Apel više od 40 evropskih umetnika na sajtu Le Monde: U Srbiji sloboda mišljenja više ne postoji

Podsećajući da se kao i svakog leta festivali nižu jedni za drugim, slaveći širom Evrope vitalnost i bogatstvo kreativnih talenata iz celog sveta, u međuvremenu, kako ističu, u Srbiji – koja je na pragu da uđe u Evropsku uniju – na građanke i građane, kao i na sektor izvođačkih umetnosti, sručila se brutalna i sistemska represija.

„Od 1. novembra 2024. godine, kada su počeli protesti koji su potresli čitavo srpsko društvo (samo 28. juna na ulice Beograda izašlo je više od 140.000 ljudi), radnice i radnici u oblasti izvođačkih umetnosti javno i prilično glasno izražavaju svoju podršku studentima koji mirno demonstriraju protiv korupcije i za obnovu vladavine prava. I za to plaćaju visoku cenu“, navode u svom saopštenju, a prenosi "Danas".

„Širom zemlje ukidaju se rukovodeće umetničke pozicije i prepuštaju upravnim odborima, čije članove imenuju gradske skupštine. Na taj način vlasti dobijaju mogućnost da otkazuju i kontrolišu programe velikih manifestacija. U Beogradu, to se dogodilo Beogradskom letnjem festivalu BELEF, Oktobarskom salonu, BITEF-u, Međunarodnom filmskom festivalu (FEST)…

U Novom Sadu, gde je i počeo prodemokratski pokret studenata i srednjoškolaca, preduzete su mere protiv umetnika i kulturnih radnika koji su izrazili podršku pokretu – ukinute su subvencije velikim festivalima, ali i svi projekti pozorišnog odseka na univerzitetu (uključujući Festival ekološkog pozorišta za decu i mlade).

U drugim velikim gradovima, kako ističu, uključujući Zrenjanin – koji je proglašen Kulturnom prestonicom Srbije za 2025. godinu – javni konkursi za projekte su povučeni bez ikakvog objašnjenja ili najave, ostavljajući umetničke kolektive na cedilu.

U Šapcu je direktorka pozorišta otpustila zaposlene koji su podržali proteste. U celoj Srbiji, lokalne vlasti traže od rukovodilaca da dostave spiskove slobodnih saradnika koji učestvuju u blokadama i protestima, kako im se ne bi produžavali ugovori.

Potpisnici apela ponovo podsećaju na slučaj Nikite Milivojevića koji, kako navode, vrlo dobro predstavlja pomenuto skretanje ka autoritarnosti.

„Poznat širom Srbije, ali i sa regionalnim i međunarodnim ugledom, ovaj reditelj je oduvek zastupao slobodu izražavanja i pružanje otpora, u kontekstu koji je već godinama opisivao kao neprijateljski prema svim disidentskim glasovima. Prema nizu događaja o kojem je već pisala i međunarodna štampa, a nakon što je izrazio podršku protestnom pokretu, Milivojević nije ponovo imenovan za umetničkog direktora prestižnog BITEF-a (Beogradskog internacionalnog teatarskog festivala), poziciju koja mu je bila poverena 2023. godine“.

Prema više izvora, kako se navodi, ova odluka je takođe povezana sa govorom Mila Raua na otvaranju BITEF-a 2024. godine, u kojem je doveo u pitanje planove kompanije Rio Tinto da eksploatiše rudnike litijuma u srcu Srbije – projekte koje podržava i Evropska unija, u potrazi za novim izvorima koji bi pokrenuli energetsku tranziciju.

Ali nije reč samo o tome što mu je oduzeta umetnička direkcija tog festivala – ukinuta su i javna sredstva za njegov Šekspir festival, koji traje već dvanaest godina, a dve predstave koje je trebalo da režira u sezoni naredne godine u javnim pozorištima takođe su otkazane.

Nasuprot tome, ističe se u apelu, umetnici koji podržavaju vladajuću Srpsku naprednu stranku dobijaju nagrade i pozicije – bez obzira na umetnički kvalitet svog rada. Tendencija poslednjih godina da se na čelne pozicije u pozorištima postavljaju ljudi odani vlasti kulminirala je nedavnom odlukom da se Dragoslav Bokan imenuje za predsednika Upravnog odbora Narodnog pozorišta u Beogradu.

Poznat po nacionalističkim stavovima i podršci vladajućoj stranci, Bokan je bivši komandant paravojne jedinice Beli orlovi, jedne od najzloglasnijih paravojnih formacija tokom ratova u bivšoj Jugoslaviji 1990-ih.

„Kritički nastrojeni glasovi gušeni su godinama. Danas, taj sistem više ne poznaje granice, i ono što umetnici u Srbiji opisuju kao „ućutkivanje kulturnog sektora“ sve je intenzivnije iz dana u dan. Slobode mišljenja, izražavanja i stvaranja više se ne poštuju.

Gotovo svakodnevno, mi koji imamo profesionalne i prijateljske kontakte sa kulturnim radnicima i radnicama u Srbiji, dobijamo očajničke pozive za pomoć – da Evropa pogleda šta se dešava i reaguje, jer jedino međunarodne institucije i budnost spoljnog sveta mogu da ih zaštite od represije koju trpe svakodnevno“.

Potpisnici apela objavljenog na sajtu Le Monde, pozvali su sve evropske predstavnike i parlamentarce da jasno iskažu protivljenje neprekidnom kršenju slobode izražavanja i daljem skretanju Srbije ka autokratiji.

„Pozivamo vas da branite temeljne vrednosti Evropske unije, sadržane u Ugovoru o EU: poštovanje ljudskog dostojanstva, slobodu, demokratiju, jednakost, vladavinu prava i ljudska prava – uključujući i prava manjina. Ne čekajmo sa reakcijom. Pokažimo solidarnost sa onima koji pružaju otpor, jer njihova borba je i naša borba“.

Među potpisnicima apela su Tijago Rodrigeš (direktor festivala u Avinjonu), reditelj Milo Rau (direktor Bečkog festival)a, Marin Man (prošlogodišnja predsednica žirija Bitef festivala), rediteljke Žizel Vijen, Fija Menar, dramski pisac i reditelj Žoris Lakost koje takođe poznajemo sa Bitefa, Ortens Aršambol i Vensan Bodrije (bili su na čelu festivala u Avinjonu od 2004-2013).

Tu su i Drije Duibi, Sevrin Šavrije, Žilijen Goslen, Hortense Arčambalt, Vinsent Badrie, Ani Bérélovic, Beno Bradel, Ani Bisanž, Martin Salirez, Silvia Kasalino, Frančeska Korona, Séverin Šavrie, Mari Dider…

***