Ćulibrk savetuje studente: Kako da uštedite 25.000 evra na kiriji uz pomoć kredita za stan

Ćulibrk za N1 objašnjava da je računica vrlo jednostavna.

„Prvu godinu fakulteta plaćaće 93 evra, umesto kirije, od 500 evra. Od druge do šeste godine, to je taman dovoljno rok da se završi fakultet, čak i ako se malo oduži, ako se pridruže blokadama ili tako dalje, plaćaće 175 umesto 500 evra. Samo na razlici između kirije i rate kredita za ovih šest godina uštedeće 25.000 evra. Toliko manje koštaju ove subvencionisane rate u prvih šest godina od normalne kirije za isti takav stan. Da li je svestan predsednik da posle sedme godine niko te ljude ne može naterati da nastave da otplaćaju te kredite? I da se posle šeste godine ili posle pete, kada završe fakultet, vrate i ostave te stanove“, objašnjava on.

Međutim, ističe da je na taj način nastala svetska finansijska kriza 2008/2009. godine kada su se američki stambeni krediti odobravali na ličnu kartu i nezaposlenima.

„Desilo se u jednom momentu da više nije bilo nove tražnje, da su cene nekretnina počele da padaju, da su ljudi koji su već uzeli kredite izračunali da im se isplati da prestanu da plaćaju te kredite, da se isele i da kupe neku drugu nekretninu čija je cena pala. Odjednom se na tržištu pojavilo nekoliko miliona praznih nekretnina, tržište nekretnina se urušilo, sve je otišlo do đavola i tako je krenula svetska finansijska kriza. Sreća pa je Srbija mala pa ne može da utiče na svetsku finansijsku krizu, ali postoji ogroman rizik da se ovde tržište potpuno upropasti samo zato što je neko došao na ideju da misli da može da reguliše uslove“, kaže Ćulibrk.

Ipak, kako objašnjava, iako se u prvih šest godina i te kako isplati, računica na kraju nije tako povoljna, te da mladi moraju da znaju da „šargarepa koja izgleda jako slatko i primamljivo, uopšte nije slatka, već vrlo gorka“.

„Gorčina je u tome što po ovim sadašnjim uslovima, za kredit od 75.000 evra, a pitanje je šta možete da kupite u Beogradu, ali da ne govorimo sad o tome, svi znaju koliko su cene stanova u Beogradu i da ne trošimo vreme. Predsednik im je obećao prve godine ratu 93 evra, od druge do šeste godine ratu 175 evra i od sedme do četrdesete godine ratu 340 evra. Sve zajedno na gomilu, to je preko 150.000 evra. Bez ikakve državne pomoći. Takođe, država će prvih šest godina subvencionisati rate sa oko 9.000 evra ukupno. I sad dolazimo na jednu drugu stvar koju nije rekao javno, ali koja se može nasluti. Rekao je da će država za tih 5.500 stanova obezbediti ukupno 130 miliona evra. Kad se podeli, to je nešto oko 23.500 po jednom stanu. Sa 14.500 evra koje će dati kao subvenciju za kamate, ostaje 14.500 evra. I to vam otprilike dođe 20 odsto učešća. Ako vam država plati učešće, ako vam država plati kamate, i ako vi vratite kroz rate 150.000 evra, ukupan trošak tog kredita je 175.000 evra. Kada danas odete u banku, bilo koju, prosečna kamata trenutno na stambene kredite u Srbiji je negde oko 3,5 odsto, na rok od 40 godina sa 1 odsto učešća“, objašnjava Ćulibrk.

Dodaje da je to znatno manje nego što će biti rata za subvencionisani kredit od šeste do četrdesete godine.

„Ukupan trošak kredita će vas koštati oko 157.000/158.000 evra. Znači za 15.000 evra manje nego što ćete platiti vi plus država. Korist će imati samo banke koje u to budu uključene, zato što će im država to garantovati. Pri tome mi ne znamo, dakle nikad nam država nije rekla, da li će ona da subvencioniše i učešće. Ali po osnovu računice koju su rekli da će program državu koštati 130 miliona, dolazimo do toga da će ona zapravo subvencionisati i učešće“, kaže Ćulibrk.

Da li država ima novca?

Ističe i da mu je prva asocijacija na ove stambene kredite bila da je nešto slično najavio Slobodan Milošević 1999. godine, dakle godinu dana pre 5. oktobra.

„Deset hiljada stanova za mlade, za naučnike itd. I primili su se ljudi, skupili su dokumentaciju, dali su mnogo para da pripreme sva potrebna dokumenta, sve je to trajalo par meseci, bile su gužve u bankama koje su bile deo tog programa. I na kraju kad se sve to završilo, prijavilo se nekih 10-15 hiljada ljudi koji su prošli intervjue i nikada niko nije dobio kredit za stan, niti je tako kupio stan. Možda neće biti tako ovog puta, ali svakako neće biti stanova za sve“, rekao je Ćulibrk.

Prema njegovim rečima, uprkos tome što je predsednik rekao da je dugo razmišljao o tome i da nije tačno da novac za to nije obezbeđen, finansiranje nije obezbeđeno i biće potrebno uraditi rebalans budžeta.

„Predsednik je rekao da je novac obezbeđen u budžetu, stavka 425, nije. Nažalost, stavka 425 je tekuće održavanje i popravke što ne može da bude kupovina i gradnja stanova i subvencionisanje. Verovatno je 452, desila se permutacija, nije mu Mali rekao dobro, ili nije dobro zapisao. To su subvencije privatnim finansijskim institucijama, odnosno subvencije bankama za kredit. Problem je što je za celu sledeću godinu predviđeno 4,5 miliona evra, oko 500 miliona dinara, što je četrdeseti deo od 130 miliona koje pominju. Što znači da nisu računali na ove kredite dok studenti, omladina, nisu počeli da se bune. Apsolutno će morati da se ide na rebalans“, kaže sagovornik N1.

Ističe da je još i nepoznanica koji će biti ključni kriterijum za dobijanje kredita i koje će sve banke učestvovati.

„Za sada smo videli da se sve svodi na Poštansku štedionicu, što je sasvim logično, pošto je država njen vlasnik i mora da radi šta joj se kaže. Ostale banke to ne moraju i država će morati dobro da odreši kesu ako misli da ih privoli da uđu u ovaj program“, kaže Ćulibrk.