Centar Bajine Bašte je postao "mesto zločina"

Ispred hotela "Zepter Drina" u Bajinoj Bašti, duž glavne ulice, nalazi se zeleni travnjak ukrašen cvećem i niskim rastinjem. Prostirao se do upravne zgrade nekadašnje fabrike duvana, sve do nedavno. Sada je zelenilo ostalo ispred hotela a mašine su došle i razrovile drugi deo koji je opštinska javna površina. Tu je gradilište a ono što se nazire da će biti, daleko je od prethodne lepote. Šta se dogodilo i zbog čega, objasnio nam je profesor istorije, Bajinobaštanin Dragutin Rakonjac.

"Tu je bio jedan sjajan prirodan ambijent u kome je, pored sjajnog retkog žbunja, bio neverovatan cvetni prostor, lepo obrađen i sređen. Sada je nekim, moram reći nekompetentnim ljudima, palo na pamet da naprave tzv. 'Park ćirilice' i da to postane oličije nekog neukusa koji oni neguju, po cenu nekih finansijskih manifetluka. Ja kao profesor koji tim pismom pišem i negujem ga, ne razumem da se na mestu gde je priroda u najlepšem svetlu bila pokazana, ubacuje beton i kamenje i narušavaju ambijent koji svedoči antičkom i rimskom dobu. Zaista nemam reči", kaže Rakonjac.U budućem "Parku ćirilice", za sada je postavljen deo mobilijara za dečju zabavu a na prostoru zaista za sada nema ni metra zelene površine. Park je oivičen glavnom ulicom a sa dve strane nalaze se zgrade bivše duvanske industrije iz početka 20.veka, koje su privatizovane i načete zubom vremena, iako su mogle biti vredan deo bajinobaštanske kulturnoistorijske baštine.Preostali deo uređene zeleno površine, van gradilišta pripada hotelu "Zepter Drina", čiji vlasnici više brinu o izgledu Bajine Bašte nego njeni predstavnici građana. U kraj gradilišta, sklonjeni su žrtvenici iz rimskog doba. Iako je njihova vrednost najveća od svega što se na gradilištu vidi, deluju kao odbačeni i nepotrebni.

"Ti žrtvenici, ukupno tri, su doneti na to mesto. Jedan se do šezdesetih godina nalazio ispred osnovne škole 'Rajak Pavićević', a druga dva su preneta iz skelanskog municipiuma. To mesto nije arheološki lokalitet ali ih je neko pre Drugog svetskog rata preneo i krasili su decenijama tu površinu. Sada je lokalna samouprava odlučila da se za dan Ćirila i Metodija, izvrši preobražaj tog parka u 'Park ćirilice'. Cela ideja je nakaradna, postavljaju se dečije igračke, staze se prekrivaju betono i ne vidi se nikakva veza sa idejom, ni Ćirilu ni Metodiju se to ne bi svidelo", dodaje Rakonjac.Na toj površini nalazila se i skuptura koja je 1981. godine nastala na tradicionalnoj manifestaciji "Mermer i zvuci" u Arnđelovcu. Ona je delo poznatog italijanskog skulptora i slikara Gaualtuera Moceni Valtera.On je skulpturu poklonio Bajinoj Bašti, iste godine kada je i nastala, jer je njegov veliki prijatelj Radisav Aleksić rođen u bajinobaštanskom selu Ovčinja. Četrdeset godina je krasila centar bajinobaštanske varoši."Neko mi je rekao da će ta statua biti ponovo na toj površini ali je pitanje kako će to sve, sa jednim opštim šarenilom, izgledati. Ta statua je isticala tu prirodnu površinu a zelenilo je isticalo nju. Nešto što je imalo prirodan i ekološki značaj, sa vrednim istorijskim elementima, kao što su bili ti spomenici, sada se pretvara u jednu betončinu što je apspolutno narušavanje sklada. Sve što je tu bilo, tu je trebalo i da ostane, jer je činilo jednu celinu, a drugi sadržaj se mogao graditi na nekoj drugoj površini. Ne postoji ni jedan elemenat opravdanja da se to radi na jednom već aktuelnom turističkom prostoru", ističe profesor Rakonjac.

On dodaje da je skrnavljenje tog ambijenta, i klasična zloupotreba javne površine koja nije mogla izaći iz zakonskih okvira. Ona pripada svim građanima i o tome su oni trebali da odlučuju a ne pojedinci ili neka grupica ljudi."Ja nisam protivnik stvaralaštva, ali onog koje ima smisao. Svako društvo koje ruši svoju prošlost, kulturu i tradiciju, osuđeno je na propast. Kada se krene u sunovrat istorije, kulture, tradicije, nauke i svakog segmenta drušvenog postojanja, onda je se teško iz toga vratiti. Ako je istorija učiteljica života, čemu onda ta izreka ako ona nekom smeta? To je veliki poraz svih nas", zaključije Rakonjac.

Prvo po čemu je Bajina Bašta bila prepoznatljiva bilo je zelenilo koje je kraslilo centralni deo ove varoši. Sivilo betona je obrisalo sve zeleno što je dominiralo i donelo neku drugu energiju, hladnu bez daha prirode. Prepoznatljiva Bajina Bašta nedostajaće svima koji su odmarali u hladovini platana i uživali u pogledu na zelenilo ukrašeno cvećem i spomenicima. Najviše će nedostajati onima koji su u njoj odrasli, otišli negde daleko i povremeno dolaze u svoju, ne više zelenu oazu.BONUS VIDEO Meštani u Bajinoj Bašti sami krče put

video-cdn src="https://best-vod.umn.cdn.united.cloud/stream?asset=metaniubajinojbatiam-novas-worldwide&stream=hp3500&t=0&player=m3u8v&sp=novas&u=novas&p=n0v43!23t001" video-id="2836445"]***Pratite nas i na društvenim mrežama:FacebookTwitterInstagram