Bojana je posle porođaja bila na ivici smrti, ostala je bez tri organa: “Prolazimo kroz pakao gotovo sedam meseci, niko nam nije ponudio pomoć”

Nakon uredne trudnoće, Bojana je primljena u porodilište, na drugi porođaj u pančevačku bolnicu.

„Kobna noć desila se 24. jula 2024. Bojana je primljena oko pet popodne, kada je i počeo porođaj. Prilikom izvlačenja bebe, koja je imala preko četiri kilograma, polomljeno joj je par rebara i ugruvano rame. Porodila se u 17 i 35, a najteži problemi su krenuli, po izjavi ginekologa B.K., kada je na određen način on počeo da izvlači posteljicu slepljenu za matericu“, priča za Nova.rs Slađan Ilić, suprug Bojane, koja je, inače, medicinska sestra zaposlena na “Institutu za neonatologiju” u Beogradu.

Od tog momenta počinje borba za Bojanin život.

„Gubila je strašno mnogo krvi. Primila je čak 14 jedinica u pančevačkoj bolnici. Na sve načine su pokušavali da zaustave krvarenje. Jedan od doktora G.T, koji nije bio na porođaju, priskočio je u pomoć i operisao je. Podvezao joj je ureter i uklonio matericu. To međutim, nije zaustavilo krvarenje. Izgubila je puls i dva puta reanimirana. Dok su je spuštali liftom na hirurgiju sa ginekologije, prestala je da diše. Prva reanimacija rađena joj je u liftu“, kaže Slađan.

Prema njegovim rečima, lekar B.K. koji je porađao Bojanu, nije, nažalost, bio upućen u njenu istoriju bolesti.

„Iako je imala urednu trudnoću, bolovala je od trombofilije, što je bio problem i na prvom porođaju, koji je bio pre četiri godine u Višegradskoj. Međutim, pred porođaj nije izvršena adekvatna anamneza od strane njenog ginekologa. On je meni, nakon što se porodila, objašnjavao kako je glavni uzrok problema nekontrolisano krvarenje, do kojeg je došlo posle njegovog ručnog uklanjanja posteljice. Pitao sam da li zna da je isti problem imala i na prvom porođaju, na šta je odgovorio‚ kako sam ja mogao to da znam i što bih ja to znao‘, a lekar mora da otvori istoriju bolesti. On to nije uradio“, kaže Slađan.

Međutim, kada je shvatio grešku, počeo je da se pravda.

„Unervozio se, pa me je tek onda pitao gde se porađala prvi put, što je samo jedan od mnogo propusta“.

Reanimacija posle porođaja

Borba za Bojanin život posle porođaja, trajala je od šest do 23 sata.

„Za to vreme stajao sam ispred sale i čekao da izađu i da mi saopšte da li je živa. Veče je proteklo u borbi u bolnici u Pančevu, da bi je u jako teškom stanju, oko 23 sata poslali u Beograd u Urgentni centar, gde je stigla bez pulsa. Odmah je rađena reanimacija i oživljavanje elektrošokovima. Uspeli su nekako da je povrate u život, pa je ponovo hitno operisana, drugi put za manje od 10 sati. Tamo smo dočekali jutro. Čekao sam da se stabilizuje i izađe iz indukovane kome. To se desilo tek posle tri dana“.

Urađena je još jedna operacija.

„Bilo je to 27. jula, kada su joj skratili debelo crevo i na trbuh izvukli kolostomu. Prvih nedelju dana nisu nas hrabrili. Lekari su govorili da je mnogo stradala. Ipak, počela je iznenada da napreduje i tek krajem avgusta je otpuštena kući“, seća se Slađan.

Od tada, pa do početka decembra, bila je u lošem stanju.

„Imala je kolostomu, debelo crevo joj je izvučeno na stomak i tako je vršila nuždu. Takođe je imala nekontrolisano mokrenje, nosila je pelene i neprestano bila mokra. To je bilo strašno, prolazili smo, i još uvek prolazimo pravi pakao. Upale i infekcije bile su učestale, neprestano smo išli u bolnicu po antibiotike. Supruga mi je pretrpela užasne zdravstvene probleme, a šta će biti sa njenim zdravljem, to sam Bog zna“.

Početkom decembra prošle godine, odlučeno je da se Bojana podvrgne još jednoj operaciji.

„Ovog puta na urologiji u Resavskoj u Beogradu. Otkrili su joj fistulu, jer su joj probušili bešiku tokom nekog od prethodnih zahvata, zbog čega je i imala nekontrolisano mokrenje. Dr U. B. rekao je da joj je stanje organizma katastrofalno nakon prošlih operacija i zato nije uspeo da joj ušije i reši ureter jednog bubrega. Posle te operacije bila je u još gorem stanju. Objasnio nam je da je rešio fistulu, ali da je sad problem bubreg. Ureter bubrega je bio iscepkan jer je bio loše podvezan na prethodnoj operaciji“.

Nove operacije i odstranjivanje organa

Bojana je i dalje mokrila u pelenu, a pored kolostome, sada je imala i nefrostomu, tačnije - dve kese.

„Bilo je pitanje da li će ikada moći da joj rade opet tu operaciju fistule, koja je teška i komplikovana, a igla koja je bila u bubregu nije dobro nameštena. Stalno je ispadala i to je užasno bolelo. Početkom godine, njoj je sve to počelo da curi, kesa se nije punila urinom i utvrđeno je da je igla nefrostome bila loše podešena, pa je ispala. Najgora stvar je što se zbog kontraindikacije bubreg upalio i dobila je infekciju“.

Bojana je u januaru hitno primljena na urologiju u Klinički centar.

„Imala je nedeljama neprestano temperaturu. Tamo su je kroz dva dana vratili na urologiju u Resavskoj. Doktor je ponovo hteo da je operiše, ali je ona rekla da ne može više da podnese. Uz njenu saglasnost, tražila je da joj uklone bubreg, jer je ponavljala da ne može više ovako da živi. To je ujedno bila peta operacija po redu, u kojoj joj je uklonjen bubreg i ureter. Neposredno pre izlaska iz bolnice, pala je u nesvest i oštetila slezinu. Ponovo je krvarila i opet, po šesti put, operisana, kada joj je odstranjena i slezina. Vratili su je u Šok B, u sobu u kojoj je bila i dan nakon porođaja, kada su je vraćali u život“, priča Slađan.

Niko ne preuzima odgovornost

Nakon svega što su prošli, kaže da planiraju da tuže ginekologe u pančevačkoj bolnici, kao i ovu ustanovu za odštetu.

„Ginekolog koji je porađao je u međuvremenu naprasno otišao na specijalizaciju, ni manje ni više, nego u Indiju, a dr G. T. koji je operisao, se sprema da ode. Takođe, još jedan lekar koji mi je rekao da postoji sumnja da Bojana, pored svega, ima i tumor, biće tužen, jer je neosnovano doneo takav zaključak“, naglašava Slađan.

Za sve što se dogodilo, ističe on, niko nije preuzeo odgovornost iz pančevačkog porodilišta.

„Niti je iko izašao u susret da nam pomogne, ponudi pomoć, a nisu nas ni zvali da nam objasne šta se zapravo dogodilo ili pomognu adekvatnim medicinskim zbrinjavanjem moje supruge, posle ovakve katastrofe. Po njihovim pričama: ‚Jednostavno se dogodi tako nešto!‘ Pa pelene nisu želeli da nam prepišu na recept! Brdo jedva uštedelog novca smo potrošili i trošimo još uvek na njeno medicinsko zbrinjavanje“, naglašava on.

Čak ni grad Pančevo, dodaje, nije ni u kakvom smislu izašao u pomoć.

„Ni sa jednokratnom finansijskom pomoći za koju smo aplicirali. Da bih se brinuo o svojoj teško oboleloj supruzi, dao sam otkaz na poslu još prošlog leta, pa se od tada snalazimo kako znamo i umemo“, priča Slađan, koji kod kuće ima i stariju ćerku, a dok se supruga ne oporavi, a pitanje je kad će to biti i u kojoj meri, primoran je da brine o porodici, bez posla i pomoći grada i institucija, koje okreću glavu.

***

BONUS VIDEO: Da li je pravda slepa za akušersko nasilje