1
Novi Sad mora da skine tu ljagu sa sebe, tako Aleksandar Jovanović iz Akcije progresivne Vojvodine (APV) obrazlaže zahtev da se predsedniku Rusije Vladimiru Putinu oduzme titula počasnog građanina tog grada u Vojvodini.
Nakon invazije na Ukrajinu deo nevladinog sektora u Srbiji zahteva od novosadskih vlasti da se predsedniku Rusije Vladimiru Putinu oduzme titula počasnog građanina.
Zakon o lokalnoj samoupravi kaže da lokalne Skupštine same odlučuju o dodeljivanju zvanja „počasni građanin“ i to osobi čiji su rad i dostignuća „od posebnog značaja“ za grad ili opštinu. Kako se dalje navodi, za dodeljivanje zvanja je potrebna i prethodna saglasnost Ministarstva lokalne samouprave.
Novi Sad nije jedini grad u Srbiji u kom je Vladimir Putin počasni građanin. U desetak opština u toj zemlji odbornici su dodelili ovu titulu ruskom predsedniku.
Šta stoji u zahtevu?
Udruženje građana Akcija progresivne Vojvodine uputilo je 3. oktobra zahtev Skupštini Novog Sada kao i odbornicima u toj instituciji da ponište odluku kojom je Putin 2008. proglašen za počasnog građanina Novog Sada.
„Naš zahtev, koji smo uputili predsednici Skupštine Novog Sada i svim odbornicima, nema formalnopravne posledice, ali smatramo da grad koji za sebe tvrdi da promoviše mir i toleranciju, mora da promeni odluku“, kaže u razgovoru za Radio Slobodna Evropa (RSE) Aleksandar Jovanović, član te akcije i bivši predsednik Skupštine Novog Sada.
Izostanak reakcije lokalnih vlasti na ovaj zahtev, iako je ova već druga inicijativa za osam meseci u Novom Sadu, Jovanović objašnjava pogrešno promovisanom idejom „ili Evropska unija ili Rusija.“
„Nije Putin alternativa Evropskoj uniji, niti je ovo rasprava o tome. Ovde pričamo o tome da li ćemo birati civilizovanost i mir, ili ćemo rat, bedu, siromaštvo i izolaciju“, navodi Jovanović.
Transparent sa porukom Evropskoj uniji da „ide kući“, te da su Srbija i Rusija „naša unija“, razvijen je na jednom od glavnih mostova u Novom Sadu 7. jula 2022, na dan početka muzičkog festivala Exit.
Zbog čega je sve Putin „zaslužio“ titulu počasnog građanina?
Najviše inicijativa da se Putinu dodeli titula „počasnog građanina“ u gradovima i opštinama u Srbiji bilo je krajem 2007. i početkom 2008. godine, uglavnom u onim mestima u kojima je desno orijentisana i izrazito proruska Srpska radikalna stranka Vojislava Šešelja zajedno sa još nekoliko partija bila na vlasti.
U Vojvodini su to najmanje četiri opštine: Novi Sad, Vrbas, Apatin i Kikinda.
Majica sa likom Vojislava Šešelja i Vladimira Putina, lidera radikala u Srbiji i predsednika Rusije, koju nosi jedan od Šešeljevih pristalica na protestu nazvanom „Kosovo i Rusija“ marta 2017. u Beogradu.
Grad Novi Sad je 2008. godine ovom titulom hteo da izrazi „zahvalnost i priznanje predsedniku Ruske Federacije Vladimiru Vladimiroviču Putinu, koji je svojim zalaganjem i konkretnim delovanjem u svojstvu predsednika, dao ogroman doprinos očuvanju suvereniteta i teritorijalnog integriteta Republike Srbije“, stoji u zvaničnoj odluci Grada.
Zvanično priznanje mu je 2014. godine uručio gradonačelnik Novog Sada Miloš Vučević, istaknuti član vladajuće Srpske napredne stranke (SNS), na čijem je čelu aktuelni predsednik Srbije Aleksandar Vučić.
Miloš Vučević (levo), gradonačelnik Novog Sada, u razgovoru sa guvernerom Moskve Sergejem Čerjominom tokom međunarodnog ekonomskog foruma u Sankt Petersburgu juna 2021.
Teritorijalni integritet je glavni razlog i u obrazloženju Opštine Vrbas u Vojvodini. Ta vojvođanska opština je krajem 2007. donela sličnu odluku zbog Putinove podrške Srbiji „da sačuva državnu celovitost i deo svoje vekovne teritorije Kosovo i Metohiju u svom sastavu, zalažući se da se međunarodno pravo jednako primenjuje na sve“, navodi se u obrazloženju.
Bivša srpska pokrajina Kosovo nezavisnost je proglasila 2008. godine, što zvaničnici u Srbiji i dalje odbijaju, a najveću podršku u tome dobijaju od Rusije.
Muškarac u majici sa likom ruskog predsednika Vladimira Putina na protestu protiv „Mirdita-Dobar dan“, festivala koji u Srbiji predstavlja kulturnu i društvenu scenu Kosova, Beograd, maj
Opština Apatin u Vojvodini je takođe 2007. godine dodelila titulu Putinu, zbog „izuzetne zasluge u odbrani suvereniteta i teritorijalnog integriteta Srbije.“
U Kikindi je Putin zaslužio ovu titulu zbog „zaštite srpskog nacionalnog interesa i zbog uspostavljanja mira i tolerancije u svetu.“
RSE je uputio pisana pitanja predsednicima Skupština u tim opštinama da li razmatraju preinačenje odluka zbog invazije Rusije na Ukrajinu, ali do objavljivanja teksta odgovori nisu stigli.
U međuvremenu, od početka invazije Putin je nekoliko puta iskoristio Kosovo kao svoj izgovor da bespravno anektira nekoliko regiona.
Radikali protiv oduzimanja titule Putinu
Đurađ Jakšić iz Gradskog odbora Srpske radikalne stranke (SRS) u Novom Sadu ocenjuje zahtev „budalaštinom prvog reda“.
„Putin je iskren prijatelj Srbije i srpskog naroda i neko ko je poslednja brana imperijalizmu koji dolazi sa Zapada, i neko ko danas zastupa slobodarski svet“, ocenio je Jakšić u izjavi za RSE.
Zašto je bitno oduzimanje titule?
Sa druge strane u neformalnoj grupi „Rusi, Ukrajinci, Belorusi i Srbi zajedno protiv rata“ poručuju da bi oduzimanje titule ruskom predsedniku Vladimiru Putinu poslalo snažnu poruku svetu o, kako navode, postojanju otpora građanskog dela srpskog društva prema agresivnoj politici rata i okupacije.
Ova grupa, koja okuplja različite nacionalnosti, u Srbiji je u nekoliko navrata organizovala proteste protiv ruske invazije na Ukrajinu.
„Neko ko preti našim životima i životima naše dece nuklearnim ratom – ne sme biti počasni građanin ni jednog našeg grada“, stoji u pisanom odgovoru te grupe za RSE i navode da se pridružuju zahtevu da se Putinu oduzme titula.
Srbija je, inače, pored Turske, jedina zemlja kandidat za članstvo u EU koja nije uvela sankcije Rusiji. U prestonici Beogradu su u nekoliko navrata organizovani i skupovi podrške invaziji Rusije na Ukrajinu.
Đurađ Jakšić je među onima koji zagovaraju promenu političkog kursa Srbije, piše Radio slobodna Evropa.
„Vreme je da Srbija siđe sa samoubilačkog, evrounijatskog puta i da krene u najbližu i najtešnju političku, vojnu u ekonomsku saradnju sa bratskom Rusijom“, poručuje on, uprkos činjenici da najveći broj investicija u Srbiju dolazi upravo iz EU, koja je i najveći donator kroz različite projekte.
Kako se postaje „počasni građanin“?
Svaka opština sama odlučuje o tome kome može dodeliti ovu titulu.
U vojvođanskim opštinama u kojima je RSE uspeo da utvrdi zbog kojih razloga je ruski predsednik dobitnik ove titule različito ocenjuju ko je zaslužio da bude počasni građanin.
Tako u Novom Sadu mogu da dobiju svi oni „čiji su rad i dostignuća od posebnog značaja za Grad“ dok u opštini Apatin ovo pitanje nije regulisano posebnim uslovima koji su propisani statutom te lokalne samouprave.
Grad Kikinda u svom najvišem aktu kaže da „Skupština može proglasiti počasnim građanima Grada, ličnosti koji svojim radom i izuzetnim delovanjem doprinose razvoju Grada ili Republike Srbije“, ali ne definiše dodatno uslove.
U Opštini Vrbas ova titula pripada onima koji su postigli „značajna ostvarenja u proizvodnji, nauci, umetnosti i drugim društvenim oblastima“.
Predsednik Rusije je počasni građanin u više od deset opština u Srbiji.
Putin je inače najpopularniji strani političar u Srbiji, prema istraživanju Demostata iz jula 2022. godine. Tokom iste ankete protiv uvođenja sankcija Rusiji izjasnilo se 80 odsto ispitanih građana.
***
BONUS VIDEO: Dan posle Putinovog osvetničkog napada: Širom Ukrajine odzvanjaju sirene za vazdušnu opasnost
