1
Nekada su svi simboli Beograda bili javni, naši, narodni, pripadali su gradu koji obogaćuju i oslikavaju, a danas su nečiji, privatni, lični, tajni. Iako i dalje simbolizuju glavni grad, arhitektonski divovi, poput Beograđanke, BIGZ-a, Geneksa, Geozavoda i mnogih drugih prepoznatljivih građevina, tačnije znamenitosti naše metropole, našle su se u poslednjih nekoliko godina u rukama privatnih vlasnika, koji odlučuju o njihovom izgledu, nameni, ali i sudbini, preciznije “roku trajanja”.
Starosedeoci Beograda pričaju, da Beograđanku niko nije želeo, jer su govorili kako se “crna zgrada kao senka nadvija nad belim gradom”, ali vremenom su je zavoleli i danas je neizbežna na svakoj razglednici, fotografiji ili kalendaru naše metropole.
Nažalost, od pre tri godine nije više u “zagrljaju Beograda”. Jedna od najvećih kompanija na tržištu komercijalnih nekretnina u Srbiji, “Marera Properties”, u septembru 2020. postala je novi vlasnik poslovne kule „Palate Beograd“, poznate kao „Beograđanka“.
„MPP Nju prodžekt d.o.o.“ ćerka firma kompanije „Marera propertis“, čiji je direktor Milana Srećkov, kupila je 2020. Beograđanku za 16,5 miliona evra. Kasnije su iz kompanije objavili da su u rekonstrukciju zgrade uložili osam miliona evra, a prvi zakupci su se u zgradu uselili u januaru 2022. godine.
Palata Beograd delo je arhitekte Branka Pešića, sagrađena pre pola veka, a u to vreme bila je jedna od najmodernijih poslovnih zgrada u Jugoslaviji i prva „pametna“ zgrada na Balkanu od 23 sprata, visine 101 metar, sa kompjuterski upravljanim grejanjem i hlađenjem, četiri superbrza lifta i vidikovcem. Od 1974., kada je sagrađena, međutim, Palata Beograd nije obnavljana.
U vreme njene prodaje, Beograđani, nisu bili oduševljeni, pa je tada “Pokret za preokret” pisao, da su „svi Beograđani osramoćeni i poniženi“ jer je novi vlasnik „Beograđanke“ postala firma „bez referenci“ – kompanija „MPP NEW PROJECT doo“, osnovana kao društvo s ograničenom odgovornošću „pre petnaestak dana, a za čije je osnivanje (bilo) potrebno svega 100 dinara“.
Naime, nekadašnja firma VodicBG preimenovana je u „Marera“, a kako su se često menjali direktori i vlasnici, neke od promena sproveo je i Igor Isailović, advokat poznat po saradnji sa aktuelnim ministrom finansija Sinišom Malim.
Kompanija „Marera Real Estate Partners” sestrinska kompanija „Marere propertis“, je 2021. kupila zgradu BIGZ-a u Bulevaru vojvode Mišića, u kojoj su decenijama svoje mesto nalazili brojni umetnici, ali i mnoge privatne firme. U kupovini nije učestvovala samostalno, već je imala partnera „Aleksandar gradnju“, koji imaju 50 odsto vlasništva.
Nova.rs otkrila je da je stvarni vlasnik kompanije “Marera Properties doo Beograd” ruski biznismen Vladimir Zubrilov, koji se pominje u “Panamskim papirima”, najpoznatijoj bazi podataka o ofšor poslovanju, ali se u javnosti uveliko spekuliše o vezi domaće ekonomske i političke elite kada je reč o kupovini atraktivnih nekretnina ili zemljišta.
Podsetimo, status spomenika kulture BIGZ je dobio 1992., a zgrada državne štamparije podignuta je između 1936. i 1940. godine, na prostoru industrijske i saobraćajne zone kod Mostara, po projektu arhitekte Dragiše Brašovana.
Pročitajte još:
U vreme socijalizma, BIGZ je zapošljavao skoro 3.000 ljudi, a zaštitni znak bila je džepna knjiga, čiji je tiraž bio 10.000 primeraka. Devedesetih godina zgrada je zapuštena, početkom 2000. postala je mesto okupljanja mladih umetnika, dizajnera, arhitekata, muzičara, di-džejeva.
„Delta holding“ Miroslava Miškovića, kupio je kompleks Sava Centra u novembru 2020. godine po početnoj ceni od 17,5 miliona evra. Konkursni uslov je bio da prihvate ulaganje od najmanje 50 miliona evra za pet godina i da objekat ne menja namenu.
Ovaj poznati novobeogradski kompleks, čine tri međusobno povezane zgrade, izgrađene u periodu od 1977. do 1979. godine, prema projektu poznatog arhitekte Stojana Maksimovića.
Zdanje se prostire na 29.374 kvadrata, a kupovinom ove nekretnine Mišković je “zatvorio krug”, jer je prethodno postao i vlasnik hotela „Interkontinental“, koji je povezan sa ovim kongresnim centrom.
Vlada Srbije ustupila je 2016. godine potpuno besplatno zgradu Geozavoda (Beogradske zadruge) u Savamali, preduzeću „Beograd na vodi“, na 30 godina, uz mogućnost daljeg izdavanja tog prostora, piše BIRN.
Zaključkom od 9. novembra 2016., Vlada je odlučila da pomenuti objekat ustupi na korišćenje bez naknade „radi obavljanja delatnosti promocije projekta Beograd na vodi„, kao i „u druge svrhe potrebne za poslovanje društva“.
Podsetimo da je prethodnim ugovorom bilo zabranjeno davanje objekta Geozavoda u podzakup, ali je uprkos tome, u zgradi otvoren luksuzni restoran „Salon 1905“, koji je u vlasništvu „trećih lica“.
U dokumentu koji je BIRN dobio od Direkcije za imovinu Republike Srbije, na osnovu Zakona o pristupu informacijama od javnog značaja, nema obrazloženja odluke po kojoj se više od 6.000 kvadrata javne svojine daje bez naknade jednom privatnom preduzeću, u kojem Republika Srbija nema upravljačka prava, jer je ono u većinskom vlasništvu firme iz Ujedinjenih arapskih emirata „Eagle Hill“, preko preduzeća „Belgrade Waterfront Capital Investment LLC“.
Takođe i zgrada Stare Pošte, ustupljena je kompleksu, a tako i vlasnicima “Beograda na vodi”
Sekretarijat za urbanizam i građevinske poslove Grada Beograda, oglasio je javnu prezentaciju urbanističkog projekta, kojim je predviđeno rušenje ove zgrade u Savskoj ulici i izgradnja novog objekta u kom će se nalaziti kulturni centar.
U urbanističkom projektu se kao investitor objekata škole, vrtića i kulturnog centra navodi Grad Beograd, a kao finansijer kompanija „Beograd na vodi“ d.o.o.
Podsetimo, izvorna zgrada Pošte podignuta je dvadesetih godina prošlog veka, a rekonstruisana posle Drugog svetskog rata, po projektu Pavela Кrata, u duhu modernizma.
Inače, ugovor o zajedničkom ulaganju Vlade Srbije i kompanija „Belgrade Waterfront Capital Investment LLC“, čiji je vlasnik kompanija „Igl hils“ iz UAE, potpisan je u aprilu 2015., a ugovorom je predviđeno da Srbija bude vlasnik 32 odsto kapitala, dok je partner iz UAE vlasnik 68 odsto kapitala.
Zgrada Doma sindikata, najvećim delom data je u zakup, ali i dalje je u vlasništvu Saveza samostalnih sindikata Srbije (SSSS). Međutim, promene su se dogodile u Privrednom društvu „Dvorana Doma sindikata“ d.o.o. koje je decenijama bilo zakupac dvorane.
Ono je u maju 2016. otišlo u stečaj, da bi 2017. dobilo novog vlasnika, jednog od nekadašnjih poverilaca – „MCF Megakom film“, na čijem čelu je filmski distributer Igor Stanković.
Dvorana Doma sindikata, iako nedovršena, svečano je otvorena 13. juna 1957. Sve do izgradnje Sava Centra u njoj je organizovan Fest, a u aprilu 2013. Vlada Srbije je kompletnu zgradu Doma sindikata proglasila za spomenik kulture.
Poslednji u nizu objekata koji su prodati je Geneks kula, koja je u februaru ove godine predata u privatan sektor, a nekada je bila sedište najuspešnije jugoslovenske firme „Generaleksporta“, koja je poznata i kao zapadna kapija Beograda.
Sedam kupaca nadmetalo se za kupovinu Geneks kule čija je početna cena bila 834 miliona dinara (oko 7,1 milion evra), ali je ova zgrada na kraju prodata firmi „Eureka bar“ za 2,4 milijarde dinara (oko 20,5 miliona evra). To nije očekivala ni javnost, ni novi kupac, jer je cena više nego prepolovljena u odnosu na procenjenu vrednost.
Ministarstvo finansija raspisalo je u oktobru ove godine javni poziv za prodaju hotela, koji je 100 odsto u vlasništvu države, a početna cena je 24,9 miliona evra.
Hotel „Slavija“ nije uspeo da reši svoje finansijske probleme, iako su godinama sobe izdavali i za mesečni zakup. Sada se prodaju sve tri stare zgrade, koje se nalaze na centralnom gradskom trgu.
Prvi hotel „Slavija“ napravljen je između 1882. i 1888. godine. U to vreme, bila je to daleka močvarna periferija, obrasla trskom. Tridesetih godina prošlog veka u „Slaviji“ su priređivane operete, održavane svadbe, balovi i politički skupovi.
Zgrada je srušena u aprilskom bombardovanju 1941. godine, a novi hotel sagrađen je 1962, potom i renoviran 1989. godine.
Podsetimo, jedan od zainteresovanih za kupovinu hotela je i biznismen Petar Matijević, koji je već jednom učestvovao u pokušaju ove privatizacije.
***
BONUS VIDEO: Protest zbog prodaje Geneks kule
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
