Tek što su se uselili u učeničke domove, oko 12.300 đaka koji škole pohađaju na stotine kilometara od svoje kuće zadesio je hladan tuš. Prvog septembra je sve bilo u redu, a već trećeg septembra je doneta odluka da kapaciteti učeničkih domova treba da se prepolove. Predstavnica Granskog sindikata prosvetnih radnika "Nezavisnost" Vesna Vojvodić Mitrović takvu odluku Ministarstva komentariše kao skandaloznu i potpuni nedostatak razumevanja.
„Krajem avgusta roditelji su za svoju decu potpisali ugovore, reč je o 12.300 korisnika u 68 učeničkih domova u Srbiji. Svi ti učenici imaju više nego opravdane razloge da borave u tom domovima. Reč je deci koja stanuju i po više stotina kilometara daleko od mesta gde se školuju, a neki od njih su čak i iz susednih država, kao što su Bosna i Hercegovina i Crna Gora“, objašnjava naša sagovornica.
Ona nam opisuje i atmosferu u kojoj je ta odluka stigla, kao i šok učenika, roditelja, ali i samih upravnika učeničkih domova.
„Ono što je usledilo je potpuni izostanak razumevanja za živote te dece. Trećeg seprembra u domove stiže informacija da po hitnom postupku treba osloboditi 50 posto kapaciteta, sva odgovornost prebacuje se na upravmike domova. Prvi momenat kada ti upravnici treba da dokumentuju jesu li uspeli da tu hitnu zaposvest sprovedu već je datiran na 4. septembar, samo dan kasnije.
Svakoga petka direktori domova su u obavezi da tabelarno prikažu koliki su resursi njihovih domova, koliko su se učenika oslobodili. Roditelji su bili pozivani u četvrtak, neki u petak ujutro da odmah dođu po svoju decu“, objašnjava nam paniku i neizvesnost koja je zatekla sve aktere ove urgentne mere.
Našu sagovornicu o svemu je obavestio otac jedne učenice iz Kikinde koja školu pohađa u Beogradu. On je uspeo da se nekako snađe i svoje dete vrati kući, ali postoje, tvrdi on, i roditelji koji još uvek ne znaju šta ih je snašlo.
„To su nesagledive posledice koje su se nadvile nad živote ovih šaka i njihovih porodica. U učeničkim domovima ima i korisnika koji po dva mesece iz učeničkih domova ne dolaze kućama, jer je za njih nezamislivo da plate 4.000 dinara za prevoz. Za neke to može rezultirati i odsustajanjem od školovanja. To su oni najugroženiji, zato oni sada valjda i ćute jer su ono navikli da trpe“, ukazuje naša sagovornica koja ocenjuje da je u svemu izostala elementarna humanost.
Naša sagovornica objašnjava i koje sve praktične probleme može da proizvede takva odluka.
„Neke škole su organizovale nastavu u jednoj smeni, a časovi se održavaju samo u školi. U nekim poljoprivrednim školama praksa se izvodi tako što đaci brinu o školskoj ekonomiji, a sada će to biti neizvodljivo, jer će učenici koji žive u domovima morati da idu kući. Postoji i realan problem da pojedina deca kod kuće nemaju internet i računar, pa neće moći da prate nastavu na daljinu“, upozorava Vojvodić.
Naša sagovornica ističe i da u prethodnom uputstvu koje je upravnicima učeničkih domova poslato 21. avgusta, ovakvog ograničenja nema.
„Šta se promenilo u epidemiološkoj situaciji od 21. avgusta kada su podaci o broju zaraženih virusom korona danas mnogo vedriji nego pre 15 dana?“, pita se naša sagovornica.
Šarčević: Nije skupo da putuju
Isti odgovor pokušali smo da dobijemo od ministra prosvete Mladena Šarčevića, ali su od ministra samo stizala kontrapitanja:
„A šta ako ih krizni štab potpuno zatvori, kao proletos? Nastava u srednjim školama je nedelju dana uživo, a nedelju dana na daljinu. Kada su uživo, tada su u domu, a kada su na daljinu, onda od kod kuće. Roditelji i dalje biraju da li će im deca učiti po kombinovanom. Zašto bi to bio razlog za prekid školovanja i koga ćete da optužite ako dođe do većih zaražavanja u domovima?“, pita ministar.
On konstatuje da je reč o odluci Kriznog štaba kojoj se Ministarstvo povinuje.
Zanimalo nas je i u čemu je razlika izneđu studentskih domova, koji normalno funkcionišu i učeničkih čiji su kapaciteti prepolovljeni.
„Studenti su punoletni i samoodgovorni i sami će pojačati pojačati redarstvo, a za njih je predvišen i smeštaj u kovid bolnicama“, odgovorio je ministar.
Pitali smo ga i šta sa porodicama koje zbog siromaštva neće moći da toliko često plaćaju prevoz svojoj deci koja borave u učeničkim domovima?
„Cena učeničkog doma je višestruko regresirana i biće još umanjena. Deca ne putuju predaleko od svog mesta stanovanja i cena prevoza nije prevelika. U Srbiji postoji dobra mreža studentskih domova“, uverava ministar Šarčević.
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare