0
U Leskovcu građani ponovo brane parkove. Posle stanovnika naselja Dubočica, koji kažu da su i dalje na oprezu pošto su uspeli da sačuvaju svoj međublokovski prostor, na dečje igralište sada neprekidno motre porodice koje žive u delu centra grada, nedaleko od naselja Madera. Tvrde da su slučajno saznali da se na jedinom igralištu koje imaju uskoro otvara gradilište stanova. Uputili su protestna pisma, a mašine čekaju - da ih oteraju.
Slučajno su saznali da neko planira da u parkiću, rečnikom okupljenih, nagura zgradu. Nekada su decu učili stihovima: „Gde god nađeš dobro mesto, ti drvo posadi“…
„A sada je došlo vreme – gde god nađeš atraktivno mesto, ti zgradu naguraj i stavi“, jaže jedna stanarka.
Pamte i kako se nekada u Leskovcu gradilo. Branislava Dinić je penzionerka već skoro 20 godina. Radila je baš u preduzeću koje se u tom gradu bavilo stanogradnjom.
Pročitajte još:
„Sasvim je drugačije bilo. To su se sazivali sastanci, da se dogovaraju stanari. Pozivani su vlasnici okolnih kuća. A sada… Ja sam se zgranula kada mi je jutros komšinica rekla“, priča Dinić.
A, kako su ostali saznali da bi, „tik“ uz prozore, uskoro trebalo da dobiju višespratnicu.
„Meni je rekla komšinica, ja nisam stvarno znala“.
N1: Kako je ona saznala?
„E, ne znam. Ne mogu to da Vam kažem… Ona je bila sad ovde i ode. Ali, ona je rekla. Rekla je jednoj drugoj, pa onda je ona meni i tako sam saznala“.
Od usta, do usta“, što bi se reklo, u eri kada komunikacija ne bi trebalo da je problem, pod uslovom da postoji želja da neko bude obavešten. Jedan stanovnik zgrada imao je želju da pojasni situaciju i sebi, i ostalima.
„Po onome što sam ja video, sve je urađeno po planovima generalne regulacije. Ono što se nama čini je da su svi ti planovi donošeni, menjani, dopunjavani, uzimajući u obzir prvenstveno interes investitora“, smatra stanar Dragoljub Gajić.
Kaže da je prostor na kome je jedino zelenilo i igralište sada u privatnom vlasništvu.
„To većina nas nije znala. Par nas je prošle godine videlo da je to privatna zemlja i da je pre tri meseca prodata jednom investitoru ovde u Leskovcu“, dodaje Gajić.
N1: Mislite li da bi trebalo da stanari to znaju?
„Sigurno, sigurno. Stanari ovo koriste kao park već deset godina. Održava ga javno preduzeće, iako je ovo privatno vlasništvo“, kaže on.
U čijem je vlasništvu prostor, šta kažu na protest građana i kada će gradilište biti otvoreno – pitali bismo rukovodstvo Leskovca i gradonačelnika Gorana Cvetanovića – da su odgovorili na pozive i SMS poruke. Okupljeni kažu da znaju da je ovaj prostor do pre decenije zasigurno bio u javnoj svojini. Šta se posle dešavalo – u domenu je pretpostavki.
„Sadašnja gradska vlast možda ima i najmanje odgovornosti, ali su u odličnoj poziciji da možda saslušaju nas i učine nešto za nas“, ističe Gajić.
Šta god vlast učinila, budno oko onih koji žive na rubu leskovačke Madere, motriće na svoje parče zelenila. Dok mlađe komšije razgovaraju sa advokatima i nastoje da se o njihovom problemu čuje, „na terenu“ su najglasnija upozorenja od najiskusnijih.
„Oni gledaju jedni drugima u krevet i u tanjir“, kaže penzionerka Branislava Dinić.
N1: Vidite da se danas gradi tako, dosta ima takvih zgrada…
„Ma neka se gradi, ali ne može. Ako ima sto budala, mi možemo da budemo pametni i da se izborimo za ovo“, dodaje ona.
I to će činiti svake nedelje.
