"Ideja regionalne saradnje nije loša, svaka vrsta saradnje je dobrodošla, ali ima problema, jer nisu uključeni svi, a bez celog Zapadnog Balkana saradnja je problematična", rekao je profesor Univerziteta u Gracu Florijan Biber, komentarišući inicijativu Otvoreni Balkan.
„Drugi problem su pitanja oko namera vođa koje su ga formirale, pogotovo Rama i Vučić, problem je što nije jasno ko će dominirati i zašto postoji novi okvir ako su već bili okviri saradnje. Berlinski proces je imao svoju prednost jer je uključivao i članice EU, a to je jako bitno“, dodaje Biber.
Kako kaže ima sumnje da su njihovi motivi regionalna saradnja i dobrosusedski odnosi.
„Vidimo kroz njihove akcije da dižu tenzije u regionu, u tom smislu ne mogu da verujem da se zalažu za dobru saradnju. A namere su više propagandne, da se to proda Zapadu – mi smo dobri, mi smo parnteri i da se tako odvrati pažnja sa ključnih problema, a to su nedostatak demokratije i vladavine prava“, smatra Biber.
Podseća da su pregovore sa Albanijom i Severnom Makedonijom blokirale neke zemlje EU, dok Srbija nije blokirana zbog bilateralnog spora.
„Razlog zašto je Srbija sporija u tom procesu je rezultat unutrašnje politkke sadašnje vlasti“, kaže profesor.
Na to što će se sastanku trojice lidera putem video linka priključiti i evropski komesar za proširenje Oliver Varhelji, Biber je rekao da Varhelji nema punu podršku u EU, jer je, kaže, jasno da uglavnom zastupa politiku Viktora Orbana prema Zapadnom Balkanu, a to nije identično sa politikom EU.
„On favorizuje Vučićevu Srbiju, ne možemo da imamo puno poverenje u njegovu motivaciju. Deluje da više govori u interesu svoje matične zemlje. Mora da bude jasna poruka da Otvoreni Balkan ima smisla samo ako je ceo Zapadni Balkan tu“, rekao je Biber.
Šta je danas evropski put?
„Očigledno je da se taj put neće završiti skorim članstvom u EU, niko više ne govori o 2025. još će trajati, zavisi od situacije u regionu i unutar EU. Nudi se više puteva – ispunite uslove i bićete član, Mađarska kaže budite naš partner i ponašajte se kao mi i mi ćemo se založiti za članstvo. Druge zemlje neće dozvoliti takvo članstvo. Sve zemlje moraju bti saglasne za članstvo. To je izazov i za Nemačku i za Francusku, da se reformiše EU i prihvati nove članice“, kaže Biber.
On smatra da Nemačka sa Merkel nije regovala na stanje u Srbiji.
„Nisu znali da na dobar način kritikuju ili više da ne podržavaju vlast, nadali su se da Vučićeva vlada može da donese neke odluke. Građani treba da pokazuju nezadovoljstvo, protesti su poruka da građani ne podržavaju vlast, to šalje jasan signal Zapadu da ne mogu da se oslone samo na Vučića. Što bude vidljivija neka politička alternativa, biće lakše da se pokaže zapadnim partnerima da ne mogu samo na Vučića da se oslone“, kaže i dodaje da se protesti ne mogu ignorisati.
„U Mađarskoj je Orban jako dugo bio prihvaćen, sad se kritički gleda na njega. Isto je i u Srbiji. Imamo promenu vlasti u Nemačkoj, ministarka spoljnih poslova dolazi iz stranke koja naglašava demokratiju i vladavinu prava, čuli smo da je kritična prema Rusiji, Dodiku, očekujem da bude i prema Vučiću jer to je ista politika“, dodaje Biber.
Kaže i da postoji jak industrijski interes za Rio Tinto, ali da se ne može ignorisati ako su građani na ulici zbog projekta.
„Što je glasniji protest teže ga je ignorisati. Rio Tinto je bio i u Rumuniji, protestovalo se i promenila se politika. Netransparentnost i nedovoljno zaštite okoline, ako to ide zajedno građani su nezadovoljni. Ključna poruka EU je vladavina prava i transparentnost i to mora da bude važnije od ekonomskih interesa. Zeleni iz nemačke ne mogu to da ignorišu jer dolaze iz istog pokreta. Možda se ne odustane od projekta, već da se transformiše u projekat koji je više u skladu s okolinom“, poručuje Biber.
BONUS VIDEO: Najava Novine NOVA za 21. Decembar