Da li se Beograd odrekao Pupina, Pope i Zmaja kao što se odriče Tita? I kakve veze s tim imaju Šapić i Vesić?

Obrazlažući svoju ideju o izmeštanju Kuće cveća u Kumrovec, Šapić je rekao da u Kući cveća treba da počivaju ljudi koji su nas zaista branili poput Stepe Stepanovića, Živojina Mišića, Radomira Putnika i ostalih koji su zadužili srpski narod, a ne Josip Broz Tito, austrougarski kaplar.

Nije izostavio tada ni da pomene Dragoljuba Dražu Mihajlovića, vođu četničkog pokreta, za koji je (pokret) dokazano da je sarađivao s nemačkim okupatorom tokom Drugog svetskog rata.

Šapić u susret izborima očigledno pokušava da učvrsti svoje poljuljano biračko telo i da spašava šta može da spasi u Beogradu koji mu na prethodnim izborima nije ukazao poverenje.

Ali, postavlja se pitanje: šta Šapić, veliki srpski patriota kakvim se predstavlja, ima protiv Mijhajla Pupina, Vaska Pope, Jovana Jovanovića Zmaja i ostalih kojima Beograd duguje zahvalnost i spomenike?

Da li Šapić ima nešto i protiv kralja Aleksandra I Karađorđevića, koji takođe nije dobio spomenik u prestonici, iako je čak i Aleksandar Vučić pokrenuo inicijativu za njegovo podizanje?

Tako je u tom obračunu koji Šapić vodi protiv Beograda i naše istorije grad ostao i bez spomenika Milošu Crnjanskom, Meši Selimoviću, Vasku Popi, Jovanu Jovanoviću Zmaju, Branku Pešiću, Milanu Mladenović i ostalim velikanima koji po njemu nisu zadužili Beograd kao Dragoljub Mihajlović, vođa izdajničkog četničkog pokreta.

Kako navodi nedeljnik Vreme, u svom tekstu Spomenici na čekanju: Prazni platoi umesto obećanih obeležja, brojni su spomenici čija je izrada i postavljanje zaustavljeno dolaskom Šapića na čelo grada.

Spomenik legendarnom gradonačelniku Beograda Branku Pešiću čak je i završen i predat Skupštini grada Beograda, ali još uvek nije postavljen na Zemunskom trgu gde je predviđeno.

Milioni za spomenike koji i dalje nisu postavljeni

Iako na Kalemegdanu već postoji spomen-bista Milošu Crnjanskom, 2020. je najavljeno da će pisac dobiti još jedno obeležje u Beogradu, i to, poput Pope, na Tašmajdanu. Za Crnjanskog je odabran vajar, ovog puta u pitanju je bio Miloš Komad. Međutim, postoji i bitna razlika – dok je spomenik Vasku Popi trebalo da bude poklon Udruženja književnika Srbije, izrada spomen-obeležja Milošu Crnjanskom poverena je firmi „Primus BMJ“ iz Vrčina, a u te svrhe je grad izdvojio osam miliona dinara.

U objašnjenju Sekretarijata za kulturu iz 2022. navodi se da je razlog za to ugovor o ekskluzivnom pravu livenja umetničkih skulptura koji je autor Miloš Komad 11. januara iste godine zaključio sa firmom „Primus BMJ“, time joj poverivši isključivo pravo na poslovima livenja svojih skulptura.

Ista firma je dobila 7,2 miliona dinara za spomen-obeležje bivšem gradonačelniku Beograda Branku Pešiću, koje je završeno i predato Skupštini grada Beograda u februaru prošle godine. Spomenik je delo vajara Marka Kratohvila, koji takođe ima ugovor sa firmom „Primus BMJ“.

Iako je Vesić prošle godine u pratnji medija obišao spomenik koji je kao zamenik gradonačelnika najavio tri godine ranije, Pešića još uvek nema ni na Zemunskom trgu, a ni na trgu Sportskog centra „Pinki“, koji su navođeni kao dve potencijalne lokacije.

Tako je Beograd, u Šapićevom ratu protiv Beograda, komunista i Vesića, ostao bez Pupina, Pope i Zmaja, sad proteruje Tita, ali dobio je Dragoljuba Dražu Mihajlovića.

BONUS VIDEO