0
Za pse odavno važi pravilo da su čovekov najbolji prijatelj, a nije redak slučaj da psi postanu pravi heroji kada predosete da je život njihovih vlasnika u opasnosti. Upravo je takav junak postao bigl Tobi. On je svojoj vlasnici Sanji nanjušio karcinom dojke u početnoj fazi.
,,Uverena sam da tumor nikada ne bih sama napipala da nije bilo Tobija. I ko zna kada bih ga uopšte i otkrila, jer sam se osećala dobro i bila puna energije‘‘, počinje svoju neobičnu životnu priču Sanja Veličković (45) iz Kragujevca.
Danas, dve i po godine posle operacije, Sanja se oseća dobro, tumor je uhvaćen u početnoj fazi, a njeno lečenje završilo se operativnim putem, bez dodatnih hemioterapija i zračenja.
S osmehom na licu i bez trunke oklevanja, Sanja tvrdi da svoj život duguje Tobiju, koji je, kako priča, svojim neobičnim ponašanjem bio uporan da joj ,,kaže‘‘ da nešto nije u redu.
Ovaj pas junak, u Sanjin život dospeo je istim putem, kao što i drugi psi dolaze u porodice u kojima ima dece. Ona i suprug kupili su ljubimca za dete, ali se Tobi, navodi ona, još kao štene najviše vezao za nju.
Ljubav je tolika, opisuje nam, da kada ona uđe u stan, za Tobija ,,više niko drugi ne postoji‘‘.
Međutim, njegovo iznenada promenjeno i neobično ponašanje, za koje se kasnije ispostavilo da je bilo sudbonosno, u početku je zabrinulo i uplašilo ovu mladu ženu.
,,Gledala sam neki film, a on je stavio glavu na moje grudi i počeo da cvili, što ranije nikada nije radio. Sve vreme cvili i to traje. Tako jedne večeri, pa sledeće ponovo. Mislila sam da hoće da se mazi, ali nije prestajao ni posle maženja. Nisam znala šta mu je i htela sam da ga odgurnem od sebe, ali je on tada počeo da reži. Prvi put je iskezio zube na mene i uopšte mi nije bilo prijatno, malo sam se i uplašila, jer to nisam očekivala‘‘, priseća se Sanja.
Dodaje da u tom trenutku nije mogla da prepozna svog psa, jer je po prirodi umiljat i razigran. Opisuje, da se njegovo neobično ponašanje nastavilo tako što je počeo da se vrti u krug.
‚,Htela sam da vidim šta mu je, spustila sam se, a on me je repom udario jako u levu dojku. Pokušala sam da ga smirim, a onda me njuškom još jače udario na isto mesto. To me je zabolelo toliko, da sam morala da se pridržim. U tom trenutku napipala sam nešto veličine zrna pasulja‘‘, priča Sanja kako je otkrila tumor.
Tobi nastavio da ,,čuva‘‘ Sanju i posle operacije
Ovoj mladoj ženi i majci, život se izokrenuo u sekundi. Posle otkrića zabrinjavajućeg čvorića nije čekala ni dana, odmah je otišla na dijagnostiku, a posle potvrde najcrnjih slutnji, usledio je šok. Na pregledu su joj otkrivene čak tri promene, od kojih su dve bile maligne, a treća pretkancerogena.
Na sreću, tumor je bio u ranoj fazi, pa je Sanja izbegla agresivne terapije, a lečenje se završilo operativnim putem. Tada je, kaže ona, postala svesna da joj je Tobi ,,sačuvao glavu‘‘.
,,Posle operacije nije se odvajao od mene. Dok sam ležala, glava mu je uvek bila ili na mom ramenu ili na stomaku. Nije dao nikome da priđe krevetu, čak ni mom detetu. Tada se među nama razvila posebna veza i ja svoj život više ne mogu da zamislim bez njega‘‘, iskrena je Sanja.
Od tada, kaže ona, Tobija vodi svuda sa sobom, pa je tako ove godine za izbor letovanja, jedini uslov bio da je smeštaj ,,pet frendli‘‘, ne pitajući koliko košta i koliko je udaljen.
Navodi, da sa ove distance, ne sme ni da pomisli u kom bi se pravcu razvijala njena bolest, da pre dve i po godine Tobi nije režao na nju. Zahvaljujući ranom otkriću, Sanja se brzo vratila svojim svakodnevnim aktivnostima i ponavlja da je veliko pitanje, kada bi i kako otkrila tumor.
Iz ličnog iskustva upozorava da je ova vrsta karcinoma ,,toliko podmukla“, da ne daje apsolutno nikakve simptome, pa je u svom okruženju sada postala zagovornik redovnih pregleda kod lekara.
Sanja je pre bolesti živela aktivnim sportskim životom. Kao profesorka fizičke kulture i planinarka, ona je svoje i poslovno i privatno vreme provodila u pokretu i u prirodi. Sada za Nova.rs kaže, da nije mogla ni da nasluti da nekoga ko ‚,puca od zdravlja‘‘ zadesi tako opaka bolest.
Ipak, u njenom slučaju, lečenje je, na sreću, bilo brzo i efikasno. Sanja se, bez ikakvih zdravstvenih posledica, ubrzo vratila u školu, ali i na planinu. Sa osećajem zadovoljstva zaključuje, da se samo tri nedelje posle operacije, sa svojim planinarima ispela na Titov vrh u Makedoniji.
Bigl je lovac, ali i terapeutski pas
Bigl rasa spada među najstarije lovačke goniče. Njegova narav je pitoma i prijateljska prema ljudima, pa se često trenira i kao terapeutski pas.
Irena Pantić, vlasnica odgajivačnice bigla i dobar poznavalac ove rase, za Nova.rs kaže, da nije iznenađena slučajem iz Kragujevca, te dodaje da je izoštren i jak njuh ovog lovačkog psa, sposoban da predoseti kada su njegovi vlasnici u opasnosti.
Prema njenim rečima, bigl se odavno trenira kao asistent za terapeutske svrhe, a dokazano je da njegovo ponašanje doprinosi boljem psihičkom i mentalnom stanju korisnika.
,,Njegova primena je široka, a najčešće je asistent deci sa autizmom i psihofizičkim smetnjama. Mogu da predosete i pad nivoa šećera u krvi, pa se treniraju i kao asistenti za dijabetičare. U praksi se pokazalo i da povoljno deluju kod osoba koje se nalaze u posttraumatskom stresu, pa bigl i na tom polju ima značajnu ulogu‘‘, zaključila je Irena Pantić.
BONUS VIDEO: Nisu psi cipele da ih kupujete kao rođendanski poklon
Pratite nas i na društvenim mrežama:
