentu stoji da na praktičnu nastavu mogu da dolaze, bilo nastavnici, bilo saradnici, bilo studenti pod uslovom da nemaju nijedan znak akutne respiratorne infekcije i da su zaštićeni maskom. Tražili smo i da oni koji dolaze na praktičnu nastavu, u bilo kom svojstvu, budu ili vakcinisani, pokažu da su preležali koronu ili pokažu negativan antigenski ili PCR test. Prema podacima Studentskog parlamenta našeg fakulteta vakcinisano je više od 90 posto studenata pete i šeste godine i skoro 90 posto studenata treće i četvrte, jasno je da će broj onih koji treba da pokažu negativan test biti veoma, veoma mali. U krajnoj liniji, više instance – Univerzitet, Ministarstvo zdravlja, Ministarstvo prosvete i Krizni štab, prethodnih dana u ovom našem postupku nisu našli ništa loše. Ukoliko nađu i budu tražili da ga korigujemo, istog momenta ćemo takvu odluku suspendovati i doneti novu u skladu sa instrukcijama koje budemo dobili. Imali smo u vidu jedan od najznačajnijih ciljeva u našoj zemlji, a to je zaštita javnog zdravlja svakog pojedinca, a istovremeno pokušaj i da se studentima medicine omugući praktična nastava kakvu u prethodnom periodu nisu imali. Želim da verujem da će sve ovo biti dodatan podsticaj studentima koji se još nisu vakcinisali da to učine i da će broj studenata koji će morati da pokazuju negativan test biti minoran.
Ipak, postoje i negativne reakcije na takvu takvu odluku, pokret Dosta je bilo najavio je i tužbu. Kako ćete tim povodom reagovati?
– Naravno da nije prijatno kada čujete da će vas neko tužiti. Ponavljam, mi smo imali najbolje moguće ciljeve u vidu – zaštititi javno zdravlje i zdravlje pojedinca. Ako bude bilo potrebno, na sudu ćemo iznositi naše medicinske argumente., a o svim ostalim argumentima upoznaće nas naša pravna služba i ako bude potrebe, branićemo se.
Za one koji imaju nedoumice i još uvek se pitaju da li treba da se vakcinišu, šta biste im rekli?
– Ja sam vaskulatni hirurg i ne mogu kompetentno diskutovati o tom pitanju kao što to mogu vakcinolozi, epidemiolozi, infektolozi, imunolozi. Slušam njih i na osnovu toga gradim svoje mišljenje. Zapamtio sam još sa studija medicine, epidemiologiju sam slušao ’79 – ’80 i ono što sam naučio je da nije hirurgija ta koja je spasila najveći broj ljudi u istoriji medicine, to su preventivne medicinske mere, a tu je uvođenje vakcine. Verujem da je vakcinacija spasila desetine miliona ljudi, možda i više. Zahvaljujući njoj brojne bolesti su iskorenjene, ili barem stavljene pod kontrolu. To je jedini način za suzbijanje bolesti za koje ne postoji specifična terapija, kao što je u ovom trenutku kovid 19. Prema medicinskim saznanjima i onome što je objavljeno u literaturi jedina prava mera je vakcinacija. Ako je potrebno, vakcinisao bih se svakih mesec dana. Vakcinisali su se svi najbliži u mojoj užoj i široj porodici, moji prijatelji – mislimo da je to u ovom momentu jedino ispravno.
Ipak, i među vašim kolegama ima protivnika vakcinacije. Šta imate njima da poručite?
– Uz maskimalno uvažavanje mišljenja i maksimalno poštovanje tih kolega, ja moram da kažem da se sa njima ne slažem. Poručio bih im da koriguju svoje mišljenje.
Kakvo je interesovanje za studije medicine, koliko su mladi u Srbiji zainteresovani za to da budu lekari?
– Ove godine je upisano 608 studenata, a projemni ispit je polagalo 1.243. Prošle gdine je prijemni ispit polagalo 1.220 kandidata. Interes za medicinu je uvek bio veliki, stabilno veliki. Da li će pandemija povećati intersovanje za studije na Medicinskom fakultetu, ostaje da se vidi
Uprkos tom intresovanju za studije medicine, često svedočimo tome da nam nedostaje kadar. Imamo i podatke prema kojima barem 1.000 lekara godišnje napusti Srbiju. Kako prekinuti to i zadržati lekare?
Mislim da je nešto već učinjeno prethodnih godina. Ministarstvo zdravlja omogučilo je da se po ubrzanom postupku u radni odnos primaju najbolji mladi diplomirani lekari. Zahvaljujući tome, mi smo na našoj Klinici za vaskularnu hirurgiju, sa oko 200 zaposlenih za prethodne tri ili četiri godine, primili četiri mlada čoveka od kojih očekujemo zaista mnogo. To je jedan od načina da se odliv kadrova zaustavi. Otvarali smo i proteklih godinu dana kovid bolnice, u njima rade novi mladi lekari, ali većinu čine oni iskusni koji provremeno odlaze iz drugih ustanova. Jednog dana ova pandemija će proči, ostaće ogromni kapaciteti i izvanredna oprema, slobodna radna mesta. Te bolnice će dobiti drugu namenu, ali će ostati deo zdravstvenog sistema. Verujem da će i to privući mlade ljude koji razmijšljaju da ostanu – slobodna radna mesta.
Koje su nam specijalizacije najdeficitarnije i najpotrebnije, za šta treba da školujemo medicinski kadar?
Poslednjih deciju ili deceniju i po najdeficitarnije specijalnosti bili su radiolozi i anesteziolozi. Čini mi se da se situacija sa radiolozima popravlja, ali sa anesteziolozima to nije slučaj, Sa druge strane, utisak mi je, ali to ću možda i korigovati, da se u Srbiji školuje sasvim dovoljno anesteziologa. Problem je u tome što anesteziolozi nedostaju čitavoj Zapadnoj Evropi. Sasvim je normalno da na tržištu rada mladi ljudi odlaze tamno gde smatraju da će im biti bolje. Zašto se u Evropi ne školuje dovoljno anesteziologa, ne znam. Mi svakako ne možemo obezbediti dovoljan broj i za Srbiju i za Evropu. To će i u budućnosti biti jedan od problema koji bi trebalo i kao Fakultet da rešavamo.
Intervju: Dekan Medicinskog fakulteta Lazar Davidović
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
