Na RTS-u najzad debata o litijumu, ali pogledajte ko je za, a ko protiv rudarenja

Iako debata u kojoj mogu da se čuju obe strane, recimo o kopanju litijuma, inače nije nešto što na javnom servisu može da se čuje, sinoć su građani Srbije imali priliku da gledaju suprotstavljena mišljenja četvoro naučnika - dvoje su za, a dvojica protiv otvaranja rudnika litijuma.

U debati su učestvovali profesori fizičke hemije Dejan Ilić i Vera Dondur, profesor hidrogeologije Zoran Stevanović i profesor rudarstva Dinko Knežević.

Tokom debate, Ilić je govorio o ekonomskom aspektu koji često ističu i predstavnici vlasti, da problemi sa zagađenjem ne mogu da budu razlog da se ne rudari (već da oni treba da se reše), da sumporna kiselina nije problem, a da litijum nema alternativu...

"Možda je litijum privremeno rešenje kada je reč o elektromobilnosti za sledećih 20, 25 godina, ali do tada nemamo ništa bolje, niti je nešto na putu što može da zameni litijum”, naveo je.

Dondur je, s druge strane, isticala da bi proizvodnju litijuma pratila i velika proizvodnja bora koji nema veliku vrednost, da je njegova razlika između blagotvornosti i toksičnosti mala, da niko na svetu nije uspeo da u potpunosti razdvoji litijum i bor, da nema sigurnosti da Rio Tinto raspolaže tehnologijom koja daje pouzdanost...

"Niti je kompanija to rešila, niti ga je bilo ko na svetu rešio da potpuno može da razdvoji litijum od bora i da nema veliki ostatak bora u otpadu, u jalovini. To je vrlo veliki problem”, istakla je profesorka.

Profesor Stevanović rekao je da smatra da se sa raspravom o litijumu zakasnilo, pošto je Srbija neka od prirodnih bogatstava već prepustila strancima, da je ona važna, ali da će odluka ipak biti politička. Najveći problem bi bio to što bi se, istakao je on, ukoliko bi se rudnik otvorio, snabdevanje vodom bilo bi ugroženo. Dodao je i da nikada ne bi dao saglasnost na takvu vrstu projekta, "s obzirom na ono što se nalazi ispod toga".

”To je kao kad biste me pitali da li bih dozvolio da se podigne brana na Dunavu uzvodno od Beograda – ja bih rekao nemojte molim vas, to može uvek da bude izloženo različitim vrstama kontaminacije, diverzija”, objasnio je Stevanović.

Poslednji gost, profesor Knežević naveo je da, ukoliko bi se Rio Tinto pridržavao definisanih pravilnika koji se tiču zaštite životne sredine, onda ne bi bilo problema, kao i da nije teško braniti rudnik od poplavnih voda koje su moguće u ovom kraju.

"Ako bi se firma, ako bi se rudnik koji će dati garancije svog poslovanja držao u granicama koje su definisane pravilnicima, od kvaliteta vode do kvaliteta vazduha, do buke i svega ostalog, zauzimanje prostora, vraćanje prostora prvobitnoj nameni, onda tu nema nikakvih problema da se to ne proizvede”, smatra Knežević.

"Predstavljeni kao ravnopravni, iako to nisu"

Novinar TV Nova Željko Veljković primetio je na društvenoj mreži X da su nam u debati, učesnici predstavljeni kao ravnopravni, iako to nisu. On je, naime, objavio H-indekse učesnika debate. H-indeks je, inače, pokazatelj naučne uspešnosti istraživača koji u obzir uzima naučnu produktivnost, merenu brojem objavljenih radova, kao i brojem citatatih radova u tuđim radovima. A razlike su ogromne.

Najviši H-indeks - 26, ima Vera Dondur, koja je objavila 95 radova, koji su citirani 2.422 puta. Dondur se izjasnila kao protivnica rudarenja litijuma, a pre nekoliko meseci podržala je meštane Valjeva koji su oterali predstavnike kompanije Rio Tinto koji su pokušali da održe prezentaciju o ovom projektu. Inače, bila je državna sekretarka u Ministarstvu prosvete, nauke i tehnološkog razvoja dok je to još bilo jedno ministarstvo.

Nju prati Zoran Stevanović, sa indeksom 17. On je objavio 74 rada, koji su citirani 1.597 puta. On se u javnosti nekoliko puta izjašnjavao kao protivnik otvaranja rudnika litijuma i govorio je o tome da ekološko rudarenje, kako često vole da kažu predstavnici vlasti, ne psotoji.

Sledeći je Dejan Ilić. Njegov H-indeks je osam. Ilić je objavio 13 radova, koji su citirani 238 puta. Ilić se takođe u medijima jasno izjasnio - za njega je kopanje litijuma, "a ne razlog za strah".

Na kraju, Dinko Knežević ima indeks četiri, sa devet radova i 64 citata. On se takođe izjasnio kao pobornik rudarenja litijuma - i u debati na RTS, ali i u ranijim medijskim nastupima. On, inače, pripada grupi profesora koja je radila deo istraživanja za potrebe Projekta Jadar.

BONUS VIDEO Profesor tražio od đaka da napišu afirmativan rad o rudarenju litijuma, roditelji ga prijavili