Da postanemo veći građani, a manji podanici: Piše Aleksandar Baucal

Mnogo toga što nam se dešavalo tokom ove 2022. godine nam je, na žalost, ponovo potvrdilo da nam u društvu najviše nedostaje građanin. Zbog prirode našeg jezika prethodna rečenica zvuči čudno i verovatno vas je navela da pomislite da je došlo do greške u pisanju. Nije nesporazum. Dobro je napisano. Mi imamo stanovnike, ali nemamo građane i to je jedan od važnih razloga zašto nas je sve manje.Kada sam rekao da nam nedostaju građani u ovom društvu, nisam mislio na to da svako od nas ima državljanstvo Srbije i da smo na taj, administrativni način građani Srbije. Još manje sam želeo da kažem da bi stanovnici Srbije u većoj meri trebalo da žive u gradskim sredinama da bi bili građani. Želeo sam da kažem da nam nedostaje građanin u socio-psihološkom smislu.Građanin koji nam nedostaje je osoba koja ima svest o tome da je društveno biće i da kvalitet njenog ili njegovog života zavisi od kvaliteta društva, institucija i države. Osoba koja razume tu okolnost je osoba koja zna da nezainteresovanost za kvalitet društva, za unapređivanja institucija i za odgovornu državu znači nezainteresovanost za sopstveno dostojanstvo i za kvalitet sopstvenog života i života svih onih koji su joj najvažniji.Građani koji nam nedostaju su osobe koje razumeju da su suvlasnici države i da zajednički biramo političare koji će da dobiju priliku da u naše ime upravljaju velikim novcem koji im mi dajemo.Radi se o osobi koja razume da smo političarima koji trenutno u naše ime upravljaju Srbijom zajednički dali 18 milijardi evra i to samo za 2023. godinu. Prosta računica kaže da to znači da je svako od nas dao političarima oko 2700 evra za narednu godinu što je oko 4 prosečne mesečne plate. Svako može da uradi, ali je samo za osobu koja je građanin ona relevantna i važna. Iz tog razloga građanin razume da je vlasnik države i da su političari naši zaposlenici koji treba da za nas urade određeni posao. Zato je građaninu očigledno da političar treba da bude strogo kontrolisan od strane građana i shvata da je perverzija ako je on kao vlasnik kontrolisan od strane političara ili ako se plaši od političara.Građanin koji nam nedostaje je osoba koja razume da bez slobodnih i profesionalnih medija živi u mraku. Da bez takvih medija ne može da razume šta se dešava u društvu čime gubi jedan od važnih oslonaca za dobar život. Takođe, gubi mogućnost da dobije uvid u način na koji političari koji su trenutno angažovani da u njeno ili njegovo ime vode državu i da je, na taj način, onemogućen da ih drži odgovornim za ono što rade.Građanin koji nam nedostaje je osoba kojoj ne treba da se objašnjava zašto je važno da pravni sistem bude nezavistan od političara, a ne u službi političara da bi lakše kontrolisali one za koje bi trebalo da rade i kojima bi trebalo da budu odgovorni.

Građanin koji nam nedostaje je, takođe, osoba koja „u po noći“ zna da je kvalitetno obrazovanje za svu decu koja su imala tu (ne)sreću da se rode u Srbiji najbolja investicija u budućnost narednih generacija i države u kojoj živimo.Građanin koji nam nedostaje je osoba koja razume…lako ćete nastaviti niz tako što ćete po analogiji sa gore navedenim primerima pretpostaviti zašto osoba koja je građanin razume važnost kulture i kulturne baštine, umetnosti, održive sredine, puteva, socijalne zaštite i svih drugih aspekata zajedničkog života.Zato želim svima nama da u narednoj godini postanemo veći građani, a manji podanici.