Beograd na vodi duguje 100 miliona evra, ali ih vraća na kompenzaciju

“Što se tiče duga, Beograd na vodi gradu plaća kroz izgradnju javne infrastrukture, što znači da javna infrastruktura koja se gradi u okviru tog projekta prelazi u vlasništvo grada, a što su trgovi, parkovi, ulice, obala, škole, vrtići, pozorišta. Na taj način i po cenama grada se isplaćuje njihovo dugovanje za gradsko građevinsko zemljište. U ovom trenutku taj dug jeste veći, jer nije predat Savski trg koji Beograd na vodi radi. Kako se koji objekat javne namene preda, tako se taj dug oduzima i na kraju ćemo doći do nule. Sve što oni rade biće objekti javne infrastrukture koje bi inače grad gradio i plaćao iz svog budžeta“, rekao je Vesić dodajući da to nije slučaj samo sa Beogradom na vodi, već da to može da dobije svaki investitor.“To znači da šta god da gradite imate pravo da u vrednosti 60 odsto dugovanja uradite javnu infrastrukturu“, rekao je Vesić nakon sednice Skupštine grada Beograda.Ipak, nije baš da može svaki investitor da ima isti aranžman kao Beograd na vodi. Naime, u prošlogodišnjoj dopuni gradske odluke o utvrđivanju doprinosa za uređivanje građevinskog zemljišta navodi se, kao što je rekao i Vesić, da “investitor ima pravo na umanjenje doprinosa za uređivanje građevinskog zemljišta najviše do 60 odsto doprinosa obračunatog u postupku dobijanja građevinske dozvole…”Ali u originalnoj odluci iz 2015. godine postoji i stavka po kojoj su neki ipak malo više jednaki od drugih.“Investitoru koji realizuje projekat koji je od posebnog značaja za Republiku Srbiju ili Grad Beograd, odnosno projekat regulisan posebnim aktom (sporazum, memorandum, i dr.) gde se Republika Srbija ili Grad Beograd, pojavljuju kao jedan od potpisnika, iznos doprinosa za uređivanje građevinskog zemljišta može se umanjiti za troškove infrastrukturnog pripremanja i opremanja lokacije, kao i za vrednost zemljišta koje investitor ustupa Gradu Beogradu za izgradnju infrastrukturnih objekata, a najviše do ukupnog iznosa doprinosa”.Dakle, bilo koji drugi investitor ima pravo na kompenzaciju do 60 odsto vrednosti doprinosa, a onaj od posebnog značaja, kao što je Beograd na vodi, do svih 100 odsto. Sasvim je izgledno da ni grad ni država neće od Beograda na vodi videti novca u skorije vreme.Danijel Dašić, građevinski inženjer, ističe da ovako na papiru deluje dobro da investitori koji su dobili od države zemljište i zarađuju od toga izgrade javnu infrastrukturu, ali postoji i jedno “ali”.“Pitanje je pod kojim uslovima ulažu u infrastrukturu, ko je odredio cene i da li su one pogodovale gradu ili investitoru. Investitor bi svakako trebalo da infrastrukturno uredi zemljište koje je dobio ili zakupio i na kom će graditi i od čega će profitirati, ali ne da to bude kompenzacija”, napominje on dodajući da je trebalo odmah da se kaže da će Beograd na vodi dobiti kompenzaciju umesto plaćanja doprinosa za uređenje gradskog građevinskog zemljišta. Bilo bi transparentno i da se zna šta će to sve izgraditi Beograd na vodi za tih 100 miliona evra.Baš prekjuče desio se i događaj koji bi mogao imati veze sa ovom kompenzacijom. Naime na tenderu za kupovinu placa u Radničkoj ulici, baš preko puta Ade Ciganlije, a na mestu gde su nekada bili rezervoari NIS-a, pobedio je kao jedini ponuđač, upravo Beograd na vodi. Oko 56.000 kvadratnih metara ili oko 5,6 hektara Grad Beograd je prodao po početnoj ceni od 27 miliona evra, piše Danas.Kako je bilo navedeno u oglasu Direkcije za građevinsko zemljište i izgradnju Beograda, na lokaciji nisu dozvoljene komercijalne delatnosti, kao što su hipermarketi, šoping molovi, stanice za snabdevanje gorivom, distributivni centri, veletržnice, skladišta, pijace, komercijalne garaže, a dozvoljene kompatibilne namene su sadržaji iz oblasti kulture, sportski objekti i kompleksi.Istaknuto je i da se objekti od posebnog interesa za javnu službu za zaštitu spomenika kulture koji se nalaze na lokaciji (kula osmatračnica – centar za video nadzor, kuća za stanovanje, i dimnjak nekadašnje toplane) moraju zadržati u postojećem gabaritu i volumenu, bez mogućnosti promene izgleda, dogradnje i nadgradnje. Dozvoljena je restauracija, sanacija i revitalizacija ovih objekata.Kako je objasnio Vesić, ovaj plac nije deo Beograda na vodi i na javno nadmetanje je mogao da se javi bilo koji investitor.“Suštinski, ima veze sa njihovim poslovanjem u Srbiji, jer to znači da su zadovoljni i žele da šire svoje poslovanje u našoj zemlji, ali ta parcela nije obuhvaćena poslovnim planom Beograda na vodi”, rekao je Vesić.Dašić se pita ko to prodaje plac investitoru koji mu već duguje 100 miliona evra.“Pored toga i pitanje je da li je tih 27 miliona evra realna cena pošto je bio jedini ponuđač”, zaključuje on.Iva Čukić iz NVO Ministarstvo prostora koja se bavi urbanističkim pitanjima, ističe da taj plac još nije deo Beograda na vodi, ali i da je Vesić već izjavio kako će se Sajam izmestiti, a to zemljište prenameniti,“Grad je otkupio zemljište sa desne strane Radničke, a sada je Beograd na vodi kupio i plac sa leve strane. Pri tome upravo traje javni uvid u plan generalne regulacije Beograda, dokumenta od preko 350 strana i na desetine grafičkih dodataka, i to u vreme praznika”, napominje ona.Takođe ukazuje i na praksu poslednjih meseci da se na skoro sve placeve koje prodaje grad javlja samo jedan ponuđač.“To je bio slučaj sa Gemaksom, sa teniskim terenima na Dorćolu, a evo sad i sa Radničkom ulicom”, kaže ona za Danas.BONUS VIDEO: Rasprodaja, širi se "Beograd na vodi"

video-cdn src="https://best-vod.umn.cdn.united.cloud/stream?asset=rasprodajairisebeogradnavodi-novas-worldwide&stream=hp3500&t=0&player=m3u8v&sp=novas&u=novas&p=n0v43!23t001" video-id="2873743"]Pratite nas i na društvenim mrežama:FacebookTwitterInstagram