Bar 26 zdravstvenih ustanova ima blokirane račune, duguju oko 17 miliona evra

U spisak nisu ušle ustanove sa Kosova i Metohije zbog specifičnog načina finansiranja, kao ni državne apoteke čije mesto na tržištu popunjava privatni sektor, piše Demostat.

I pored višegodišnje blokade ustanove nesmetano posluju jer imaju i prohodne račune koji ne podležu blokadi. Često se i posle zamrzavanja jednog ili više računa, otvaraju novi preko kojih se obezbeđuje isplata zarada, nabavka medikamenata, medicinskog materijala i opreme, hrana za bolesnike. Tako stare obaveze polako padaju u zaborav, poverioci mogu samo da oproste dug ili ga otpišu jer je teško poverovati da bi lista potraživanja dospela do izvršitelja.

Najveći teret na dva blokirana računa, prema podacima Narodne banke Srbije, ima Zdravstveni centar Vranje, ukupno skoro 288 miliona dinara. U stopu ga sledi Opšta bolnica u Jagodini čija su takođe dva računa opterećena sa 286 miliona. U tom gradu je blokiran i račun Doma zdravlja, za iznos od blizu 44 miliona dinara. Slična situacija je i u Prokuplju, samo su iznosi znatno manji – Dom zdravlja ima teret od gotovo deset miliona a Opšta bolnica od dva miliona dinara. Po visini iznosa na blokadi izdvaja se i Dom zdravlja iz Leskovca, čiji je dug preko 247 miliona dinara, zatim zdravstveni centar Knjaževac sa preko 117 miliona, Zdravstveni centar Užice sa 114 dok su ostali iznosi neplaćenih računa manji od 100 miliona.

– Mnoge zdravstvene ustanove blokirane su jer su u nekom periodu primile mnogo ljudi za koje nisu imali ni planirani novac za plate, niti saglasnost Ministarstva za uvećanje broja zaposlenih. Po tužbama tih radnika kojima nisu isplaćivane zarade blokirani su računi. Takođe, s obzirom na to da plate, medikamente i opremu finansira Republički fond zdravstvene zaštite – RFZO, a da lokalne samouprave pokrivaju troškove, moguće je da su neka ulaganja bila planirana, zdravstvene ustanove su ih realizovale, ali opštine nisu prebacile novac za to. Najzad, moguće je i da su same ustanove dobijeni novac za jednu namenu potrošili za nešto drugo pa je dug nastao po tom osnovu – kaže za Demostat bivši predsednik Paraćina Saša Paunović.

Poreski savetnik Đerđ Pap podseća da je blokiranje računa izmišljeno da bi se onemogućio neko da posluje dok ne izmiri svoje dugove. Praksa je da se pravnom licu koje ima više računa sa istim matičnim i poreskim brojem (MB i PIB) svi blokiraju do pokrivanja duga. Zašto se to ne primenjuje i ovde nije jasno ali je sigurno nezakonito sve što se radi naknadno, kaže on.

– Jedini izuzetak u zakonu je isplata zarada koja je moguća cesijom. Nije dozvoljena čak ni kompenzacija, bezgotovinska razmena roba ili usluga. Ali, ovde očigledno postoji neki dogovor mada se sa stanovišta zakona ne zna kako te ustanove funkcionišu – kaže Pap.

I ostale zdravstvene ustanove koje su indirektni korisnici sredstava RZFO, i bez blokade imaju otežano izmirivanje obaveza po komercijalnim ugovorima. Čak 355 ustanova se nalazi u registru Ministrastva finansija jer nije platilo račun u roku od 90 dana, koliko je zakon propisao kada je jedna ugovorna strana iz javnog sektora.

Po tom osnovu, evidentirano je kašnjenje u plaćanju čak 414.851 fakture koje ukupno vrede više od 31 milijarde dinara ili preko 267 miliona evra. I sam Fond se kao dužnik našao na spisku i to sa iznosom od oko 40 miliona dinara za 13 uspostavljenih računa. To bi se još moglo smatrati relativno urednim izmirenjem obaveza s obzirom na to da Ministartsvo zdravlja za više od 1.000 ispostavljenih računa dobavljačima nije u roku isplatilo 670 miliona dinara (5,7 miliona evra).

Među ustanovama koje su na spisku neredovnih platiša najviše je domova zdravlja, više od 150, ali i specijalnih bolnica (preko 40), opštih bolnica (28), klinika i kliničko-bolničkih centara (15), zavoda (42), instituta (20), zdravstvenih centara (16), apotekarskih ustanova…