Da li svi imamo imunitet i kako prepoznati simptome velikog kašlja?

U Srbiji je zabeleženo 909 slučajeva obolelih od velikog kašlja, zaključno sa 31. decembrom 2023. godine, rečeno je za NIN u Institutu za javno zdravlje Srbije Dr Milan Jovanović Batut.

Veliki kašalj ili pertusis je akutno zarazno oboljenje izazvano bakterijom Bordetella pertussis.

Koliko smo dugo zaštićeni vakcinom protiv velikog kašlja kao i kako je došlo do naglog porasta obolelih nedavno je za N1 objasnila pedijatar Jelena Mitrović.

„Vakcina protiv velikog kašlja uvedena je 1961. godine kod nas i sve vreme je u obaveznon programu. Sama vakcina ne daje doživotni imunitet pa se u svetu preporučuje nakon primljenih doza i revakcine u prvoj i drugoj godini života, primanje vakcine i pred školu u adolescenciji, a zatim na svakih 10 godina“, kazala je Mitrović i dodala:

„Za sada po našem kalendaru vakcinacije dajemo revakcinu pred polazak u školu“, objašnjava.

Kada je reč od tome da ove godine imamo značajni porast obolelih u odnosu na prošle godine naša sagovornica je rekla da je porastu slučajeva velikog kaslja doprinela dužina trajanja imuniteta posle vakcine kao i sve veći broj roditelja koji odbijaju vakcine, već u porodilištu.

Stadijumi oboljenja i simptomi

Nakon perioda od 7-10 dana (najduže 21 dan) od kontakta sa obolelom osobom, dolazi do pojave prvih simptoma bolesti. U tipičnoj kliničkoj slici velikog kašlja prepoznaju se tri stadijuma oboljenja, piše N1.

U kataralnom stadijumu su dominantni simptomi i znaci slični prehladi (kijanje, curenje iz nosa, blago povišena telesna temperatura ili odsutnost njenog porasta, blag kašalj), koji traju jednu do dve nedelje.

U drugom, paroksizmalnom stadijumu, sa pojačavanjem simptoma i znakova oboljenja iz prvog stadijuma dolazi do značajnog pogoršanja tegoba u smislu intenziteta i učestalosti kašlja sa paroksizmima, naročito tokom noći. Trajanje drugog stadijuma infekcije je od jedne do šest nedelja. Između napada kašlja osoba ne mora odavati utisak da je bolesna, piše Gradski zavod za javno zdravlje Beograd.

U poslednjem, rekonvalescentnom stadijumu, koji traje nedeljama i mesecima nakon početka bolesti, postepeno dolazi do povlačenja tegoba i potpunog oporavka obolelih. Najčešća kompikacija velikog kašlja je zapaljenje pluća koja je i najčešći uzrok smrti kod obolele odojčadi.

Neurološke komplikacije kao rezultat smanjenog dotoka kiseonika u mozak su konvulzije i encefalopatija. Ostale blaže komplikacije su zapaljenje srednjeg uha, anoreksija, dehidratacija, a kao posledica povećanog pritiska prilikom paroksizmalnog stadijuma, dolazi do krvarenja iz nosa, pojave kile i pneumotoraksa.

Bolest je primarno izazvana toksinom. Bakterija se pričvrsti za trepljasti epitel respiratornog trakta i luči toksin koji izaziva paralizu „treplji“ i inflamaciju i otežano izbacivanje respiratornog sekreta.

Veliki kašalj je bolest ljudi i nije utvrđeno postojanje drugog rezervoara infekcije. Adolescenti i odrasli su značajni rezervoari Bordetella pertussis za odojčad.

U najvećem riziku za ozbiljne komplikacije i smrtni ishod su upravo odojčad mlađa od 12 meseci, koja je nevakcinisana ili nepotpuno vakcinisana.

Najznačajniji rezervoari infekcije za odojčad su majke, sa učešćem od preko 30%. Prema rezultatima dostupnih studija, 12-26% odraslih osoba sa produženim kašljem serološki je pozitivno na pertusis i stoga oni predstavljaju značajne rezervoare za dalji prenos infekcije.

Broj obolelih od velikog kašlja na teritoriji Beograda u poslednjih 5 godina se kretao od 29 registrovanih slučajeva 2018. godine, 14 slučajeva 2019. godine, 3 slučaja 2020. godine, 2 slučaja 2021. godine, dok u 2022. godini nije bilo prijavljenih obolelih od velikog kašlja. Do 31. decembra 2023. godine ukupno zabeleženo 909 slučajeva.

BONUS VIDEO Veliki kašalj hara regionom: Najmanje devetoro oboljelih u našoj zemlji