3
Sve su glasnije najave o selidbi Beogradskog sajma, zakupcima već stižu obaveštenja o tome da se lagano pakuju. Ipak, ne smemo da zaboravimo da je Hala 1 aktuelnog sajamskog kompleksa zaštićeno kulturno dobro i da ona mora da ostane sačuvana. Prema saznanjima Centra za lokalnu samoupravu, Vlada Srbije će uskoro objaviti privatizaciju Sajma, a kupac će najverovatnije biti Beograd na vodi. Po svemu sudeći, na prostoru sadašnjeg Sajma nići će stambeni kompleks, ali bi, ukoliko se poštuju sva pravila, Hala 1 morala da opstane.
Naime, odlukom Vlade Srbije iz 2009. godine, Hala 1 Beogradskog sajma, dobila je status spomenika kulture. Prema odluci o novom statusu dozvoljene su intervencije kojima se ne bi narušio integritet i način korišćenja hale.
Spomenik kulture je svedočanstvo ljudske istorije i razvoja, za čije očuvanje postoji javni interes. To znači, da je u svakom slučaju reč o istorijskom objektu.
Predsednica Evropa Nostre Srbija, istoričarka Irina Subotić, u izjavi za Novu istakla je da je Hala 1 spomenik moderne arhitekture.
„To mora da ostane spomenik i ne mogu da nam uništavaju Beograd. Sajam bi sada da sruše, kao i Kalemegdan što su hteli sa onom gondolom“, kaže Subotić dodajući da se Hala 1 ne sme dirati, već mora da se čuva i štiti na odgovarajući način.
Sagovornica Nove kaže i da tu Beograd na vodi ne sme da se širi.
„Cela ta regija bi trebalo da bude zaštićena. Beograd na vodi da se gradi zbog tvrđave. Ovi naši nemaju poštovanja prema prošlosti i prema tradiciji i to je katastrofa za naš narod“, zaključuje Subotić.
Beogradski sajam je jedan od tri u svetu, koji se nalazi pored reke.
Kada je o arhitektnoskom aspektu reč, Beogradski sajam sa svojim izložbenim halama, jedno je od najvrednijih dela srpske posleratne arhitekture i predstavlja svedočanstvo tehničkog, tehnološkog, naučnog i kreativnog uzleta društva krajem pedesetih i početkom šezdesetih godina 20. veka.
Osim toga, svojim urbanističkim i arhitektonskim rešenjem, dimenzijama, skladnošću oblika i opštom impozantnošću, svrstava se među najbolja ostvarenja domaće arhitekture.
Kada je Hala 1 proglašena za kulturno dobro, te 2009. postojala je namera da se i ceo sajamski kompleks zaštiti, ipak, to se do danas nije ostvarilo.
Pokušaj privatizacije Beogradskog sajma, koji se prostire na 22 hektara, neslavno je propao 2009. godine.
Tada se, kao jedini zainteresovani kupac, javio konzorcijum “Verano-Rimini”
On nije prihvatio da Sajam kupi po ceni od najmanje 40 miliona evra, kako je to tražila tenderska komisija Ministarstva ekonomije.
Osim hale jedan, koja ostaje trajno zaštićena kao spomenik kulture, budući kupac Beogradskog sajma moći će da ruši postojeće zgrade i da gradi komercijalne objekte poput hotela i tržnih centara, mada ne i stambene zgrade. Tako kaže Generalni plan (GP).
Začkoljica je što 11 hektara, polovina kompleksa, otpada na zelenu površinu kraj Save, u GP-u određenu kao javni park.
PROČITAJTE JOŠ
Ipak, sve bi moglo da „ode niz vodu“, kada bude usvojen novi Generalni urbanistički plan, što bi trebalo da se dogodi ove godine.
Nekadašnji gradski urbanista, Đorđe Bobić kaže da iako je imao uvid u novi GUP, nije uspeo da izvuče zaključak šta će se tačno dogoditi sa vim delom na kom se i nalazi Beogradski sajam.
Isto je, ranije za Novu, potvrdila i Iva Ćurčić iz organizacije Ministarstvo prostora.
Ona je podsetila da je Generalni urbanistički plan, čiji je rani uvid bio prošle godine imao nejasne naznake o sudbini mnogih projekata koji su planirani u Beogradu, uključujući i Sajam.
„Cela zona Kalemegdana i Beogradskog sajma išrafirana u zonu kreativne industrije. Mi iz samog plana ne saznajemo šta to znači, ni šta je zapravo ideja. Znači li to izmeštanje Beogradskog sajma, pa rušenje infrastrukture, pa nastajanje novih objekata? To je ostalo nejasno“, navodi Ćurčić.
Osim toga, kako je Nova ranije pisala, zakupci lokala na Sajmu već su polako počeli da dobijaju obaveštenja o mogućem iseljenju.
BONUS VIDEO: Šta mi je problem još jedan stan u Beogradu na vodi, ja 35 godina pevam pod šatorima
