0
"Želim da konačno završimo sa pandemijom i da se bavimo ostalim pacijentima i poslovima koji nemaju veze sa koronom", to na Svetski dan medicinskih sestara poručuje Nataša Bogović glavna medicinska sestra u KBC "Dr Dragiša Mišović".
Korona nas je naterala da shvatimo njihovu važnost, a na Svetski dan medicinskih sestara prisećamo se njihove požrtvovanosti i bespoštednog rada tokom pandemije. One su nam preko potrebne, a ostajemo bez njih. Neke je, nažalost, pobedila korona, a neke planiraju da odu put Nemačke. Moramo da ih zadržimo, moramo da ih čuvamo.
„I svoj dan, Dan medicinskih sestara, dočekujemo radno, nemamo kako i kada da ga proslavimo“, kaže Bogović.
Ipak, ona donosi i jednu lepu vest, a to je da se Svetski dan medicinskih sestara u KBC „Dr Dragiša Mišović“ dočekuje u pripremama da A blok te ustanove izađe iz kovid sistema.
Medicinske sestre žele normalne stvari, žele normalan život.
„Najveća želja mi je da sve moje kolege dobiju godišnje odmore, koliko god hoće i da mogu to da im potpišem. Želja mi je i da ja odem na godišnji odmor. Želim da ne moram da razmišljam o tome da li sam sve dezinfikovala. Želja mi je da možemo da se zagrlimo i da sednemo u neku kafanu, da ne moramo da nosimo maske. Ma, ne moramo čak ni u kafanu, možemo da odemo i na neki bazem, da se smejemo i prepričavamo kako smo se ponašali u nekim situacijama“, ovu bujicu želja na nas je „sručila“ glavna sestra KBC „Dr Dragiša Mišović“ Nataša Bogunović.
Tokom korone smo i gubili medicinske sestre, ostajali bez kadra koji nam je preko potreban.
„Ne prihvatam činjenicu da nisu znali i umeli da se zaštite. To apsolutno ne stoji. Bili su na radnom mestu, nisu se štedeli, organizam je bio slab, imuni sistem nije izdržao kao posledica velikog broja odrađenih sati. Nema nas dovoljno“, tako je u razgovoru za Nova.rs smrt svojih kolega za vreme pandemije koronavirusa objašnjava predsednica Sindikata medicinskih sestara i tehničara Radica Ilić.
Sindikat medicinskih sestara i tehničara broji oko 12.200 članova. Od početka pandemije ostali su bez ukupno 10 kolega, ali je osmoro njih preminulo od korone. Sa virusom nije uspela da se izbori ni Veroslava Stefanović – medicinska sestra u penziji i osnivać tog sindikata. Ona je preminula 24. marta prošle godine i prva je na spisku sestara i tehničara koji su preminuli tokom pandemije.
Preminuli si mnogo mlađi od nje – porodice, ali i zdravstveni sistem Srbije ostao je bez sestara i tehničara u punoj radnoj snazi – između 45 i 55 godina.
Naša sagovornica Radica Ilić, napominje da su ovo podaci direktno vezani samo za članstvo njenog sindikata. Napominje da, prema zvaničnim podacima, u privatnom i državnom sektoru ima ukupno oko 64.000 medicinskih sestara i tehničara.
Medicinske sestre gubimo i zbog toga što odlaze u inostranstvo, u potrazi za nekim boljim uslovima za rad.
„Medicinske sestre već godinama masovno napuštaju Srbiju, a posle kovida će tek da odlaze“, kaže za Nova.rs predsednica Sindikata medicinskih sestara i tehničara Radica Ilić. Ona napominje da, po normativima koji važe u Evropi, Srbija nema dovoljno medicinskog osoblja, a sa druge strane njene koleginice očekuju pozive i spremaju se put Nemačke, čim korona dozvoli.
„Čujem da dve koleginice iz moje aranđelovačke bolnice očekuju poziv, očekuju vizu“, kaže naša sagovornica.
Ona dodaje da njena ćerka studira medicinu – i nju će savetovati da ide iz Srbije.
„Mi se ubismo pričajući o tome da nas fali. Država je počela da prima nove kadrove, ali to nije dovoljno“, upozorava predsednica Sindikata medicinskih sestara i tehničara.
Godinama unazad Srbiju napuštaju najiskusnije medicinske sestre.
„Sestre odlaze listom i to su sestre sa iskustvom ne manjim od 15 goidina. To su one najkompetentnije. Iz Kliničkog centra Srbije odlaze žene koje imaju 30 godina radnog staža“, zabrinuta je Ilić.
Ona navodi da na 100.000 stanovnika u Srbiji ima oko 500 sestara, dok je u Evropi normativ 730-740.
Da je bilo više medicinskih sestara i tehničara, tokom same pandemije, rad u vanrednim okolnostima bio bi lakši.
„Moje koleginice i kolege su dali sve od sebe za vreme ove pandemije. Naravno da bi bilo lakše da smo bili brojniji“, zaključuje naša sagovornica.
Srbija je druga na svetu po broju medicinskih radnika koji su u proteklih pet godina otišli u Nemačku. Broj odlazaka iz Srbije se u pandemiji smanjio, ali ukupan priliv u Nemačku je veći.
I za vreme pandemije Nemačka je zaposlila dodatne strane medicinske radnike. To se ispostavilo nakon što je nemačka Vlada odgovorila na zvanično pitanje poslaničkog kluba Levice, a navodi „Redakciona mreža Nemačke“, prenosi Dojče vele.
Prema tim podacima, prošle godine je u okviru Programa „Triple-Win“ nemačke Savezne agencije za zapošljavanje i Društva za međunarodnu saradnju, u zemlju pozvano 759 medicinskih sestara i tehničara. Njih 234 su iz Vijetnama, 210 sa Filipina, 156 iz Bosne i Hercegovine, 127 iz Tunisa i 32 iz Srbije. Ukupni porast broja u odnosu na godinu pre toga iznosi 30 procenata.
Posle obavljanja svih formalnosti, u Nemačku su onda tokom protekle godine došle 593 osobe. Godine 2019. bilo ih je manje – ukupno 453.
Na osnovu tog programa je od 2016. godine u Nemačku došlo 2.813 stranaca. Najvažnija zemlja-porekla tih stručnih radnika jesu Filipini. Iz te azijske ostrvske zemlje potiče 1.294 radnika u oblasti medicinske nege. Sledeća na listi je Srbija sa 759 medicinskih sestara i tehničara, potom Bosna i Hercegovina sa 644, Vijetnam sa 84 i Tunis sa 32 osobe.
Ko zna, kad korona prođe, možda postanemo i svetski lider po izvozu medicinskog osoblja.
****
Pratite nas i na društvenim mrežama:
