Zašto su nam medicinske sestre umirale od korone

Društvo 22. apr. 202121:38 > 23:33
Podeli:
Foto: Goran Srdanov/Nova.rs

"Ne prihvatam činjenicu da nisu znali i umeli da se zaštite. To apsolutno ne stoji. Bili su na radnom mestu, nisu se štedeli, organizam je bio slab, imuni sistem nije izdržao kao posledica velikog broja odrađenih sati. Nema nas dovoljno", tako u razgovoru za Nova.rs smrt svojih kolega za vreme pandemije koronavirusa objašnjava predsednica Sindikata medicinskih sestara i tehničara Radica Ilić.

Sindikat medicinskih sestara i tehničara broji oko 12.200 članova. Od početka pandemije ostali su bez ukupno 10 kolega, ali je osmoro njih preminulo od korone. Sa virusom nije uspela da se izbori ni Veroslava Stefanović – medicinska sestra u penziji i osnivać tog sindikata. Ona je preminula 24. marta prošle godine i prva je na spisku sestara i tehničara koji su preminuli tokom pandemije.

Preminuli si mnogo mlađi od nje – porodice, ali i zdravstveni sistem Srbije ostao je bez sestara i tehničara u punoj radnoj snazi – između 45 i 55 godina.

Naša sagovornica Radica Ilić, napominje da su ovo podaci direktno vezani samo za članstvo njenog sindikata. Napominje da, prema zvaničnim podacima, u privatnom i državnom sektoru ima ukupno oko 64.000 medicinskih sestara i tehničara.

Foto: TANJUG/ ZORAN ZESTIC

Ona ističe da je gubitak kolega za njenu struku i Sindikat veliki hendikep.

„Za nas je to veliki broj. To su tako kvaitetni ljudi“, napominje Ilić i dodaje da je smrt medicinskog osoblja velika tema koja zahteva podromnu i temeljnu raspravu.

Izričita je i ponavlja: „Tvrdim da sestara nema dovoljno. To nije nikakva novost, o tome mi već odavno govorimo“.

Nenadoknadivi gubici

Prema podacima Sindikata lekara i farmaceuta Srbija je tokom pandemije ostala bez 119 lekara, stomatologa i farmaceuta. Među 118 preminulih zdravstvenih radnika ima 86 odsto doktora medicine različitih specijalnosti, 11,67 odsto doktora stomatologije i 1,66 odsto magistara farmacije.

Foto: Nemanja Jovanović/Nova.rs

Kada je reč o radnom statusu najviše ih je radilo u državnoj službi 60 odsto, u privatnom sektoru bilo je zaposleno njih 24,17 odsto, u penziji je bilo njih 12,50 odsto, dok je svega 3,33 preminulih zdravstvenih radnika bilo van zdravstvenog sistema.

Radnoaktivnih u zdravstvenom sistemu Srbije, bilo privatnom ili državnom, bilo je 84,17 posto zdravstvenih radnika koji su izgubili bitku sa koronom.

Kada je reč o starosnoj strukturi najviše preminulih je imalo izneđu 40 i 60 godina.

Pratite nas i na društvenim mrežama:

Facebook

Twitter

Instagram

Komentari

Vaš komentar