Sutra je onaj dan u Srba, kada jedna polovina slavi, a druga im dolazi u goste. Ostaje neizbežno pitanje, ko će onda da radi tog dana.
U javnosti još nikada nije pokrenuta zvanična inicijativa da se u kalendar neradnih dana i praznika u Srbiji, upiše i najveća srpska slava Sveti Nikola, a činjenica je da tog dana mnogi koriste svoje zakonsko pravo da imaju slobodan dan za slavu.
U praksi to znači da u jednom kolektivu, bio on manji i veliki, određeni broj zaposlenih tog dana ne dolazi na posao, a druga polovina “cupka” da se završi radno vreme, kako bi otišla na slavu kod svojih rođaka i prijatelja.
Takođe, zakonom je dozvoljeno i da školska deca na dan svoje krsne slave ne moraju da dolaze u školu, pa je 19. decembra i u srpskim učionicama identična situacija kao u firmama – opravdano odsustvo.
Da bi ona druga polovina građana koja ne slavi Nikoljdan, stigla da ispoštuje svoje prijatelje i u zakazano vreme ode na slavu, u brojnim firmama, pa čak i u pojedinim školama, skraćuje se radno vreme.
Svedoci smo i da mnoge porodične firme, samostalne delatnosti poput frizerskih i kozmetičkih salona, advokati, manje prodavnice, zanatske radionice kao što su obućari, krojačke usluge, časovničari i svi oni koji nemaju “zamenu”, na svojim vratima 19. decembra ističu obaveštenja da rade skraćeno ili da uopšte ne rade.
Situacija sa praznovanjem najzastupljenijeg srpskog sveca “nije od juče”.
Iz godine u godinu ponavlja se ista priča. Ljudi koji slave ostavljaju dane od godišnjeg odmora, pa obično uz zakonski dozvoljeni dan za slavu, iskoriste dan ili dva od odmora, kako bi imali dovoljno vremena da pripreme slavu i budu slobodni za čuveni “drugi dan slave”.
Takođe, u velikim firmama, mesecima uoči slave počinje jurnjava za onim retkim kolegama, koji niti slave, niti idu na slavu, za “bukiranje”, kako bi ih menjali tog dana ili dan posle slave.
Očigledno je da zbog velikog broja građana koji ne rade na Svetog Nikolu, srpska privreda trpi velike gubitke.
Ipak, činjenica je da se stanje oko rada ili “nerada” na Svetog Nikolu neće promeniti.
Ovaj praznik uvek će biti “najveća slava u Srba”, pa s toga i dan u godini kada je smanjena radna produktivnost na svim poljima.
Logično je pitanje, da li je vreme da se o Svetom Nikoli razmisli kao o danu koji je više od verskog praznika i da dobije svoje “crveno slovo” u zvaničnom srpskom kalendaru neradnih dana.
Tako bi, oni koji slave i idu na slavu, rasterećenije mogli da planiraju svoje vreme, a da zaposlenima u službama koje moraju da rade, uz zaradu za decembar, bude isplaćen i dodatak za rad na praznik.
U 2024. godini u Srbiji 12 neradnih dana
U zvaničnom kalendaru za obeležavanje verskih i državih prznika u Srbiji, u 2024. godini upisano je 12 neradnih dana.
Nova godina (1. i 2. januar), Božić (7. januar), Dan državnosti (15. i 16. februar), Praznik rada (1. i 2. maj), vaskršnji praznici (3, 4, 5. i 6. maj) i Dan primirja u Prvom svetskom ratu (11. novembar).
Neradni dani omogućeni su i za pripadnike drugih veroispovesti, pa su poslodavci dužni da im obezbede plaćeno odsustvo s posla.
To su uskršnji praznici za katolike (od 29. marta do 1. aprila), prvi dan Ramazanskog bajrama (10. april), prvi dan Kurbanskog bajrama (16. jun), Jom Kipur za pripadnike jevrejske zajednice (12. oktobar) i Božić po Gregorijanskom kalendaru (25. decembar).
BONUS VIDEO: Najstariji pravoslavni spomenik na Balkanu
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar