0
Ne, Beograd, nažalost, nije svet - i to u ćete se uveriti ako automobilom izdvojite samo četiri sata i posetite susednu nam Mađarsku. Ili bilo koju drugu zemlju u Evropi.
Baš sam o tome razgovarao sa prijateljem ispijajući kafu u centru Budimpešte tokom proteklog vikenda. Arhitektura, neverovatno živ grad i posle ponoći, prepuni lokali turista koji pričaju na svim mogućim jezicima, ali i duplo jeftinije cene nego u Beogradu dobar su demanti za sve one koji nas unutar naše države nazivaju ekonomskim tigrom i turističkom prestonicom regiona.
PROČITAJTE JOŠ
Njihova zvanična valuta je forinta koja vas vrlo brzo može zbuniti beskrajnim nulama na svojim novčanicama. Primera radi, sto evra je nešto više od četrdesetjedne hiljade forinti. U takvoj računici na koju nismo navikli, sve može delovati izuzetno skuplje, ili izuzetno jeftinije. Ali, prostim odlaskom na Gugl i konvertovanjem novca u različite valute, šok možda postaje još veći.
Jer, jedna večera u centru Budimpešte, skoro je duplo jeftinija nego u centru Beograda.
Otprilike je to izgledalo ovako.
Flaša belog vina, vešalica sa krompirom, pileća salata i flaširana voda u restoranu u Vaci ulici, glavnoj ulici istorijskog okruga Belvaroš u centru Budimpešte, koštala je oko 60 evra, odnosno, oko 7 hiljada dinara.
Dva dana kasnije, večerali smo u jednom vračarskom restoranu u Beogradu i za sličan meni platili skoro duplo više. Flašu belog vina, pohovano pileće belo meso sa krompirom, belu vešalicu, flaširanu vodu i dve rakije, na Vračaru smo platili 12.400 dinara.
Ista paralela se može napraviti sa gotovo bilo kakvim jelom.
U Budimpešti smo dve pice veličine od oko 42 centimetara platili oko 15 evra, što je 1700 dinara, dok u Beogradu jedna pica, iste veličine, košta oko 1100 dinara – zavisno od lokala u kojem se nalazite.
Kapućino se u Beogradu naplaćuje između 200 i 300 dinara, u zavisnosti od lokala i mesta u kojem pijete kafu, a u Budimpešti jedan kapućino, sa pogledom na Dunav i čuveni parlament mađarske prestonice košta svega euro i po, odnosno, 175 dinara.
Nismo stigli da preterano obilazimo markete, ali jesmo svratili u dva. Rafovi su puni mađarskih i inostranih proizvoda. Nema nestašice mleka, šećera ili mesa. Da budem iskren, nisam preterano obraćao pažnju na te cene u marketima pa ne mogu da napravim adekvatnu paralelu – ali, Mađari, za razliku od nas Srba, nemaju potrebe da gomilaju zalihe ili brinu da će ostati bez mleka za decu i slično.
Najveća razlika osetna je u ceni putarine
Najbolji primer neverovatne razlike u plaćanju i cenama u Mađarskoj i Srbiji održava se u naplati putarine. U Mađarskoj, kao i u većini evropskih zemalja, postoji takozvana naplata Vinjete – odnosno putarine.
Odmah po ulazu u Mađarsku možete kupiti vinjetu – nalepnicu za automobil koja je povezana sa registracijom vozila, a koja služi kao naplata putarine. Jedna Vinjeta, sa kojom se možete voziti bilo gde u Mađarskoj deset dana, košta svega 10 evra.
Putarina za vožnju Beograd – Niš, u jednom smeru, košta oko 1100 dinara.
Kako je govorio nekada zamenik gradonačelnika Beograda Goran Vesić – i to je tako.
Sledeći put kada na TV-u čujete predsednika da govori o najpovoljnijim cenama u regionu i Evropi, izdvojite malo novca i makar na dan posetite neku od susednih zemalja. Potrošićete manje nego da ostanete kod kuće i nabavljate osnovno, to je sigurno.
BONUS VIDEO: Cene toalet papira šokiraju građane: Otkrivamo zašto je situacija ovakva
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
