65
Mantili, pantalone, bluze, klompe, deo su obavezne uniforme zdravstvenih radnika svuda u svetu, a u Srbiji, ove prepoznatljive delove „bolničke“ odeće i obuće, koji uvek moraju biti oprani, ispeglani, sterilni, medicinari sami kupuju ili mlađi nasleđuju od starijih, dok u Nemačkoj, gde radi najveći broj medicinskih sestara iz naše zemlje, sve obezbeđuje ustanova. „Za sam za 35 godina rada, dala gotovo pola miliona dinara na uniforme i klompe“, kaže za Nova.rs Biljana S. Živadinović (54), koja kao medicinska sestra radi na Odeljenju hemodijalize u Univerzitetskom kliničkom centru (UKC) Kragujevac.
Zdravstveni radnici uniforme svakodnevno sami peru i peglaju, ali ih i kupuju od redovne plate, jer za dodatni budžet nema sredstava, u šta ih uveravaju nadležni.
„Moram da menjam uniformu, bluzu i pantalone, bar tri puta godišnje. Uniforme su od 3.000 dinara pa naviše, mogu biti i 5.000 ili 6.000, zavisi koja je marka, proizvođač. Jeftinije, naravno, kraće traju, brže se cepaju, a što su kvalitetnije, to ih duže koristimo, a može i neko da ih nasledi. Materijal mora biti kvalitetan jer ih peremo svaki dan. Za više od tri decenije koliko radim ovaj posao, jednom smo dobili uniforme iz donacije farmaceutske kuće. Takođe, samo jednom sam dobila uniformu od bolnice, koju nisam mogla da obučem, jer nije rađena po mojim merama, pa sam je poklonila mlađoj koleginici. Kupujem troje pantalona i do pet bluza svake godine. Klompe takođe moram da menjam jednom godišnje, a one koštaju koliko jedne dobre cipele. Najjeftinije su 4.000, ali su i najlošije. Više puta smo od nadležnih tražili da nam obezbede odeću i obuću za rad, ali odgovor je uvek isti:‘Nema para‘“, revoltirano priča Biljana.
Osim što ih kupuju od plate, zdravstveni radnici najčešće sami peru i peglaju svakoga dana, svoje uniforme.
Pročitajte još:
65
33
3
0
„To ume da bude mučenje, naročito posle smene od 12 sati ili noćnog dežurstva. U bolnici imamo vešeraj, ali su bubnjevi mašina toliko stari da sve iscepaju. Posteljinu za krevete u kojima leže pacijenti peremo u tim bubnjevima i ne biste verovali na šta to liči. Svaka je pocepana i deluje staro i bedno i večito moramo iznova da ih krpimo, što je sramota“, objašnjava Biljana.
U Nemačkoj, ali i u većini zapadnoevropskih zemalja, ovakvi problemi su za zdravstvene radnike na nivou naučne fantastike ili horor filma.
„Bila sam ogorčena, kada mi je koleginica iz UKC Kragujevac, koja je pre nekoliko meseci otišla u Nemačku, ispričala u kakvim uslovima tamo rade. Zbog godišnjih odmora i nedostatka kadrova, slali su je u različite zdravstvene ustanove u Minhenu i okolini da pomaže oko pacijenata jer je vrlo sposobna medicinska sestra. Ona tamo obučava kolege, jer je zaista fenomenalna u svom poslu i naravno odmah su joj dali veliku platu. Takođe kaže da u koju god bolnicu da je došla da radi, svakoga jutra čekala je oprana i ispeglana uniforma po njenim merama, što je veoma važno, i patikice koje oni tamo nose. U pojedinim ustanovama u Nemačkoj, ako uprava ne obezbedi uniformu i obuću za radno mesto, onda dobijaju novac da je sami kupe. To je dodatno, pored plate, jer imaju fond samo za tu namenu, a ne da kupuju od svoje redovne plate, kao što mi ovde radimo već decenijama, sve plaćamo sami!“, naglašava medicinska sestra iz Kragujevca.
Ona priča da je Odeljenje hemodijalize i dalje u staroj zgradi UKC Kragujevac, a da novi objekat čekaju već 15 godina.
„Nije problem samo u ovoj, sadašnjoj vlasti, i oni prethodni su obećavali novi Klinički centar, pa ništa. Mi više od 15 godina slušamo obećanja, kako će nam izgraditi novu bolnicu, a sve ostaje na lepim rečima i željama“, kaže Biljana.
Podsetimo, krajem juna ove godine, ministarka zdravlja prof. dr Danica Grujičić, najavila je izgradnju novog Univerzitetskog kliničkog centra Kragujevac, koja bi, prema najnovijim informacijama, trebalo da počne krajem 2024. godine, a obuhvataće površinu od oko 22.000 kvadrata.
Naime, o problemima sa uniformama i finansiranjem, Biljana je pisala na svom nalogu na društvenoj mreži Tviter, a komentari njenih kolega, jasno govore da u ovom problemu nije usamljena.
„Radim u bolnici, po profesiji medicinska sestra. Za ovih 35 godina rada kupovala sam uniformu skoro uvek, možda sam dobila od bolnice dva puta. Pitam se samo da li i policija i vojska kupuju uniforme“, napisala je Biljana.
Usledio je niz komentara.
„A nema veće sreće nego kad neka kolegenica (slične građe) ode u penziju ili inostranstvo. Razdeli uniforme i svi srećni. Ona zbog odlaska, mi zbog uniformi. Tragikomično…“, jedan je od komentara.
Osim što sami kupuju uniforme, u pojedinim ustanovama, medicinarima nadređeni postavljaju i uslove koje boje moraju biti.
„Kod nas počeli da smaraju, ako si slučajno kupio uniformu u nekoj boji, ne belu… reko’ za moje novce nosim šta hoću“, napisala je jedna zdravstvena radnica.
U većini bolnica je slična situacija.
„Uniforme dobili dva puta, klompe jednom, sve ostalo sam sama kupila, jer realno treba mi bar tri kompleta da me pokrije“, piše u jednom od komentara.
Situacija sa „pranjem i održavanjem“ uniforme, nepromenjiva je.
„Isto i ja, kad su dali, retko, pokupi se nakon prvog pranja i više nije upotrebljiva, jer je od najgoreg materijala koji postoji i najjeftinijeg“, piše u jednom komentaru.
Na naša pitanja o nabavci i snabdevanju zdravstvenih radnika neophodnim uniformama i obućom, iz Ministarstva zdravlja nisu odgovorili do objavljivanja ovog teksta.
***
BONUS VIDEO: Radica Ilić: Medicinske sestre odlaze da sačuvaju živu glavu
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare